Хрвати са неподношљивом лакоћом пристају да буду употребљени против Србије

ИЗ КЊИГЕ ДУШАНА ПРОРОКОВИЋА „ГЕОПОЛИТИКА СРБИЈЕ”

КОЈУ СУ ОБЈАВИЛИ СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК И ГЕОПОЛИТИКА (20)

• Кад год је затребало Бечу, Берлину, Ватикану, Лондону или Вашингтону да се помогне у послу сабијања Србије и ограничавања њеног утицаја, Хрвати су спремно прискакали
• Неповољна околност за Хрватску јe дужина копнене границе од чак 2.197 км. Коефицијент разуђености копнене границе је око 1.8, а ако се рачуна и дужина морске обале (не рачунајући острва), овај параметар износи око 3.2, што сврстава Хрватску у ред држава са најразуђенијом границом
• Хрватска нема довољне војне снаге да самостално брани сопствену границу. Оружане снаге Републике Хрватске (ОСРХ) укупно броје  18.400 припадника (и још 6.000 броји резервни састав), од чега 1.800 служи у морнарици, а 2.000 у ваздухопловним снагама
• Ваздухопловне снаге располажу са 10 борбених авиона МиГ-21, совјетске производње, док најопремљенији део чини ратна морнарица
• Хрватска ратна морнарица у свом саставу има пет ракетних топовњача, четири патролна чамца и пет десантних јуришних бродова, а поседује и већи број војних лука, касарни и подземних објеката на стратешки важним местима у Јадранском мору
• Положај и могуће поступке Хрватске увек треба посматрати и у светлу поклапања са циљевима и интересима важних геополитичких концепција. Пре свега, у светлу поклапања са интересима континентализма и атлантизма. Ту се крије и највећа опасност по српске интересе

        СРПСКИ и хрватски интереси се сударају и на црногорском приобаљу и у Херцеговини. Међутим, кључни проблем Србије представља неподношљива лакоћа са којом Хрвати пристају да буду употребљени као туђе средство у обрачунавању са Србијом.

       Истина, увек су међу Хрватима постојали утицајни појединци који су се томе противили, као и део јавности који није био сагласан са тим. Али су они представљали убедљиву мањину која није могла да утиче на главни смер хрватске политике.

       Кад год је затребало Бечу, Берлину, Ватикану, Лондону или Вашингтону да се помогне у послу сабијања Србије и ограничавања њеног утицаја, Хрвати су спремно прискакали. Миломир Степић објашњава како „због свог специфичног потковичастог облика, а у сагласности са сликовитим приказивањем облика њене територије и геополитичке симболике њених претензија, Хрватска се може упоредити са „разјапљеним чељустима“ које прете да прогутају или, пак, прегризу са севера, запада и југа обухваћену Босну и Херцеговину.

       Ретко се узима у обзир да је Хрватска ипак само „чељуст“ главе чији се мозак по правилу налазио у Ватикану (Риму), Бечу, Берлину, Будимпешти, Вашингтону... Разлог овоме треба тражити и у ширењу сектаријанског „национализма судњег дана“ код Хрвата, који произлази из „граничарског менталитета“, свести о томе како су Хрвати чувари цивилизацијске границе. На овоме се и темељи хрватска геополитика.

       У „Декларацији о проглашењу суверене и самосталне Републике Хрватске“ од 25. јуна 1991. године наводи се: „Стјецајем повијесних околности, налазећи се на размеђи источног и западног кршћанства, двију често супротстављених цивилизација и култура те различитих политичких, господарских и иних интереса, хрватски је народ вековима бранио своју народну државу, а тиме и народе западно од својих домовинских граница.“

Усвајање Декларације у Сабору, 25. јуна 1991.

       Због тога је у Србији и широко раширена сумња да се са Хрватима може постићи било какав договор, иако заједнички интереси несумњиво постоје. Једноставно, на овој релацији никакав билатералан споразум не мора да значи ништа, уколико нека велика сила уђе у спор са Србијом (директно или индиректно). Хрвати ће тада брзо одбацити све резултате постигнуте у билатералној сарадњи и сврстати се на страну против Србије.

       Ни са једним другим суседом Србија нема овакво искуство, иако је са многима од њих била дуго или још увек јесте у непријатељству. Као пример могу да послуже и догађаји из 1999. године када је НАТО бомбардовао СР Југославију. Сви суседи Србије су дозволили НАТО-у да користи њихов ваздушни простор, међутим у свакој држави је ово изазвало различите реакције јавности, опозиције, утицајних личности из јавног живота. У Македонији, Грчкој и Румунији су избиле велике демонстрације, дошло је до великих јавних полемика, Бугари и Мађари су тражили низ политичких уступака које су САД биле принуђене да им обезбеде, док се у муслиманском делу БиХ, иако се на ову акцију гледало благонаклоно, осећао неки грч, ваљда изазван страхом да би могло доћи и до дестабилизације БиХ због могуће српске противреакције. Само се у Хрватској јавно славила ова акција и пружала безрезервна подршка НАТО-у, иако Хрватска од тога, показаће време, никакве користи није имала.

       Као што је већ наведено, Хрватска је делимично принуђена да се ослања на страни фактор и грчевито везује за савезнике (није принуђена да то чини са претераним ентузијазмом и нескривеном радошћу, али то је већ нека друга тема). Споља гледано, Хрватска политика је из описаних разлога врло агресивна и изразито експанзионистичка. Међутим, изнутра гледано, Хрватска се среће са многим ограничењима, која њену геополитичку позицију чине рањивом.

