Ердоган ускоро стиже у Србију са 150 бизнисмена - треба ли да се радујемо или да зазиремо?

АНКАРА ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ТАЧИЈЕВИХ СПОНЗОРА И ПРОТИВНИКА ДЕЈТОНА - КАКО СЕ ПОСТАВИТИ?

Реџеп Ердоган

  • Душан ПРОРОКОВИЋ: Имамо разлоге за унапређење сарадње са Турском, али се то мора чинити уз паралелно стављање на дневни ред тачака које би Турци волели да заобиђу. Шта ћемо са косовским питањем? Какав је однос Анкаре према покушају формирања тзв. војних снага Косова? Да ли се будућност БиХ види у оквиру Дејтона или мимо њега? Ердоган би да се ово пренебрегне, остави по страни, а да се ми фокусирамо на економију и енергетику. То не бисмо смели да дозволимо
  • Миломир СТЕПИЋ: Не заваравајмо се: Давутоглу је одступио са власти, али балкански вектор његове Стратегијске дубине остао је неоосманистичка константа. Ту „стазу“ Турска настоји додатно да „утаба“ економским упливом. Слично искуство већ имамо са Војводином, где је концентрисана већина хрватских, немачких, аустријских и немачких улагања. Случајно!? „Чувајмо се Данајаца и када дарове доносе“, тј. односимо се према њима искључиво препознајући српске интересе
  • Владислав ЈОВАНОВИЋ: Турска има неке неоимперијалне интересе, али неће постићи велики успех, сем што ће области са муслиманским живљем да се осете сигурнијим и политички амбициознијим, јер ће присуство Турске бити видљивије и тиме утицајније. Неопходност да јачамо односе са Турском је очигледна, то нам је сусед коме „знамо и душу и тело“, а у моменту у коме се појављује - боље је ићи у корак са њом него против ње

        У СРБИЈУ ускоро - вероватно већ у рану јесен - треба да стигне турски председник Реџеп Тајип Ердоган. У пратњи чак 150 бизнисмена. Вероватно пробраних.

        Треба ли да се радујемо, јер нам недостају инвестиције и индустрија, или да зазиремо, с обзиром да се Анкара одрекла Ахмета Давутоглуа, али не и неоосманизма?

        Како Србија треба да се постави, с обзиром на то да је Ердоганова Турска један од најважнијих спонзора и шиптарске власти у Приштини и бошњачких аспирација на целу БиХ, односно - противника Дејтона и Републике Српске?

Ердоган је добродошао, али му штошта мора бити стављено до знања

Душан ПРОРОКОВИЋ, Центар за стратешке алтернативе
 
• По свим параметрима војне и економске моћи, Турска је међу двадесет најзначајнијих држава на свету, самим тим је важан фактор регионалне безбедности и то морамо укалкулисати у сваку нашу политику
 

        ОДНОСИ са Турском су за нас важни, али истовремено и сложени.

        Са једне стране, за нас је прихватљивије да међу балканским мухамеданцима турски утицај буде присутнији од вехабијског.

        Уз то, турска економија је имала импресиван раст све до скора, а Турски ток се јавља као алтернатива Јужном току, што је значајно за енергетску безбедност Србије.

        Ми имамо економске интересе да сарадњу ширимо, уз мало систематичнији и континуалан рад отворили бисмо многа врата на том тржишту и тако остваривали своје интересе.

        Такође, по свим параметрима војне и економске моћи Турска је међу двадесет најзначајнијих држава на свету, самим тим је важан фактор регионалне безбедности и то морамо укалкулисати у сваку нашу политику.

        Са друге стране, Турска је од 2008. године водила врло агресивну спољну политику на Балкану, а њени геополитички интереси, који су обликовани за време Давутоглуа, у потпуној су супротности са нашим интересима.

        Турска је била један од спонзора албанске државолике творевине на Косову и данас турске службе интензивно раде на формирању оружаних снага косовских Албанаца, турске власти подржавају унитаризацију БиХ и врло осетљиво реагују на било какве за њих узнемирујуће вести из Новог Пазара, мада они сами бурно реагују када се неко на такав начин бави њиховим унутрашњим питањима.

        Имамо разлоге за унапређење сарадње са Турском, али се то мора чинити уз паралелно стављање на дневни ред наших преговора тачака које би Турци волели да заобиђу.

        Шта ћемо са косовским питањем?

        Какав је однос Анкаре према покушају формирања тзв. војних снага Косова?

        Да ли се будућност БиХ види у оквиру Дејтона или мимо њега?

