Бжежински, Олбрајт и Мекејн волели би да и Русија прође као СССР и Југославија

Интервју Борислава Милошевића утицајном московском недељнику Однако (2)

* Бжежински, Олбрајт, Мекејн су више пута себи дозвољавали изјаве да Русија самостално располаже богатствима која је дужна да дели са другима. Мекејн је недавно лукаво изјавио да либијски «побуњеници» треба да буду инспирација Русији и Кини!

* Веома је опасна политика светског господства коју воде САД са својим савезницима. Истина, она не може да утиче на Кину или Русију, али тај нови империјализам прети међународној стаблиности и прави све веће проблеме на разним тачкама земаљске кугле. Сутра су могући нови освајачки ратови

* Стратегија и идеологија «демократизације» и «људских права» деценијама се користи као оружје западних држава и борби за прекрајање света. Историјски, «обојене револуције» су поиспадале из «треће корпе» Завршног акта из Хелсинкија из 1975. године

* Геополитички интереси Немачке, Ватикана и пре свега САД свој израз су добили у насилном прекрајању Балкана. Немачка је жудила за реваншом и тежила да изађе на Медитеран па је подржала сецесију Хрватске

* Већ `80-тих година је будући председник Хрватске Фрањо Туђман тајно путовао у Немачку, већ тада су учињени одређени кораци у правцу издвајања Хрватске из састава Југославије. Још 1977. и 1978. године су се у Немачкој одржавали неформални сусрети на којима се говорило о прекрајању наше земље

* Против Југославије је вођен међурелигијски рат који је започет због геополитичких интереса великих држава                   

         УГЛЕДНИ  југословенски и српски дипломата, бивши амбасадор СРЈ  у Руској Федерацији, Борислав Милошевић, дао је велики интервју утицајном московском недељнику Однако.

         ФАКТИ из тог разговора објављују други део:

* Сматрате ли и ви да би Русију раскомадали као Југославију да нема нуклеарно оружје и потенцијал атомског одвраћање?

         — Бжежински, Олбрајт, Мекејн су више пута себи дозвољавали изјаве да Русија самостално располаже богатствима која је дужна да дели са другима. Мекејн је недавно лукаво изјавио да либијски «побуњеници» треба да буду инспирација Русији и Кини! Тако да се тежња распарчавања Русије и коришћења њених природних и других богатстава одиграва, како се каже, пред нашим очима. Уколико Русија не реши свој демографски проблем, ако не развије науку ииндустрију, ако допусти смањење одбрамбене способности и војног потенцијала (а такве тенденције, на жалост, постоје), онда се никако не сме изгубити из вида могућност рекомпозиције њене огромне територије.

Троглава аждаја америчке русофобије: Бжежински, Олбрајт, Мекејн

         * Зашто по Вашем мишљењу после познатих догађаја у Абхазији и Јужној Осетији у августу 2008. године Русија није основала свој «Хашки трибунал»? Јер, грузијски председник Михаил Сакашвили му се топло «препоручује»...

         — Подржао бих такву иницијативу! У интересу целокупног човечанства је да се суди онима који желе прекрајање света ради реализације својих империјалистичких интереса и њиховим  следбеницима... Не треба судити само Сакашвилију, већ и Клинтону, Блеру и њима сличнима који су својевремено увели  такву злочиначку политику, а и данас је воде. Што се тиче Међународног трибунала за бившу Југославију,  тог хашког инструмента агресије, он прогони и кажњава управо оне који су бранили независност и супротстављали се уништењу своје земље. 

         * Да ли је Русија преслаба да би основала сличан Трибунал?

         — Не сматрам да је Русија слаба. Међутим, суд који ви предлажете да буде основан - мора да буде универзалан. Или имате у виду регионални суд – рецимо за простор Заједнице Независних Држава? Већ постоји искуство са Међународним кривичним судом који до дан данас није доказао своју ефикасност. То само показује да је веома тешко основати истински независан орган међународног правосуђа.

         * Сматрате ли да би садашње разбуктавање претњи ратом било могуће да постоји СССР?

