Демократија је опет озбиљно угрожена

На трибини Фонда Слободан Јовановић представљено треће издање књиге "Страначки плурализам или монизам"

* КОШТУНИЦА: С разлогом можемо да се запитамо шта ће од демократије остати у савременим постдемократским друштвима. Данашња је догма, која важи на евроатлантском простору, да савремена демократска држава треба да уступи место постмодерној држави, а стварањем постмодерне демократије се сужава простор за одлучивања грађана

* ЧАВОШКИ: Комунисти су разбијали ондашње странке, тако што су подстицали "отцепљење савитљивијих фракција", оних које су закључили да се том времену треба прилагодити. Разбијање странака се догодило и са Српском радикалном странком, само што то није било инспирисано из Београда, него из Брисела, а нарочито из Вашингтона

         БЕОГРАД, (ФоНет) - Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да је пре 30 година "демократија у комунистичким режимима била суштински ограничена, а у неким потпуно сатрвена, док је данас демократија поново у много чему озбиљно угрожена у савременим демократским државама".

         "С разлогом можемо да се запитамо шта ће од демократије остати у савременим постдемократским друштвима", рекао је Коштуница на трибини Фонда Слободан Јовановић, на којој је представљено треће издање књиге "Страначки плурализам или монизам".

         Он је рекао да књига, чије је прво издање објављено 1983. године, представља одбрану класичног, либералног схватања демократије, а суштина тог схватања је да демократије нема без страначког плурализма.

         "Демократије нема тамо где је на делу нешто супротно, а то је страначки монизам", истакао је Коштуница, који је један од аутора књиге.

         Коштуница је рекао да је друго издање књиге изашло 1990. године, после пада комунизма, када су "преко ноћи нестајали сви приговори систему страначког плурализма, када смо могли да будемо сведоци и да пратимо како су се преко ноћи најжешћи критичари књиге и страначког плурализма прометнули у поборнике новог система вишестраначке демократије".

         Он је рекао да 20 година после другог издања књиге, после пада комунизма и тријумфа либералне демократије, демократија више није имала спољног непријатеља - комунизам, али се отворио низ унутрашњих проблема, а они су највише везани за медијску сферу, када је реч је заменила слика, што је омогућило неслућене могућности манипулације јавношћу.

         Коштуница је рекао да је данашња догма, која важи на евроатлантском простору, да савремена демократска држава треба да уступи место постмодерној држави, а стварањем постмодерне демократије се сужава простор за одлучивања грађана.

         Аутор књиге професор Коста Чавошки рекао је да је ова књига оставила дубок траг.

         Чавошки је, говореæи о аналогији између ондашњег и садашњег времена, оценио да су политичке странке нужне у сваком демократском друштву које је масовно, али је важно какве су те странке и да ли је тај страначки систем привидан или стваран.

         Упоређујући ондашње и данашње време, он је рекао да је кључни потез 1945. године било затирања слободе штампе и то не доношењем закона, него бруталним мерама, тако што су Скојевци од колпортера узимали новине, палили их и тако су спречавали да се растура лист Демократија.

         Он је рекао да је објављено само седам бројева тог листа, а онда је престало, јер је ондашњи синдикат штампарских радника одбио да даље штампа такве антинародне списе.

         "Данас утицај штампе није велики, али је врло велики утицај електронских медија, па се врло лако може закључити да је читав низ озбиљних опозиционих странака и озбиљних мислећих људи изостављен са екрана. Исто се ради као у оно време, само не толико сурово и брутално како је то било онда, али на исти начин ефикасно", истакао је Чавошки.

         Комунисти су, према његовим речима, разбијали ондашње странке, тако што су подстицали "отцепљење савитљивијих фракција", оних које су закључили да се том времену треба прилагодити.

         Чавошки је рекао да је у странкама тада, као и сада, било доушника.

         "Разбијање странака се догодило и са Српском радикалном странком, само што то није било инспирисано из Београда, него из Брисела, а нарочито из Вашингтона", рекао је Чавошки.

         Он је рекао да се после Другог светског рата сузбијала и уништавала независност судова, судије су били лаици, а "главни циљ недавне реформе правосуђа био је обуздавање и уништавање независности судства".