Хоће ли се у решавање судбине КиМ укључити Сједињене Државе и Русија?
АКО СЕ НА ЗАХТЕВ ШИПТАРА УКЉУЧЕ АМЕРИКАНЦИ – ХОЋЕ ЛИ БЕОГРАД ИМАТИ ПЕТЉЕ ДА ТРАЖИ И УЧЕШЋЕ РУСА?
- Ако у разговоре Београда и Приштоне, уђу САД и неки припадник ЕУ, бомбардовање Србије и отмица Косова и Метохије биће, у будућем споразуму, замењени ставом о коначном српском признавању албанске државе
- Тачи као да хоће да копира Вучића, па најављује да организује албанско масовно изјашњавању и референдум о статусу своје независне државе која би се брзо интегрисала у „велику Албанију”
- Тачијева информација, појачана је и другим изворима – да ће учествовати и Немачка, а све је изазвало општу пажњу Србије. Чуло се, прво, да ћемо ми, ако у дијалог уђу Амери, позвати Русију, неки су додали и Кину, да би све, коначно, оценио председник Вучић, смирујући помало и јавност. Он је оспорио Тачијеву информацију о америчком учешћу у разговорима, ослањајући се на логичну претпоставку да би, уз САД, у разговоре ушле све – велике силе
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
СВАКО свој став, заједничког нема ни на видику. Не виде се чак ни минимална приближавања преговарачких позиција Београда и Приштине, уз медијаторску улогу Европске уније.
Мало је у савременој политици таквих политичких разговора о којима, по завршетку дијалога о истој теми, учесници дају такве изјаве као да у њима - уопште нису учествовали. Посебно је тешко кад се зна да је пред преговарачима косметска криза, која не угрожава само српско-албанске, већ и регионалне, европске, па и шире међународне односе…
Још теже је, чак и најтеже, кад учесници потпуно изразговарају заједничку тему и усвоје одлуку, изузетно важну, можда, у садашњим околностима, и најважнију. Међутим, баш она страна којој припада обавеза реализације - одбија да закључак примени!
Ћутећи, или цедећи кроз зубе, неке несувисле конструкције.
Најнеприхватљивије су, ипак, политичке подлости европских посредника и америчких непосредних посматрача који, кад се деси да проговоре, то ураде на сасвим необавезујући начин који никога не обавезује да мења лоше понашање…
Ова, наизглед начелна и уопштена слика, под утицајем конкретних садржаја, делује сасвим убедљиво кад се примени на дијалог Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ. Неизбежан утисак је – разочарење.
Видело се све то и још много другог, прошлот четвртка у Бриселу, на састанку, и још боље у данима после дијалога, посебно у изјавама новинарима – Александра Вучића и Хашима Тачија, као и медијаторке Федерике Могерини. Сви су, о разговорима, кад су, после сат ипо, завршени, говорили свако за себе - као да нису, међусобно, водили оштар дјалог.
Прве, различите глобалне оцене, на сличан начин представљене свим медијским облицима, ученици разговора, углавном су, најкраће, овако изразили:
- Вучић је оценио да би трајно решење “историјских односа Срба и Албанаца, много значило и за Београд, и за Приштину и два највећа народа на Западном Балкану”… Погледао је и перспективу, прво питањем – „да ли видимо прилику, од један или два одсто, да решимо наше историјске проблеме, који трају готово 300 година”? Одговорио је – “Вреди пробати због будућности”!
- Тачи, не само да не мења став о неминовности да Србија призна независност албанског Косова, већ у свакој реченици употребљава - не “Београд и Приштина”, већ “две суседне државе и земље”, Србија и Косово, сугеришући да је то завршена ствар. Ево, једне такве реченице: “Грађанима обе државе потребан је финални споразум две земље, који ће омогућити државама да напредују на путу ЕУ интеграција”…
- Није било лако Вучићу да слуша три пута изразе о “две државе и земље”, у једној, готово полуреченици, али је, бесумње, у томе уживала шефица ЕУ дипломатије, Могерини, која и сама употребљава те државне ознаке, које нису само у корист шиптарских отимача, већ и њихових заштитника – ЕУ, САД, НАТО.
