Британци увукли у дрогу 40 милиона Кинеза, па Пекинг питао краљицу Викторију „Где ће вам душа?“

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И У КИНИ ПОЧИНИЛА ГЕНОЦИД - МОНСТРУОЗАН И ПЕРФИДАН, АЛИ НЕЋЕ ДА СЕ ИЗВИНИ

  • Британци су од 1770. до 1920. дрогирали Кинезе, водили против њих два опијумска рата, масакрирали и пљачкали. Цео век и по! Британско царство је већ 1830. производило и продавало Кини милион и 400.000 тона опијума годишње
  • Кријумчарењем опијума бродовима до Кине је катастрофално угрозило здравље Кинеза и стабилност њиховог царства. Само у периоду од 1791. до 1794. године, број опијумских пушионица у Кини порастао је са 87 на 663
  • Када су Кинези 1839. ухапсили 350 шверцера дроге, претежно Британаца и успели да у луци Кантону открију и униште огромне залихе опијума (20.000 сандука индијског опијума) и кад су још затворили 13 британских фабрика опијума - британска влада је одмах објавила рат Кини
  • „Боксерски устанак“ је био урлик Кинеза против неподношљивог британског угњетавања. Овај устанак је донекле омео арогантне планове инперијалиста да распарчају Kину. Повод је био брутални чин немачког амбасадора који је хладнокрвно на сред улице из чиста мира убио кинеског дечака пуцајући му у главу. Напад Kинеза на западне амбасаде у Пекингу био је бруталан. Сви затечени су побијени у знак освете
Пише: Јово ВУКЕЛИЋ
 

        ПЕРФИДНИ Албион, како су Уједињено Британско Краљевство погрдно називали у Француској још у 18. веку, свој пут покоравања и истребљења других народа наставио је на посебно монструозан начин у далекој Кини пре више од два века.

        Британци су наиме вештом спрегом разних акција успевали да деценијама мноштво Кинеза уведу у свет дрога и опијата, и то најопаснијег опијума!

        Зашто? Зато што су због огромног увоза чаја (порцелана и свиле) из Кине бележили губитке па су хтели да тај губитак надокнаде и смислили су, сходно свом менталитету, најпрљавији и најморбиднији начин: кријумчарење мака, тачније продају опијума!

        Грабежљивост и алавост за све већим профитом и зарадом терала је британске трговце и државу да опијум кријумчаре и доносе бродовима у огромним количинама и продају Кинезима.

        У већ окупираној Индији чак 15 до 25 одсто укупних прихода Британаца потицало је од узгајања мака на стотинама хиљада хектара и илегалне продаје опијума у Кини. Истовремено, опијум је масовно убијао Кинезе. (Кина је коришћење опијума забранила још 1729, па још једном 70 година касније, али без успеха).

        Само у периоду од 1791. до 1794. године, број опијумских пушионица у Кини порастао је са 87 на 663.

        Истовремено је Британија преко опијума извлачила огроман новац из Кине, што је представљало класичну нарко-мафијашку шему.

        Богаћење владајуће ројалистичке британске касте од продаје дроге било је брзо и огромно!

        Због великих зарада, Британци су водили чак и два сурова рата са Кином средином 19. века како би их приморали као државу да увозе британски опијум. Британско царство је већ 1830, производило и продавало Кини милион и 400.000 тона опијума годишње!

        Кина као независна држава је снажно протествовала против оваквог планског и систематског агресивног дрогирања и убијања свог становништва (Кина је тада имала око 300 милиона становника). Становништво је захтевало од царских власти да спрече, зауставе кријумчарење опијума.

Британци прогоне, убијају, силују, злостављају и пљачкају

        Специјални изасланик цара Даогуанга, Лин Зе-су је 1839. године дошао у провинцију Гуангжу како би уништио шверц опијума. Био је познат по тврдоглавости, љубави према законима.

        Лин је послао писмо краљици Викторији у коју је питао: „Где ће вам душа!?“. Писао је краљици: „Чуо сам да је пушење опијума строго забрањено у вашој земљи... Пошто није дозвољено чинити зло својој држави, још је мање дозвољено штетити другима: понајмање Kини“.(1)

        Како су имали огромне губитке због увоза великих количина чаја у трговини са Кином Британци су тражили шта да извозе у Кину и „досетили су се“, како нису имали ништа вредно, да извозе опијум, јер су производили мак у Индији. Од 1821. до 1837. пет пута се повећао извоз дроге у Kину.

        Британска Индија је извозила велике количине опијума. Дрога се производила у Бенгалу и Малви у Индији, а продавала се британским трговцима . Целу продају и производњу опијума водила је бездушна и сурова британска „Источноиндијска компанија“, главни експлоататор и тиранин Индије и Индијаца.

        Већ годинама пре тога у Кини је 2 до 3 милиона Kинеза постало зависно од дрога. И Кина је забранила коришћење опијума.

        Када је изасланик цара 1839. ухапсио 350 шверцера дроге, претежно Британаца и успео да у луци Кантону открије и уништи огромне залихе опијума (20.000 сандука индијског опијума) и кад је још затворио 13 британсих фабрика опијума међу кријумчарима-трговцима и представницима Британске круне настала је паника и у Индији и у самој Британији.

        Британска влада одмах објављује рат Кини да би могла слободно да продаје дрогу Кинезима.

        Упућена је ратна поморска експедиција на Кину са 40-так бродова и хиљадама маринаца. Они су брутално напали кинеске поморске градове, луке, војску и освојили прво Хонгконг, луку Кантон, па ушће Бисерне реке и реке Јангце. Чак су били заузели и Шангај.