       Нека од тих ограничења су: дислоцираност геометријског центра државе; удаљеност етничког језгра у односу на ободна подручја; неколико територијалних сужења која могу постати места прекида територијалног континуитета; велике територије које су остале потпуно ненасељене, а на које полажу право крајишки Срби.

       Хрватска спада у ред мањих земаља, простире се на 56.542 км2, а има око 4,4 милиона становника (од тога Хрвата око четири милиона, Срба 200.000, Италијана, Мађара и Бошњака око 20.000). Демографска кретања су лоша и неповољна. Бележе се: демографски пад, повећавање просечне старости становништва и миграције ка урбаним центрима, пре свега ка Загребу, као и миграције ка западноевропским државама. Просечна густина насељености је 76 становника по км2, што Хрватску сврстава на само дно европске лествице.

       Гледајући по регионима, а с обзиром на изражене миграције, густина насељености у појединим областима се значајно смањила у периоду 2001–2011. година. Неповољна околност је и дужина копнене границе од чак 2.197 км. Коефицијент разуђености копнене границе је око 1,8, а ако се рачуна и дужина морске обале (не рачунајући острва), овај параметар износи око 3,2, што сврстава Хрватску у ред држава са најразуђенијом границом.

       У односу на ове параметре, Хрватска нема довољне војне снаге да самостално брани сопствену границу. Оружане снаге Републике Хрватске (ОСРХ) укупно броје  18.400 припадника (и још 6.000 броји резервни састав), од чега 1.800 служи у морнарици, а 2.000 у ваздухопловним снагама.

       Копнене снаге, с обзиром на утврђене задатке и дужину границе, располажу скромним потенцијалима. Ваздухопловне снаге располажу са 10 борбених авиона МиГ-21, совјетске производње, док најопремљенији део чини ратна морнарица. Хрватска ратна морнарица у свом саставу има пет ракетних топовњача, четири патролна чамца и пет десантних јуришних бродова, а поседује и већи број војних лука, касарни и подземних објеката на стратешки важним местима у Јадранском мору, које је за своје потребе градила Југословенска ратна морнарица.

       Годишња издвајања за војне намене износе око 1,5 одсто БДП, што је у периоду 2005–2012. износило између 850–900 милиона долара. Велики део војног буџета одлази на одржавање војних снага у међународним мисијама, пре свега НАТО-а (Хрватска је од 2009. године чланица НАТО-а и учествује у скоро свим мисијама ове организације). Око три одсто укупног активног војног састава ОСРХ ангажовано је ван територија Хрватске.

       У економском погледу, ствари такође не стоје најбоље, иако површан поглед на основне показатеље може деловати другачије. Номинални БДП Хрватске се кретао у другој половини прве деценије ХХI века између 66–69 милијарди долара, што је по глави становника износило више од 15.500 долара. БДП према паритету куповне моћи је виши и износио је 80–83 милијарде долара, па према овом параметру БДП по глави становника износи 17.500–18.000 долара годишње.

       Велики приход Хрватска остварује од туризма, који износи преко 10 одсто од укупног БДП (према подацима Народне банке Хрватске у периоду 2005–2010. године укупни приходи од туризма кретали су се у распону 6–7 милијарди евра, што је у доларима износило 8–9,5 милијарди у односу на посматрани период).

       Проблем хрватске економије представља неравномерна регионална развијеност и економска активност. Град Загреб је једина административно-територијална јединица у којој је БДП по глави становника виши од просечног хрватског БДП по глави становника. У свим осталим жупанијама овај параметар је испод просечне вредности.

       Док на подручју града Загреба, изражен у еврима, БДП по глави становника износи преко 12.000 (према подацима за 2011), у Вуковарско-посавској жупанији то је свега око 4.000 евра. Овако велике разлике условиле су и појаву релативно високе незапослености од око 13,5 одсто, као и високог процента становника који живи испод границе сиромаштва од 17 одсто.

       За разлику од града Загреба и приморских места, два мотора хрватске економије, стање у осталим деловима земље је дијаметрално супротно и већи део Хрватске заправо чини економски девастирано подручје. Ово је делимично и резултат хрватске агресивне спољне политике која ће пре подстицати улагања својих привредника у поједине делове БиХ, или у Војводину, него у самој Хрватској.

       Велики број негативних карактеристика и трендова чини Хрватску, у геополитичком смислу, рањивом.

       Ово је и разлог због чега положај и могуће поступке Хрватске увек треба посматрати и у светлу поклапања са циљевима и интересима важних геополитичких концепција. Пре свега, у светлу поклапања са интересима континентализма и атлантизма.

       Ту се крије и највећа опасност по српске интересе.

       Иако Хрватска има морску обалу у дужини од 1.778 км (рачунајући и обалу хрватских острва укупна дужина је чак 6.176 км) и представља доминантног поморског чиниоца на североисточној (балканској) страни Јадрана, Хрвати су изразито континентални народ. Етничко језгро Хрвата – Хрватско Загорје налази се на југозападном ободу Панонске низије и развој хрватске државотворне идеје везује се за ово подручје. Због тога постепено ширење хрватског становништва у јадранско приобаље, а потом и ширење хрватског дела југословенске државе на Истру и Далмацију није учинио Хрвате поморском нацијом.

       Ово је Хрватску предодредило за савезника немачког континентализма, а Хрватску трајно сместило у средњоевропски геополитички простор.

       (следи наставак)