Ердоган ускоро стиже у Србију са 150 бизнисмена - треба ли да се радујемо или да зазиремо?

АНКАРА ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ТАЧИЈЕВИХ СПОНЗОРА И ПРОТИВНИКА ДЕЈТОНА - КАКО СЕ ПОСТАВИТИ?

Реџеп Ердоган

• Душан ПРОРОКОВИЋ: Имамо разлоге за унапређење сарадње са Турском, али се то мора чинити уз паралелно стављање на дневни ред тачака које би Турци волели да заобиђу. Шта ћемо са косовским питањем? Какав је однос Анкаре према покушају формирања тзв. војних снага Косова? Да ли се будућност БиХ види у оквиру Дејтона или мимо њега? Ердоган би да се ово пренебрегне, остави по страни, а да се ми фокусирамо на економију и енергетику. То не бисмо смели да дозволимо
• Миломир СТЕПИЋ: Не заваравајмо се: Давутоглу је одступио са власти, али балкански вектор његове Стратегијске дубине остао је неоосманистичка константа. Ту „стазу“ Турска настоји додатно да „утаба“ економским упливом. Слично искуство већ имамо са Војводином, где је концентрисана већина хрватских, немачких, аустријских и немачких улагања. Случајно!? „Чувајмо се Данајаца и када дарове доносе“, тј. односимо се према њима искључиво препознајући српске интересе
• Владислав ЈОВАНОВИЋ: Турска има неке неоимперијалне интересе, али неће постићи велики успех, сем што ће области са муслиманским живљем да се осете сигурнијим и политички амбициознијим, јер ће присуство Турске бити видљивије и тиме утицајније. Неопходност да јачамо односе са Турском је очигледна, то нам је сусед коме „знамо и душу и тело“, а у моменту у коме се појављује - боље је ићи у корак са њом него против ње

        У СРБИЈУ ускоро - вероватно већ у рану јесен - треба да стигне турски председник Реџеп Тајип Ердоган. У пратњи чак 150 бизнисмена. Вероватно пробраних.

        Треба ли да се радујемо, јер нам недостају инвестиције и индустрија, или да зазиремо, с обзиром да се Анкара одрекла Ахмета Давутоглуа, али не и неоосманизма?

        Како Србија треба да се постави, с обзиром на то да је Ердоганова Турска један од најважнијих спонзора и шиптарске власти у Приштини и бошњачких аспирација на целу БиХ, односно - противника Дејтона и Републике Српске?

Ердоган је добродошао, али му штошта мора бити стављено до знања

Душан ПРОРОКОВИЋ, Центар за стратешке алтернативе

 

• По свим параметрима војне и економске моћи, Турска је међу двадесет најзначајнијих држава на свету, самим тим је важан фактор регионалне безбедности и то морамо укалкулисати у сваку нашу политику

 

        ОДНОСИ са Турском су за нас важни, али истовремено и сложени.

        Са једне стране, за нас је прихватљивије да међу балканским мухамеданцима турски утицај буде присутнији од вехабијског.

        Уз то, турска економија је имала импресиван раст све до скора, а Турски ток се јавља као алтернатива Јужном току, што је значајно за енергетску безбедност Србије.

        Ми имамо економске интересе да сарадњу ширимо, уз мало систематичнији и континуалан рад отворили бисмо многа врата на том тржишту и тако остваривали своје интересе.

        Такође, по свим параметрима војне и економске моћи Турска је међу двадесет најзначајнијих држава на свету, самим тим је важан фактор регионалне безбедности и то морамо укалкулисати у сваку нашу политику.

        Са друге стране, Турска је од 2008. године водила врло агресивну спољну политику на Балкану, а њени геополитички интереси, који су обликовани за време Давутоглуа, у потпуној су супротности са нашим интересима.

        Турска је била један од спонзора албанске државолике творевине на Косову и данас турске службе интензивно раде на формирању оружаних снага косовских Албанаца, турске власти подржавају унитаризацију БиХ и врло осетљиво реагују на било какве за њих узнемирујуће вести из Новог Пазара, мада они сами бурно реагују када се неко на такав начин бави њиховим унутрашњим питањима.

        Имамо разлоге за унапређење сарадње са Турском, али се то мора чинити уз паралелно стављање на дневни ред наших преговора тачака које би Турци волели да заобиђу.

        Шта ћемо са косовским питањем?

        Какав је однос Анкаре према покушају формирања тзв. војних снага Косова?

        Да ли се будућност БиХ види у оквиру Дејтона или мимо њега?

        Ердоган би да се ово пренебрегне, остави по страни, а да се ми фокусирамо на економију и енергетику.

        То не бисмо смели да дозволимо.

        Турска дипломатија је једна од највештијих на свету, они ће нашу немуштост умешно искористити да прикажу како никад боље односе са Србијом нису имали, а Албанцима и муслиманима из БиХ и Рашке области ће истовремено говорити како је Турска највећи гарант њихове безбедности.

        Према томе, Ердоган је добродошао, али му мора бити предочено да за састанак у Београду дневни ред састављамо и ми, те да ће се на њему наћи питања важна за нашу националну безбедност и да очекујемо одговоре.