Могерини је своју политичку позицију и сама најдиректније потврдила оценом да је, како се изразила, у разговору са председницима Србије и Косова, договорено да се настави рад на новој фази дјлога о “нормализацију односа и помирењу”.
Је ли такво помирење могуће, ако они који, у овој новој и жестоко борбеној фази, предлажу нека решења у којима се ништа не саопштава о садржају тих тзв историјских решења, а друго, што тако сакривају оно најважније - да ће опстати албанска дражава на српској, косметској земљи! Јесте то – историјска одлука, али и свевремена брука!
Види се све то из готово свега што је речено и написано у задњем бриселском дијалогу, али и у већини претходних. Ево, само потврде из последњег бриселског дијалога, а постоје и у већини претходних, при чему, наравно, ниједан нормалан оцењивач није против политичких преговора – без преговора нема решења, али решења нису свесно сагињање главе и пристанак на губитак косметске и сваке српске територије, наравно и других нација и држава, због чега је, уосталом, заштита теритотијалног интегритета један од базичних принципа Повеље УН…
Говорећи о будућем споразуму, приштинки вођа, иначе злочинац, Хашим Тачи, рекао је, после дијалога у Бруселу, прошлог четвртка, да је опредељен за најављени споразум, а лако се види да настоји да копира српског председника Вучића. Залажући се за споразум измедју Косова и Србије, Тачи је рекао да ће се о њему изјашњавати свеобухвтни, консултативни тим полииичких странака, цивилног друштва, медија, верских зајдница, али ће “срворити и прилику да градјани Косова одобре и изјасне се о том споразуму кроз референдумски процес”.
Тачи хоће да се политички обезбеди са свих страна, организацијом референдума, али актувирао је главну бомбу – усмерену на Србију: “У наставку дијалога, директно ће учествовати и Сједињене Америчке Државе”…
Тачијева информација, појачана је и другим изворима – да ће учествовати и Немачка, а све је изазвало општу пажњу Србије. Чуло се, прво, да ћемо ми, ако у дијалог уђу Амери, позвати Русију, неки су додали и Кину, да би све, коначно, оценио председник Вучић, смирујући помало и јавност. Он је оспорио Тачијеву информацију о америчком учешћу у разговорима, ослањајући се на логичну претпоставку да би, уз САД, у разговоре ушле све – велике силе.
Ушли или не велики и други - а сви заједно ових дана, разуђеним понашањем подсећају на хладноратовска времена - тек косметска криза додатно потврђује да је, не само српка и балканска, европска, већ и - међународна. Подсећа и на оно што управо западни моћници хоће да замагле – да су управо они изазвали косметску кризу, отели нам Косово и Метохију, а да је Америка направила војну базу и ради све оно што угрожава српски идентитет, опстанак, достојанство, оно што смо увек били, своји на своме..
Тачијево хвалисање да ће ускоро кучно код Трмпа и да ће САД улетети у дијалог Београда и Приштине, много је више од политике и дипломатије. Отвара реалне сумње да ће ратна слика америчког и НАТО бомбардовања Сбије и отмице Косова и Метохије доживети репризу у – политици и дипломатској вештини. Циљ је, наравно, коначно озваничење незавснсти америчко-приштинске државе на српској земљи! Тачи им у томе помаже - развијањем простора за усвајање споразума, очигледно копирајући и Вучића и његов „унутрашњи дијалог.
Циљ је лако препознатљив – албанско Косово, политичким средствима, како досад није бивало. Наравно, уз америчку и укупну западну помоћ – због ауторитета игре! Шире се тиме врата пројекту “велике Албаније”. И, још веће, највеће моралне и политиччке подвале Србији.
Отварају се, наравно, разна друга питања. Да ли и оно “из историје” - о могућем учешћу неког из Србије у овој опакој игри?
У сваком случају, најновији догадјаји у разбукталој новој бици за Космет, јачају потребу убрзавања „унутршњег дијалога” у Србији – да се прошири пут ка повратку Космета. И, да се, још једном, види Србија - изнутра.
Било би добро да се израде правила тог општенародног српског дијалога – да би били и јаснији и ближи циљеви.
И, да се – зашто не – „унутрашшњи дијлог” прошири на Србе из суседства, па и шире, из света. Србија и свет су, уосталом, поново – руку под руку.
Не може, упркос свему, бити теже него што је било!
