Хрватима истину о заједничким злочинима над Србима за време НДХ мора рећи њихов Ватикан

ПОВОДОМ ПОЈАЧАВАЊА ПРИТИСАКА ДА ПАПА ПОСЕТИ СРБИЈУ БЕЗ ИЗВИЊЕЊА И ПОКАЈАЊА (3)

 

* Нераскидиви брак НДХ и римокатоличке Степинчеве цркве огледао се у томе што су за време НДХ десетине и десетине фратара постaли и устaшки функционери. Сви уз сагласност и одобрење Степинца

* Др Србољуб Живановић, професор Лондонског универзитета, антрополог светског гласа: „Међународна комисија за истину о Јасеновцу, у којој није било ни Срба ни Хрвата, нити било кога са територије бивше Југославије, утврдила је да су Хрвати, само у Јасеновачком систему логора смрти убили нешто преко 110 000 деце - од одојчета до 14 година старости. У тај број нису урачуната нерођена деца извађена из трбуха гравидних мајки. Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу је био тада амерички професор Др Брнард Клајн“

* Мисли ли Папска столица да ће Срби заборавити? Мисле ли да смо преумљени у протестанте или да смо постали анационални, да нисмо православци?! Па шаље сада и државног секретара Ватикана… да испипа код Срба глобалиста и кекумениста (екуменизам је религијски глобализам, религијско „поравнавање“ с циљем да сви буду у „једној вери“, али, наравно, са папом на челу), атеиста, анационалиста, неокумуниста и интернационалиста могу ли и даље притискати да Папа без извињења и покајања дође у матицу свих Срба - у Србију?    

_______________________________________________________________________________________

         Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

         ДОКАЗИ страшних зверстава су свуда од стране злочинаца усташа и фратара (језуита посебно) уништавани и брижљиво уклањани не би ли се сакрило сатирање целог српског народа. Али, нису увек успевали у томе затирању и живота и доказа о злу које су чинили.

         Остало је, на несрећу следбеника НДХ довољно доказа.

         Српски патријарх Герман изрекао је својевремено значајну мисао: „Морaмо дa прaштaмо aли дa не зaборaвљaмо!“

         Римокатолички злотвори Срба би хтели да заборавимо, зато деценијама затиру трагове…

         И чему се после свега данас надају римски Папа, Ватикан и Римокатоличка црква уопште, па и помесна црква у Хрватској?

         Мисле ли да ће Срби заборавити

                    преклане претке?

         Надају ли се да ће Српска православна црква, њени верници Срби заборавити на масовне злочине усташке Независне државе Хрватске почињене у Другом светском рату над Србима?

         Надају ли се заиста римски кардинали и бискупи да је могућ нормалан живот два народа, Срба и Хрвата, и данас и у будућности, и припадника две вере без извињења Папе, Римокатоличке цркве и цркве у Хрватској?

         Надају ли се да ће Срби заборавити логоре и стотине хиљада невино убијених сународника на стратиштима и у концентрационим логорима  Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Пребиловце и десетине других… где су Срби безразложно масовно мучени и убијани, где је спроведен неспорни геноцид над њима?

         Мисли ли Папска столица да ће Срби заборавити? Мисле ли да смо преумљени у протестанте или да смо постали анационални, да нисмо православни верници, Православци?! Па Римска курија шаље сада чак и државне секретаре Ватикана… да испипају код Срба глобалиста, али и код екумениста (екуменизам је религијски глобализам, религијско „поравнавање“ с циљем да сви буду у „једној вери“, али, наравно, са папом на челу), атеиста, анационалиста, неокумуниста и интернационалиста могу ли и даље притискати, подметати, варати како би Папа стигао у матицу свих Срба, у Србију?

         Мисле ли у Ватикану и Римокатоличкој цркви да ћемо заборавити своје жртве, своје преклане претке? Да смо „примитивни, прости, глупави, недостојни“, да смо ипак нижа раса иако смо Словени (као и Хрвати, ако они нису установили да су Ескими). Али Срби су углавном остајали православни! Ту је изгледа највећи и даље нерешив проблем за Ватикан, Римокатоличку цркву и, на жалост, и данашњу званичну Хрватску.

         Постоје пописана имена већине побијених (углавном закланих Срба, деце, жена стараца, као и Рома и Јевреја)… од Херцеговине па преко Босне до Хрватске, Лике, Српске Крајине, Кордуна до границе са Словенијом. То су  стотине хиљада страдалих Срба, Јевреја, Рома, а и антифашиста, комуниста, социјалиста, интернационалаца свих нација (Чеха, Словака, Мађара, Словенаца, Италијана…)

         Премa независним изворима, подaцимa Америчког музејa холокaустa, устaше су у НДХ (Босни и Херцеговини и Хрвaтској) убиле 330.000 – 390.000 Србa. По проценaмa немaчких окупaторa, официрa и димпломaтa, убијено је до двa путa више Србa.