Са Турским током ће Анакри бити трасиран вектор повратка на Балкан

Миломир СТЕПИЋ, Институт за политичке студије

 

• Наравно да САД неће руском утицају тек тако препустити Турску, која контролише Босфор и Дарданеле као „чеп на боци“ Црног мора. То се нарочито односи на повезивање гасоводима - кључним „инструментима геополитике“ (А. Дугин). Јер, ако би се уз Немачку („Северни ток 1 и 2“), још и Турска гасоводно конектовала са Русијом („Турски ток“), централна и југоисточна Европа би биле ухваћене у евроазијска „кљешта“, а тиме би се релативизовао досадашњи атлантистички геополитички монопол

 

        НА ВЕСТ да ће председник једне велике, многољудне, економски снажне, те геополитички и геостратегијски добро позициониране регионалне силе каква је Турска „посетити Србију и довести 150 привредника“ може у први мах да се реагује само афирмативно. Али, не би требало прецењивати тај састанак - сачекајмо његове стварне ефекте.

        Турска је тренутно у превирању и могућем суштинском редефинисању своје оријентације.

        Сама себи је признала да се њено чланство у ЕУ налази на (бескрајно) дугом штапу и то је веома важан корак „суочавања са реалношћу“. Иако сматрана за источномедитеранско „сидро NATO“, показало се да у последње време и ту односи „шкрипе“.

        Наравно да САД неће руском утицају тек тако препустити Турску, која контролише Босфор и Дарданеле као „чеп на боци“ Црног мора. То се нарочито односи на повезивање гасоводима - кључним „инструментима геополитике“ (А. Дугин). Јер, ако би се уз Немачку („Северни ток 1 и 2“), још и Турска гасоводно конектовала са Русијом („Турски ток“), централна и југоисточна Европа би биле ухваћене у евроазијска „кљешта“, а тиме би се релативизовао досадашњи атлантистички геополитички монопол.

        Такође, реализацијом „Турског тока“ Турској би био трасиран вектор „повратка на Балкан“.

        Не заваравајмо се: Давутоглу је одступио са власти, али балкански вектор његове Стратегијске дубине остао је неоосманистичка константа.

        Ту „стазу“ Турска настоји додатно да „утаба“ економским упливом.

        Надајмо се да он неће бити етно-просторно селективан, тј. да се неће свести углавном на муслиманске крајеве Србије (АП Косово и Метохија, бујановачко-прешевски крај, Рашка област) и/или пределе које „таргетира“ њихова експанзија.

        Слично искуство већ имамо са Војводином, где је концентрисана већина хрватских, немачких, аустријских и немачких улагања.

        Случајно!?

        „Чувајмо се Данајаца и када дарове доносе“, тј. односимо се према њима искључиво препознајући српске интересе.

Треба да задржимо историјску резерву према Турској, не смемо да јој робујемо

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар иностраних послова СРЈ

 

• Турска ће појачати своје економско присуство. Политичког се никада није одрекла. Она има свој сан у погледу Балкана, Блиског Истока и Централне Азије. Међутим, реално, Турска је мања регионална сила која неће моћи да се врати на старе територије. Моћи ће да буде економски присутнија на Балкану у областима са муслиманским живљем, које она сматра историјским продужетком свог живља

 

        ТУРСКА је позната као земља која не даје лако свој новац.

        Постоји и изрека „чаша воде далеко од усана“ када је даје Турска. Није сигурно да ће бити остварено оно што је обећано.

        С друге стране, ми смо жедна земља којој је потребна киша страних инвестиција, с тим да нам то не гарантује да су инвестиције које долазе у нашем интересу, а не пре свега у интересу оних који дају. Другим речима: ми ћемо бити јефтина радна снага и потрошачко друштво, јер за тридесет година нисмо успели да постанемо земља производње.

        Када је реч о геополитичком аспекту, као копнено срце Балкана, прилично смо пожељна удавача чији се број удварача повећава (Америка, ЕУ, Русија, Кина, Турска, Арапски Емирати), али пошто нисмо спремни сами да се развијемо, онда прихватамо улогу нижег партнера.

        И Турска ће тако појачати своје економско присуство.

        Политичког се никада није одрекла. Она има свој сан у погледу Балкана, Блиског Истока и Централне Азије. Међутим, реално, Турска је мања регионална земља која неће моћи да се врати на старе територије. Моћи ће да буде економски присутнија на Балкану у областима са муслиманским живљем, које она сматра историјским продужетком свог живља.

        Она жели да учествује у такмичењу за Балкан, јер сваки учесник на тај начин подиже своју цену.

        Да закључим, она има неке неоимперијалне интересе, али неће постићи велики успех, сем што ће области са муслиманским живљем да се осете сигурнијим и политички амбициознијим, јер ће присуство Турске бити видљивије и тиме утицајније.

        Неопходност да јачамо односе са Турском је очигледна, то нам је сусед коме „знамо и душу и тело“, а у моменту у коме се појављује - боље ићи у корак са њом него против ње. Прво, јер немамо снагу за ово друго, а и време је када сви иду у корак са свима који желе да дођу и утврде се на Балкану.        

        Заузели смо политику вишестраности и покушавамо да одржавамо добре односе са свим спољним актерима, мада је питање колико је то могуће на дужи рок. У овом тренутку, а и кад турско присуство на Балкану ојача, биће добро балансирано и прилично безопасно због јачања присуства других, укључујући Кину - чије ће финансијско присуство превладати све друге.

        Треба да задржимо историјску резерву према Турској, али не и да јој робујемо, већ да преко ње држимо дистанцу, за случај да буде неких турских непријатних амбиција.

        Диана Милошевић