         — СССР је био глобални фактор одвраћања што је приморавало САД да се чувају вођења такве хегемонистичке политике, какву воде данас, не наилазећи на отпор. Веома је опасна политика светског господства коју воде САД са својим савезницима. Истина, она не може да утиче на Кину или Русију, али тај нови империјализам прети међународној стаблиности и прави све веће проблеме на разним тачкама земаљске кугле. Сутра су могући нови освајачки ратови. Не само на Блиском Истоку, Сирији, већ и на постсовјетском простору – ради припреме терена за борбу против Ирана. Изгледа да нове потресе и ратове није могуће избећи. Ситуација подсећа на ону пре Другог светског рата.

         * Како да се то прекине? Американци су нашли универзалан кључ – «наранџасто-банана» револуције - за свргавање неугодних шефова држава (најчешће ослабљених). А затим на трон доводе свога човека, по правилу - слабог и ограниченог - по типу сличног Јушченку, Тимошенковој и Сакашвилију. Послушника америчког државног секретаријата. Постоји ли противотров таквој зарази?

         — То је, како ви кажете, кључ – стратегија и идеологија «демократизације» и «људских права» - која се деценијама користи као оружје западних држава и борби за прекрајање света. Историјски, те «револуције» су поиспадале из «треће корпе» Завршног акта из Хелсинкија из 1975. године. Главни разлог зашто је совјетско руководство прихватило да учествује у раду над хелсиншким Завршним актом била је жеља да се де јуре овековече послератне границе у Европи. После 1945. године, Совјетски Савез је и фактички постао суперсила, посебно после успостављања нуклеарног паритета са САД. Европске границе је, у суштини, гарантовала совјетска војна сила која је донекле превазилазила Запад у класичном наоружању и броју оружаних снага у Европи. Данас је ситуација сасвим другачија, пошто Русија значајно заостаје за снагама НАТО у Европи у класичном наоружању.

Грузијска "мала маца": Сакашвили и Клинтонова

         Такозвана прва корпа (први део) хелсиншког пакта предвиђала је, поред осталог, неповредивост граница у Европи, што је укључивало и признање Демократске Републике Немачке. За СССР је то било највежније. То је било од животног значаја и за Југославију. Она није веровала у неповредивост својих граница са Италијом зато што су оне биле резултат Другог светског рата. У овом контексту: сепаратисти на Косову су још `60-тих година «обележили» своје позиције и територијалне претензије.

         У то време сам радио као саветник у нашој амбасади у Москви и мене су послали као политичког пратиоца југословенске делегације у Хелсинки. Одмах по доласку Тита, позвали су ме и он је рекао да треба унети још једну фразу у његов говор и тиме га ојачати на КЕБС-у. То је била фраза која је говорила да  Југославија - потврђујући неповредивост граница у Европи - сматра то и својом и обавезом свих својих суседа и свих других земаља. Мој задатак је био да ту фразу, заједно са службама конференције, а то су биле службе УН, унесем у Титов говор који се појавио на свим језицима КЕБС-а.    

         «Трећа корпа», у којој су главна била «људска права», садржавала је све што је уносило нестабилност у идеолошке поставке совјетске политике и чинило СССР рањивим у идеолошким питањима.

         Данас је свима јасно да је «трећа корпа» из Хелсинкија постала уствари «прва». Садржај те «корпе» - приоритет људских права и отвореност друштва свету – укинуо је послератни статус кво који је «прва корпа» требало да овековечи. Све ове «обојене» револуције су «изашле» из «треће корпе». На томе су засноване. 

         Поштовање људских права је подразумевало и мониторинг, који, по западним оценама, није мешање у унутрашње ствари земаља. А од њих до подршке опозиционим покретима је само један корак. Технологије «обојених» револуција су разрађене и усавршене методе увлачења великих народних маса у уличне демонстрације и сл. Што се тиче мешања у унутрашње послове других земаља, довољан је пример Југославије: структуре ОЕБС-а су постале инструмент извођења «демократских процеса», а у суштини је то само мешање у унутрашње послове многих земаља. Такозване невладине организације су, по правилу, само средства за остваривање туђих интереса и утицаја, а финансирају се из иностранства и отворено раде за своје газде.  