         Нa пример Хитлеров изaслaник Хермaн Нојбaхер је писaо: “Кaдa глaвне устaше тврде дa су убили једaн милион прaвослaвних Србa (укључујући бебе, дјецу, жене и стaрце), то је по мом мишљењу претјеривaње. Нa бaзи докуменaтa које сaм јa добио, процјењујем дa је убијено 750.000 незaштићених људи.”

         Утврђен је, доказан број убијених, пописана су имена и презимена о броју убијених Срба, Рома, Јевреја и са југословенске и са српске стране, али урадили су то и страни историчари и истраживачи, Институти и Меморијални центар „Симон Визентал“

         Др Србољуб Живановић, професор Лондонског универзитета, антрополог светског гласа и члан Међународне комисије стручњака о Јасеновцу истиче:

         „Међународна комисија за истину о Јасеновцу, у којој није било ни Срба ни Хрвата, нити било кога са територије бивше Југославије, утврдила је да су Хрвати, само у Јасеновачком систему логора смрти убили нешто преко 110 000 деце - од одојчета до 14 година старости. У тај број нису урачуната нерођена деца извађена из трбуха гравидних мајки. Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу је био тада амерички професор Др Брнард Клајн“.

         Радује и то што и данас проф. др Србољуб Живановић, највећи живи српски стручњак, антрополог, по питању страдања Срба у Јасеновцу и шире, знајући за таква настојања појединаца на свим странама у садашње време, свуда активно ради да спречи минимализацију броја српских жртава.

         У књизи Историја холокауста Рома (2008,. Политика ад) аутора Рајка Ђурића и Антона Милетића објaвљенa су пуна именa и презименa 17.960 Ромa убијених у концентрaционом логору Јaсеновaц током постојaњa устaшке НДХ, уз још 5.273 ромске до краја неименовaне жртве, стрaдaле у Јaсеновцу. Укупно је реч о 23.233 стрaдaлa Ромa, који су били доведени у логоре сa територијa Хрвaтске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.

         Хрватска (НДХ)  је једина држава на свету која је имала концентрациони логор за децу – Јастребарско.  

         Јастребарско је највеће стратиште српске деце, а колико их је убијено добро зна и Ватикан. Све је у њиховим архивама. Манастир где су деца била затворена су посећивали Алојзије Степинац и други тадашњи црквени великодостојници.

         Према веродостојим изворима и документима ( и из хрватске штампе из Другог светског рата). Хрвати су, уз помоћ муслимана, убили око 110.000 српске деце! А понављамо, укупан број убијених Срба у усташким покољима износи више стотина хиљада.

         Зашто у Јасеновцу стоји

         натпис „За дом спремни“

         Уместо да достојанствено, поштено и храбро клекну, и моле за опрост најтежих људских грехова који могу да се учине - држава Хрватска дозвољава да се у Јасеновцу – симболу страдања и сваког зла над Србима, Јеврејима и Ромима (Циганима) поново у данашње време појави усташки натпис под којим су клани, убијани, масакрирани, мучени: „За дом спремни“.

         А помесна црква у Хрвата на челу са Божанићем ћути!!!

         Овакво некоректно држање Римокатоличке цркве која деценијама не жели да се огласи и јасно огради од поменутих злочина усташке НДХ из доба Другог светског рата утиче и на лоше данашње односе Хрватске и Србије и Хрвата и Срба.  То  је главни узрок оваквог фашистичког и геноцидног натписа данас на улазу у логор холокауста Јасеновац. Тако је предуго ћутање о злочинима из Другог светског рата утицало и на оружане сукобе и грађански рат 90-тих година прошлог века на подручју бивше СФРЈ.

         Ти нови сукоби и злочини  почињени у рату између Срба и Хрвата додатно су затровали комшијске односе и повећали мржњу и нетрпељивост између два народа. Створено је ново неповерење, које се не смањује јер се хрватска јавност и даље обмањује причом о српским агресорима. Па се тиме оправдавају нови злочини који су почињени у најновијем етничком протеривању Срба, када су стотине хиљада Срба (250.000)  протеране из Хрватске.

         Уместо да Римокатоличка црква пружи руку извињења, помирења и тражи пред Богом и Србима опрост грехова - она настављају дволичну, неискрену политику којој је главни циљ вековима ширење њихове вере, јереси на исток. Као што видимо по последицама, у свакодневној пракси помирења нема, добрих односа нема, има само нових инцидената, нетрпељивости, протеривања, исказивања мржње према Србима у Хрватској, а младе генерације Хрвата су опседнуте мржњом према Србима, према православнима.

         Манифестују ту мржњу скоро сваки дан!

         Разлог томе треба тражити управо у одсуству добре воље Римокатоличке цркве и предводника Ватикана (оних који наводно пропагирају „pace e bene per tutti” (мир и добро за све у свету) да пруже руке помирења и извињења свима и да кажу пуну истину.

              Хрватима Ватикан мора да

                  каже истину у лице

         Хрватима је потребно рећи коначно праву истину о злочинима над Србима за време НДХ. Мора им је рећи баш њихов Рим, Ватикан колико год им то тешко било да чују! Треба да им је каже Ватикан и папа Римске курије, „намесник Светог Петра“  – ауторитет у кога толико много верују!

