Да темељи више не буду – на крову

П Р В И  П О Г Л Е Д

МОГУ ЛИ СЕ ПОБОЉШАТИ УСЛОВИ ЗА ПРЕГОВОРЕ О КОСМЕТУ?

• Пројекат преговора мора из корена да се мења, да се коначно постави на ноге
• Да темељи куће не буду и даље на крову – да би из „дијалога” са Приштином биле искључене импровизације и навијања, нова српска власт је предложила и нови и посебно важан услов – да се преговори воде под покровитељством УН
• Бројни су разлози за побољшање услова: мења се природа разговора, политички уместо техничких, са најнижег на највиши ниво, уместо Тахири и Стефановића, можда Јахјага и Николић, или Дачић и неко други, наравно са адекватним сарадницима из власти, дипломатије, струке…

Пише: Раде Брајовић

         КАД би, неким чудом, данас почели разговори Београда и Приштине о Космету, под покровитељством Европске уније, изникла би представа налик некој хипотетичкој скици надреалистичког архитекте који би, рецимо, темељ поставио на кров наказне зграде! Космет би постао још земљотреснији, без изгледа да се икада смири.

         Пројекат преговора би зато морао из корена да се мења, постави на ноге, али и да се неминовно промене услови, јер су  готово сви садашњи спутавали методе разговора и удаљавали циљеве, због којих су и покренут. Основни је „статус Космета”. А, тај циљ је, формално и суштински, свесним и помало волшебним одлагањем – избегаван!  

         Бројни су разлози за побољшање услова: мења се природа разговора, политички уместо техничких, са најнижег на највиши ниво, уместо Тахири и Стефановића, можда Јахјага и Николић,  или Дачић и неко други, наравно са адекватним сарадницима из власти, дипломатије, струке…

         Важније од набројаних и свих других услова било би неминовно обострано напуштање обмањивачке тактике – “скривених циљева”.

         Приштински циљ је испланиран тако да ситним, наравно не неважним, договореним потезима, Албанци изборе право да пракично профункционише њихова независност, коју би, уз менторску помоћ САД и ЕУ, у погодном и тренутку, кад Србија подлегне притисцима западних моћника, формализовали и легализовали, прво пријемом у европску, а коначно и светску заједницу. А,  донедавна власт Србије, прихватање бриселских договора прагматизованог усмерења ка пуном албанском  осамостаљивању, покушавала је да неутралише папагајски понављаним и грешним заклињањам да “никад неће признати Косово”, што би се, у “критичном” тренутку, безболно напустило, јер би било условљено учлањењем у ЕУ, а њима је то, зар не, најважније!

         Пошто, међутим, живот режира боље од сваког политичког аранжера, не догађа се оно што су планирали и прижељкивали политико-прваци Приштине и Београда и њихови налогодавци из Вашингтона и Брисела, показало се неопходним да се мењају услови преговора, јер су их резултати на то натерали.

         Договоре су, наиме, њихове вође почеле да тумаче и примењују потпуно различито, као да се уопште нису договорили. Шефица приштинског тима, Едита Тахири, једном приликом је рекла да је “од седам, само један споразум у целости остварен, онај о реципроцитету”, па је из ове тврдње извукла закључак да “представници институција Косова неће пристати на наставак разговора пре спровођења свих до сада постигнутих споразума.

         Београд је више пута и са врхова нове власти прихватио обавезу да реализује све договоре, али природно инсистира да се две верзије или тумачења усклде и уједначе, да би се знало шта се спроводи, и да билатералне споразуме на исти начин примењују обе стране.               

         Колико су различита тумачења и неподударне примене споразума опаке, посебно је показао договор о представљању Приштине на скуповима, па Београд тражи да се фуснота објасни ставом из Резолуције 1244 СБ УН, а Приштина – ничим, ни словцетом, док бриселски посредници све замуте различитим објашњењима, како ко и како коме…

         А да не би било тако, да темељи куће буду на крову, из разговора треба искључити све ове и сличне импровизације и навијања, што ствара услове да споредно отима место главном, па од политичких решења и не може бити озбиљних резултата. Да не би тако било, нова српска власт је предложила и још један нови и посебно важан услов – да се преговори воде под покровитељством УН.

         Овај, најважнији став Србије изрекли су лидери нове власти више пута и разним саговорницима, а први председник Николић, и то најауторитативнијем саговорнику, са крова светске политике, генералном секретару УН, Бан Ки Муну, током посете Београду.

         Уместо да се први светски дипломата, пре Николића, најгласније и најупорније, у свим државама балканског региона, и у Приштини, коју је први пут посетио, први “развуче” тај предлог и да га политички оснажи, Бан Ки Мун је – “дипломатски заћутао”. Није одговорио ништа, ни председнику Николићу, ни било коме, а десетак дана, по повратку у Њујорк, у већ припремљеном извештају за предстојећу седницу Савета безбедности о Космету – истакао је друге, критичке поенте.

         Упозорио је, наиме, “косовску полицију” што не штити Србе и не спречава инциденте, што је пријатно чути, али од чега нема велике користи. Јер, зна се како се злочини спречавају и да против Срба не престају, па се и тема безбедности и повратка Срба мора тумачити као још један услов за успешне предстојеће политичке разговоре Београда и Приштине о статусу Космета.

         Коначно, престанак уцена и притисака на Србију из америчког и бројних западноевропских центара – да ће морати да признају независност Косова пре учлањења у ЕУ – вероватно је први међу посебним условима за добре услове будућег новог дијалога, српско-албанског, али под покровитељством УН.

         Светска организација није признала независност Косова, а САД и ЕУ су је омогућиле, па из те ноторне чињнице происходи закључак ко да посредује у српско-албанским преговорима. И Бан Ки Муну је све то и све остало било јасно, али и претходној српској власти која се ослањала на Еулекс.

         САД, с обзиром на то како се мисија ЕУ понаша на Космету, показује све што они раде, а све је то на страни Приштине, исто као и Вашингтон и Брисел.

         Довољно је из богатог збира Еулексових (не)чињења, издвојити само два – монструозни трговци људским органима Срба још нису додирнути Еулексовом правдом, а “слободаре се” већ десет година, убице над убицама српске деце - Ивана Јововића и Пантелије Дакића, док су се с друговима купали на Бистрици!

         Еулекс је чак – обуставио истрагу! И, осумњичио – себе! Јесу ли, збиља, темељи и кров, у политици према Космету -  заменили места?!