        Ердоган би да се ово пренебрегне, остави по страни, а да се ми фокусирамо на економију и енергетику.

        То не бисмо смели да дозволимо.

        Турска дипломатија је једна од највештијих на свету, они ће нашу немуштост умешно искористити да прикажу како никад боље односе са Србијом нису имали, а Албанцима и муслиманима из БиХ и Рашке области ће истовремено говорити како је Турска највећи гарант њихове безбедности.

        Према томе, Ердоган је добродошао, али му мора бити предочено да за састанак у Београду дневни ред састављамо и ми, те да ће се на њему наћи питања важна за нашу националну безбедност и да очекујемо одговоре.

Са Турским током ће Анакри бити трасиран вектор повратка на Балкан

Миломир СТЕПИЋ, Институт за политичке студије
 
• Наравно да САД неће руском утицају тек тако препустити Турску, која контролише Босфор и Дарданеле као „чеп на боци“ Црног мора. То се нарочито односи на повезивање гасоводима - кључним „инструментима геополитике“ (А. Дугин). Јер, ако би се уз Немачку („Северни ток 1 и 2“), још и Турска гасоводно конектовала са Русијом („Турски ток“), централна и југоисточна Европа би биле ухваћене у евроазијска „кљешта“, а тиме би се релативизовао досадашњи атлантистички геополитички монопол
 

        НА ВЕСТ да ће председник једне велике, многољудне, економски снажне, те геополитички и геостратегијски добро позициониране регионалне силе каква је Турска „посетити Србију и довести 150 привредника“ може у први мах да се реагује само афирмативно. Али, не би требало прецењивати тај састанак - сачекајмо његове стварне ефекте.

        Турска је тренутно у превирању и могућем суштинском редефинисању своје оријентације.

        Сама себи је признала да се њено чланство у ЕУ налази на (бескрајно) дугом штапу и то је веома важан корак „суочавања са реалношћу“. Иако сматрана за источномедитеранско „сидро NATO“, показало се да у последње време и ту односи „шкрипе“.

        Наравно да САД неће руском утицају тек тако препустити Турску, која контролише Босфор и Дарданеле као „чеп на боци“ Црног мора. То се нарочито односи на повезивање гасоводима - кључним „инструментима геополитике“ (А. Дугин). Јер, ако би се уз Немачку („Северни ток 1 и 2“), још и Турска гасоводно конектовала са Русијом („Турски ток“), централна и југоисточна Европа би биле ухваћене у евроазијска „кљешта“, а тиме би се релативизовао досадашњи атлантистички геополитички монопол.

        Такође, реализацијом „Турског тока“ Турској би био трасиран вектор „повратка на Балкан“.

        Не заваравајмо се: Давутоглу је одступио са власти, али балкански вектор његове Стратегијске дубине остао је неоосманистичка константа.

        Ту „стазу“ Турска настоји додатно да „утаба“ економским упливом.

        Надајмо се да он неће бити етно-просторно селективан, тј. да се неће свести углавном на муслиманске крајеве Србије (АП Косово и Метохија, бујановачко-прешевски крај, Рашка област) и/или пределе које „таргетира“ њихова експанзија.

        Слично искуство већ имамо са Војводином, где је концентрисана већина хрватских, немачких, аустријских и немачких улагања.

        Случајно!?

        „Чувајмо се Данајаца и када дарове доносе“, тј. односимо се према њима искључиво препознајући српске интересе.

Треба да задржимо историјску резерву према Турској, не смемо да јој робујемо

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар иностраних послова СРЈ
 
• Турска ће појачати своје економско присуство. Политичког се никада није одрекла. Она има свој сан у погледу Балкана, Блиског Истока и Централне Азије. Међутим, реално, Турска је мања регионална сила која неће моћи да се врати на старе територије. Моћи ће да буде економски присутнија на Балкану у областима са муслиманским живљем, које она сматра историјским продужетком свог живља
 

        ТУРСКА је позната као земља која не даје лако свој новац.

        Постоји и изрека „чаша воде далеко од усана“ када је даје Турска. Није сигурно да ће бити остварено оно што је обећано.

        С друге стране, ми смо жедна земља којој је потребна киша страних инвестиција, с тим да нам то не гарантује да су инвестиције које долазе у нашем интересу, а не пре свега у интересу оних који дају. Другим речима: ми ћемо бити јефтина радна снага и потрошачко друштво, јер за тридесет година нисмо успели да постанемо земља производње.