         Мисија ОЕБС-а у Југославији крајем 1998. и почетком 1999. године, под руководством америчког дипломате Вокера, била је фактички шпијунска организација; и Еулекс, мисија ЕУ на Косову, која је данас нелегитимно заменила мисију УН, формално има неутралан правни статус а фактички ради на стварању нове албанске државе на територији Србије.

         * Да ли се слажете да је процес уништења Југославије почео, како је сматрао Ваш брат, после уједињења Немачке? Слободан Милошевић је још 1993. године говорио у интервјуу листу «Правда»: «Немачка је почела да кажњава победнике у Другом светском рату. У интересу немачко-католичке алијансе је и уништење не само наше (Југославије) и ваше (СССР) земље и да се и код вас и код нас пролива крв».

         — Наравно постојали су и постоје геополитички интереси Немачке, Ватикана и пре свега САД који су свој израз добили у насилном прекрајању Балкана. Немачка је жудила за реваншом, она је тежила да изађе на Медитеран и подржала је сецесију Хрватске. Већ `80-тих година је будући председник Хрватске Фрањо Туђман тајно путовао у Немачку, већ тада су учињени одређени кораци у правцу издвајања Хрватске из састава Југославије. Још 1977. и 1978. године су се у Немачкој одржавали неформални сусрети на којима се говорило о прекрајању наше земље. Карољ Војтила, римски папа Јован Павле II, у свом првом говору на тргу Светог Петра у Риму рекао је: „Не бојте се, отварајте своје границе!“ А он се тада обраћао управо Источној Европи која је `90-тих година ушла у НАТО и ЕУ поставши својеврсни „санитарни кордон“ између Западне Европе и Русије. Тако да је и Ватикан одиграо суштинску улогу у рушењу и прекрајању СФРЈ.

         * Да ли се слажете да је у Југославији вођен религиозни рат? Или су до грађанског рата довели етнички конфликти?

         — Против Југославије је вођен међурелигијски рат који је започет због геополитичких интереса великих држава. Унутрашњи фактор уништења земље били су домаћи сепаратисти. Беснели су грађански ратови који су опетбили инициран извана, а постојали су и етнички и религијски елементи рата.

         * Што је, по вашем мишљењу, одиграло улогу детонатора догађаја у Југославији?

         — Постојале су националне противречности. Али је пресудну улогу одиграо спољни фактор. Југославија је уништена 1991. и 1992. године када су из ње изашле Словенија и Хрватска. Међутим, управо су Немачка и Ватикан првих дана јануара 1992. године пожуривали читаву Европску заједницу да призна њихову државну независност. Иако су неке земље, као нпр. Француска, упозоравале да не треба журити. Међутим, још су у држави остале четири бивше републике Југославије: Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија. Био је постигнут споразум са Босном и Херцеговином (њу зову «мала Југославија» зато то у њој живе три народа, три заједнице – српска, хрватска и муслиманска) о уједињењу са Србијом, што је значило да је Југославија могла бити очувана (без Словеније и Хрватске). То је предвиђао и «Кутиљеров план» (назван по имену његовог аутора – португалског министра иностраних послова). Босански лидер Алија Изетбеговић се био сагласио, али то САД нису дозволиле. На неизбежност грађанског рата -  уколико уследи форсирано признавање бивших југословенских република - упозоравали су многи: и Слободан Милошевић, и Радован Караџић, и председник Француске Франсоа Митеран.  

         Лорд Карингтон, председник Међународне конференције за бившу Југославију, 9. децембра 1991. године је изјавио да је став Слободана Милошевића о Босни и Херцеговини био потпуно јасан: «Уколико њена независност буде призната пре него што буде закључен споразум три народа (у БиХ) грађански рат ће бити неизбежан...». У моменту признања Хрватске и Словеније - није био потписан споразум између Срба, Муслимана и Хрвата који живе у БиХ. А није склопљен само зато што то нису желели ЕУ и папа Јован Павле II, па је грађански рат у БиХ букнуо. Уосталом, почео је убиством ј оца невестее на једној српској свадби.

         Потом су – због грађанског рата у Босни – против Југославије биле уведене санкције. Савет Безбедности УН је 1992. и 1995. године донео више од десет резолуција којима су се уводиле нове или оснаживале већ уведене санкције. Ни једној од њих се није успротивила козирјевско-јељцинска дипломатија.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари