И избори у корист - противника

П Р В И   П О Г Л Е Д

Билборд у атару општине Зубин Поток

• Из врха власти Србије поводом локалних избора на Космету стиже постављање услова - самима себи. Те, тражићемо сагласност УНМИК-а, послаћемо му писмо, морамо поштовати протекторски статус Косова под УН итд, све до могућности да неће бити избора ако их не одобри УНМИК. У тој сервилности посебно се истиче министар за КиМ, Горан Богдановић...
• Као да се и изборима бира политика рушења целовитости Србије. Избори, у Срба, ето, могу да буду - у корист противника

Пише: Раде Брајовић

        СРПСКИ званичници, у суочавању с косметском кризом, минулих двадесетак мартовских дана, изразитије него икада раније, свим што су радили или избегли да ураде,  опредељивали су се - у корист противника! Иако је изгледало да су, коначно, актуелни догађаји наклоњенији Србији, наши политичари, склони оклевању и мудријашењу, нису искористили погодност, па је иницијатива кренула другим током.

        Договори Београда и Приштине и сагласност да се остварују, давање Србији статуса кандидата за члана ЕУ и заказивање српских парламентарних и локалних избора  за 6. мај - три су главна пункта која су могла да подстакну изгледе укупне позиције српске политике. Могао би се додати и један трагичан датум - 17. март, када се навршило осам година од албанског погрома Срба на Космету.

        Наши политичари и неки медији називају „мартовским сукобом“ или „етничким насиљем“ онај масовни злочин када је убијено 19 Срба, уништено, срушено и запаљено 8оо кућа и 39 манастира и  цркава, протерано 4.000 и претучено и тешко повређено 900 људи... Оцене које умањују било који и било чији злочин ретуширају и њихову политику, али минимизирају и одговорност њихових заштитника, а албански заштитници су САД и ЕУ.

        Насиље, тако, постаје навика и шири се на укупно понашање - Албанаца према Србима. Не може да се сакрије и она друга страна - навикавају се и Срби да буду жртве и политички инфериорци! Такав утисак оставља и понашање у актуелним догађајима.

        Прво су, супротно прошлогодишњем договору, приштинске власти загорчале и још то раде, Србима са Космета наметањем њихових регистарских таблица, возачких дозвола, личних и других докумената. Затим су административне прелазе преименовали у граничне, што је посебна ознака независности. Коначно, изиграли су и договор о објашњењу звездице у фус-ноти, у представљању Косова на регионалним скуповима - у Даниловграду и Сарајеву, а скуп у Београду Тачијеве дипломате су су напустиле јер је поштован договор и било написано објашњење да име не прејудицира статус и да је то у складу са Резолуцијом 1244 и мишљењем МСП.

Штефан Филе

        Најоштрије српско реаговање показано је  напуштањем скупа у Сарајеву и критичким ставом  шефа нашег преговарачког тима, Борка Стефановића - остали ћуте, па и говорљиви председник Тадић није прословио!

        Добили смо кандидатуру и испунили услове, ове о регионалном представљању - Београд их поштује, Приштина игнорише, и - ником ништа. Право да има сва права, па и она у кршењу договора, показује и однос према изборима. Избори, парламентарни и локални, расписани за 6. мај, односе се и на Космет, као интегрални део територије Србије.

        Ова прнципијелна одлука праћена је, међутим, несхватљивим гестовима који могу да  се окарактеришу као постављање услова - сами себи. Те, тражићемо сагласност УНМИК-а, послаћемо му писмо, морамо поштовати протекторски статус Косова под УН итд, све  до могућности да неће бити избора ако их не одобри УНМИК. У тој сервилности посебно се истиче министар за КиМ, Горан Богдановић, који све прихвата, док истовремено Тачи чак успева да издејствује резолуцију у свом парламенту којом  се - Србима прети силом, па чак и  забрањују избори!

        Чак и из Брисела, који није надлежан за ову изборну тему, стижу прекори и упозорења да Београд не организује изборе.

        Господин Филе, шеф за проширење ЕУ, проширио је своја овлашћења и диктира Србима услове против избора на Косову, као да није важно што Србима одузима основно демократско право - право избора. Наравно, да је контекст ове и других сличних претњи - нови услов Србији, за почетак преговора о чланству у ЕУ. И, оно што је најтеже - то је нови и могао би да буде последњи степен српског практичног признавања независности Тачијевог Косова...

        Реаговање Србије - ћутање, опет. И, опет - ником ништа. Само Србима - нешто. И, ћутањем се, међутим - говори.

        И, разуме - да се и изборима бира политика рушења целовитости Србије. Избори, у Срба, ето како, могу да буду - у корист противника!