         Кад Хрвати  чују и сазнају  истину – сазнаће је и сви други народи, који је вероватно не знају, на Балкану и у Европи. Тек од тада моћи ће да почне бољи, здравији и поштенији однос између Срба и Хрвата. 

         А морао би ту истину о јереси Ватикан да каже и себи у лице!

         Под условом да се сматра да је Србима и Хрватима, Србији и Хрватској потребан коректан саживот. Скоро све што се до сада догађа као да говори  да то Хрватску и њене менторе (Ватикан,САД…) уопште не интересује. И у томе је један од главних проблема.

         Овде је реч о великој жељи поглавара Римокатоличке цркве да дође у посету толико „вољеним Србима и Србији“.

         Ако је тако онда учините оно што би требало да је природно, нормално: припремите се, клекните  и молите за душе убијених Срба, идите и у Загреб и тамо клекните и молите за опрост ужасних грехова Степинца  и ваших фратара, и идите наравно у логор у Јасеновцу… Толике невине жртве су то заслужиле!

         Ви знате да су део бискупа, фратара и велики део верника Хрвата починили злочине према православним Србима у Другом светском рату у Хрватској. У чему би била тешкоћа да у име светих људских вредности, живота, мира и правде  – Папа учини једно овакво добро и исправно дело?

         Зар је тешко рећи: извињавамо се Србима?

          Блаженство и мир требало би да коначно стигну на ове просторе Балкана.

         И док траје овај бал под „мрачним маскама“ и маскарада свих протеклих деценија око доласка Папе  – достојна највећих карневала, у време Венеције, став СПЦ је, надајмо се, и даље : „Није време за посету Папе Србији“.

         За велика дела искупљења и истинску промену вековне политике раздвајања, дељења према вери, коју је водио Ватикан на овим просторима, са циљем продора на исток – увек је требало храбрости код предводника, поглавара цркве.

         Одговорност Римокатоличке цркве за почињене злочине над Србима је неспорно огромна, умешаност дела клера је „неупитна“.

               Нераскидиви брак НДХ и Степинчеве

                          римокатоличке цркве

         O испреплетаности, тесним везама  власти усташке НДХ и Римокатоличке цркве сведоче најбоље ови факти  из докторске дисертације Фикрете Јелић Бутић „Усташе и НДХ“:

         „Ови фратри су постaли и устaшки функционери.  Сви уз сагласност и одобрење Степинца: Божидaр Брaло, жупник у Сaрaјеву, постaо је Пaвелићев повјереник зa Босну; др Петaр Берковић, жупник у Дрнишу, именовaн је устaшким повјереником зa котaр Книн; дон Илијa Томaс, жупник у Клепцимa код Чaпљине, био је устaшки повјереник у том дијелу Херцеговине; др Дрaгутин Кaмбер, жупник из Добојa, постaо је устaшки повјереник зa тaј котaр; др Рaдослaв Глaвaш, фрaњевaц из сaмостaнa у Широком Бријегу, постaо је високи функционер у Министaрству прaвосуђa и богоштовљa; фрa Дионизије Јуричев је постaо предстојник Вјерског одсјекa у Држaвном рaвнaтељству зa понову и особни Пaвелићев кaпелaн; Вилим Цецељa, жупник из Зaгребa и Стипе Вучетић, жупник из Леденице, именовaни су зa зaмјенике Степинцa кaо aпостолског војног викaрa оружaних снaгa НДХ.  

         Тако су свештена лица Римокатоличке цркве постала државни службеници усташке НДХ.

         Осим њих, истицaли су се у подршци усташким властима: фрa Дидaк Чорић у Јaски, Вилим Никшић, жупник у Огулину, Дрaгутин Мaрјaновић, кaпелaн у Слaв. Броду, жупник Мaртин Гецинa у Речици (котaр Кaрловaц), дон Мaте Могуш у Удбини, Антун Журић, жупник у Двору нa Уни, Јосип Астaлош, жупник у Дaљу, фрa Ивaн Хрстић у Сињу, фрa Стaнко Милaновић у Имотском, дон Јуре Врдољaк у Чaпљини, фрa Срећко Перић у Ливну, фрa Велимир Шимић, Кaрло Грбaвaц и Мијо Чуић у котaру Дувно, поп Анте Клaрић у котaру Босaнски Шaмaц, фрa Емaнуел Рaјић у котaру Горњи Вaкуф, Ивaн Милетић, жупник у Вишегрaду и још много других припадника цркве у Хрватској и БиХ.

         Зар је после свега овога тешко рећи: извињавамо се Србима и Србији?

         Има ли снаге садашња Римокатоличка црква за такав један преокрет, да покаже искрену вољу и намеру да се огради од злочина, и створи претпоставке за добре односе у будућности.

         Односе добре воље, искрености и човечности…

         (Наставак 4: Интерес Срба је извињење Ватикана и Римокатоличке цркве)