        Када је реч о геополитичком аспекту, као копнено срце Балкана, прилично смо пожељна удавача чији се број удварача повећава (Америка, ЕУ, Русија, Кина, Турска, Арапски Емирати), али пошто нисмо спремни сами да се развијемо, онда прихватамо улогу нижег партнера.

        И Турска ће тако појачати своје економско присуство.

        Политичког се никада није одрекла. Она има свој сан у погледу Балкана, Блиског Истока и Централне Азије. Међутим, реално, Турска је мања регионална земља која неће моћи да се врати на старе територије. Моћи ће да буде економски присутнија на Балкану у областима са муслиманским живљем, које она сматра историјским продужетком свог живља.

        Она жели да учествује у такмичењу за Балкан, јер сваки учесник на тај начин подиже своју цену.

        Да закључим, она има неке неоимперијалне интересе, али неће постићи велики успех, сем што ће области са муслиманским живљем да се осете сигурнијим и политички амбициознијим, јер ће присуство Турске бити видљивије и тиме утицајније.

        Неопходност да јачамо односе са Турском је очигледна, то нам је сусед коме „знамо и душу и тело“, а у моменту у коме се појављује - боље ићи у корак са њом него против ње. Прво, јер немамо снагу за ово друго, а и време је када сви иду у корак са свима који желе да дођу и утврде се на Балкану.        

        Заузели смо политику вишестраности и покушавамо да одржавамо добре односе са свим спољним актерима, мада је питање колико је то могуће на дужи рок. У овом тренутку, а и кад турско присуство на Балкану ојача, биће добро балансирано и прилично безопасно због јачања присуства других, укључујући Кину - чије ће финансијско присуство превладати све друге.

        Треба да задржимо историјску резерву према Турској, али не и да јој робујемо, већ да преко ње држимо дистанцу, за случај да буде неких турских непријатних амбиција.

        Диана Милошевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Deda Mida's picture
Deda Mida 14:01 15.07.2017.

  • +27
Voting is closed.

Александре вучићу, муслиманско копиле одвратно! Јебо ти ти твој сународњак смрдоган све живо и мртво! Доводиш турско ђубре у Србију које подржава балије и шипце!!?? Сотоно огавна за тебе је и један метак прескуп! Даће Бог да се таквом издајици и протуви најмилији распадају на рукама а да неће моћи ништа да уради. Друго ниси ни заслужио.

Tomi's picture
Tomi 21:43 15.07.2017.

  • +23
Voting is closed.

Sad ima ekspresno da te osude na streljanje, vešanje i spaljivanje, ili bar rastrzanje konjima na repove, jer si ovomm kletvom ugrozio sigurnost predsednika i njemu bliskih osoba, itd itd... Nastavak možeš da pročitaš u baljezgariji kojom je Apelacioni sud obrazložio presudu zbog pisanja na Fejsbuku :)

P.S- Jeste metak preskup, ali zadovoljstvo se plaća, pa ne treba žaliti.

Zare2's picture
Zare2 02:00 16.07.2017.

  • +9
Voting is closed.

Томи, у роману `На Дрини ћуприја` нам даје боље решење - набијање на колац.

Tomi's picture
Tomi 08:15 16.07.2017.

  • +10
Voting is closed.

Hmmm, nije ekološki... Šteta je upropastiti drvo, ali nije loša ideja.

Иван's picture
Иван 14:36 15.07.2017.

  • +18
Voting is closed.

Само будале саде тикве са Ердоганом, Турчин је најнепредвидљивији политичар, владар на планети, нико не зна шта је у његовој глави, какве планове има, и такав долази у Србију да му се порадују санџаклије и београдске дахије?! Не умеју Срби без белаја зато им белај на врата долази!!!

don_kihot's picture
don_kihot 17:37 15.07.2017.

  • +13
Voting is closed.

Koji je efekat te privredne posjete:
1) Ako sta privredno i pokrenu to ce biti dole na jugu da malo poguraju onaj baliluk
2) Izvrsiti ucjenu koja ce ici na stetu Srbima a u korist opet onom Turcima naklonjenom zivlju
3) Za jeftine pare pokupovati koji resurs u Srbiji, kao recimo neke banje sto se najavljuje i jos po nesto

Ja koliko znam jedine dvije turske investicije u cijelom svijetu su jeftina roba i turski emigranti. Nikad i nigdje van njihovih granica Turci nisu pokrenuli neki privredni razvoj.

Ali ima jedna mnogo bitnija stvar koja me plasi. To je ovaj turski tok. Ako se desi pa on prodje nama se ne pise dobro. Rusi ce nas prodati u to nema dileme a onda ce se Turci ostrviti sa onim pravim ucjenama.

Иван's picture
Иван 21:14 15.07.2017.

  • +14
Voting is closed.

Не плашим се ја турских сувих смокава, јефтиних гаћа и напрсканих мандарина, брине ме шта је овдашњи вођа наменио Турцима као политички уступак, подстицај да пооштре своју реторику, знам само да ће тражити заузврат да га Ердоган помилује по глави и каже како чини надљудске напоре са своје сврбе, који не смеју ни да се почешу ако му то није по вољи!
Мислим да се не ради о посети због економских разлога него да се порадују санџачки муслимани, да се завијори опет по који турски барјак и да Вучић одглуми Броза, јер се да приметити да његове манире и опонашање више и не скрива. Чак и његови верни мујезини у медијским минаретима урлају о државнику равном некадашњем Титином генију!

don_kihot's picture
don_kihot 21:37 15.07.2017.

  • +14
Voting is closed.

Turska ima velike apetite za ovo podrucije Balkana a njen glavni adut su domaci Muslimani. Glavni finasijer Bakira Izetbegovica je Turska, po Bosni se otvaraju turski univerziteti, vjerska ucenja, trgovine i sve ostale karike meke moci. Imas u Srbiji politicare iz Raske, Ljajica i Ugljanina koji su bili u sastavu Skupstine ili Vlade Srbije pa su isli na konsultacije u Ankaru. Imas Zukorlica koji je preko zelente transferzale na direktnom platnom spisku Turske zajedno sa Bakirom. Imas citav niz fiktivnih humanitarnih organizacij preko kojih se provlaci turska agentura. Turska direktno podrzava Albance na Kosovu i u Makedoniji.

I ovaj sad njihov dolazak u Srbiju nije da pomognu privredi Srbije nego da ojacaju svoj pritisak i uticaj. Ako prodje sjeverni tok to ce biti direktna ekspanzija Turske na Balkan. Taj tranzit nosi veliki kapital a on poteze mnogo toga. Tursku treba izbjeci kako god okrenemo. Od njih su se obogatili samo oni koji su ovde produzena ruka Turske. Nikakvog posla sa njima.

Иван's picture
Иван 21:59 15.07.2017.

  • +13
Voting is closed.

Тачно, заборавио сам и БиХ и такозване Бошњаке али питање је колико су муслимани у Босни искрени љубитељи Ердогана. У босанском лонцу имаш свакојаких зачина од Каира, Техерана, Истанбула, Ријада до Абу Дабија!
Нека те турски ток гасовода не брине превише, чини ми се да Руси неће дати паре Србима да се конектују, а Турци ако дају биће дара скупља него мера, то неће бити само гасовод, мислим да то никада неће проћи овим крајевима. Можда Јужни ток једном, једног лепог дана!!!

don_kihot's picture
don_kihot 23:30 15.07.2017.

  • +14
Voting is closed.

Svi ti pobrojani centri su po ucenju protiv nas i pozivaju na dzihad a Bakir je direkno pod kontrolom Ankare. Oni ga finansiraju i on za Turke odradjuje zadatke. Narod voli Tursku i puno nade polazu u Tursku dok vlast u Sarajevu preko medija podgrijava narod u stalnoj tenziji prema nama Srbima sa druge strane zida.
Inace, javljam se iz I. Sarajeva.

Slobodanka's picture
Slobodanka 16:25 15.07.2017.

  • +20
Voting is closed.

Stiže Ali Baba i 40 hajduka. Ma kakvi 40, ima ih 150.
Ništa. Neka bude ali na srpski način: Sezame, otvori se... Sezame, zatvori se.

Gospodar Zarin's picture
Gospodar Zarin 19:22 15.07.2017.

  • +31
Voting is closed.

Erdoganistan je "tigar od papira".
Ekonomija je u rasulu.
Kao i vojska.
Neoosmanske ambicije Erdoganistana su potpuno blokirane u severnoj Africi, kao i na Bliskom istoku.
Samo retard moze praviti ustupke genocidnom diktatoru Erdoganu koji je marioneta Katara i Muslimanskog Bratstva.
Pretpostavljam da je rezim resio da "proda" Gulenov interes u Srbiji.
Bice dobro ako ova veleizdajnicka banda ostane na tome...

Ajde_ZnakPitanja's picture
Ajde_ZnakPitanja 21:31 15.07.2017.

  • +21
Voting is closed.

Turska je sledecha na listi posle Sirije. Prorekao Deda Sam!

Додај коментар