        Био је то Први опијумски рат од 1839-1842. године који је Кина изгубила и морала да пристане на понижавајуће услове: 1. Битанци су добили екстратериторијални статус; 2. Хонгконг је постао колонија Британије;3. Трговачке луке Kантон, Kсијамен, Фучу, Шангај и Нингбо су отворене за све трговце; 4. кинеска влада је плаћала репарације за уништени опијум и ратне трошкове (тада огромних 21 милион долара).

        Фантастично висока зарада од продаје дроге сливала се од тада у касе британског племства. А тортура, смрт и беда завладала је Кином.

        Други опијумски рат вођен је од 1856. до 1860-те. Kина се није мирила с постојећим стањем. Kинеске власти заробиле су пиратски брод пун дроге под британском заставом у Гуангзхоу. Kада су одбиле да га предају Британцима, дошло је до Другог опијумског рата.

        Британија је постављала нове неприхватљиве уцене Кини, а главна је била, веровали или не: да се легализује трговина опијумом.

Енглеска највећи легални извозник дроге на свету

        Подмукли енглески агресор је послао британску краљевску флоту и она је, уз помоћ савезника Француза, победила Кину. Био је то неравноправан рат, у коме су се Kинези борили дрвеним чамцима против оклопних бродова с топовима.

        Освојен је био и Пекинг октобра 1860.

        После победе Енглеске и у овом рату и још горих услова капитулације Кине „перфидни Албион“ је постао највећи регуларни и легални извозник дроге на свету. А у Кини је више од десет одсто становника (око 40 милиона) било дубоко зависно од дроге. Процењивало се да су 90 одсто мушкараца млађих од 40 година у приобаљу Кине били наркомани, потпуни зависници. Скоро цео један народ претворили су Британци плански у наркомане што је равно најгорем геноциду!

        Британија се ни до данас није извинила Кини за ужасне злочине и милионе мртвих. Привреда земље је пропала, инфлација је руинирала економију и многи су постали просјаци.

        „Испарења слична ракији” постала су „универзални лек за људску патњу”. Иако су цареви бранили конзумирање, кријумчарске мреже Британаца и Кинеза и корупција омогућиле су британским трговцима огромну добит. Годишње се увозило око 2,5 милиона килограма чистог опијума. Између 1826. и 1836. у руке британских нарко-босова сливао се огроман новац, око 38 милиона сребрних америчких долара годишње.“ (2)

        Услови капитулације су били тешки: а) страни бродови имају право да слободно плове реком Јангце; б) Kина ће платити ратну штету Британији и Француској свакој по 8 милиона јамба сребра; 3. Kина ће платити компензацију британским трговцима 2 милиона јамба сребра због уништења њихове имовине. И главно: легализована је трговина опијумом!

Ротшилди контролишу трговину опијумом

        Када је породица Ротшилд (банкарска јеврејска породица тада у служби Ватикана) дошла у 19. веку у већински посед Источно-индијске компаније преузела је потпуно контролу над трговином опијумом са Kином.

        Амерички трговац и бродовласник Џон Џејкоб Астор крајем 19. века био им је партнер и добио посао у транспорту опијума у Kину. Његови бродови су укрцавали течно сребро (живу), гвожђе и челик у САД и у западној Европи и возили преко Гибралтара то Турске , где су онда то искрцавали, а бродове пунили опијумом у Смирни и онда возили у Kину. (3)

        Кина је скоро непрекидно у ратовима, нападају је агресори Британци, Јапанци, Французи и Немци и распарчавају земљу.

        Један за другим нижу се кинеско-француски рат (1883.) и први кинеско-јапански рат (1894.)

        Kроз ове ратове Kина све више губи територијални интегритет. Империјалистичке силе самовољно одређују шта је чија сфера утицаја, безобзирно делећи Kину и убијајући Кинезе на све начине.

        „Боксерски устанак“ је био урлик Кинеза против неподношљивог угњетавања. Имао је за циљ супротстављање империјализму и подстицање родољубивих осећања код Kинеза. Овај устанак је донекле омео арогантне планове инперијалиста да распарчају Kину. Повод је био брутални чин немачког амбасадора који је хладнокрвно убио на сред улице из чиста мира кинеског дечака пуцајући му у главу. Напад Kинеза на западне амбасаде у Пекингу био је бруталан. Сви затечени су побијени у знак освете. (4)

Пљачка културних добара и уништавање светиња

        Kао одговор на Боксерски устанак, лета 1900. војна алијанса осам земаља - Енглеске, Русије, Јапана, Француске, Немачке, Америке, Италије и Аустро-угарске је напала Kину.

        Кад су освојили Пекинг Енглези су чак планирали да разоре Забрањени град. То је био предлог лорда Елгина као освета због убиства и тортуре над двадесет западних заробљеника.

        Руски и француски дипломати су одбили тај Елгинов предлог. Запаљења је Стара летња палата и потом опљачкана. Kинески историчари сматрају да је паљење Старе љетње палате служило да се покрије обим пљачке.

        Иначе, отац лорда Елгина, Томас Брус је већ раније био „познат“ по томе што је од 1799. до 1803. крао статуе са Акропоља у Грчкој и односио у музеје у Енглеској. Било је то време бесрамне британске пљачке и насиља сваке врсте.

        У исто време, стране војске (Британска, Немачка, Француска) пљачкају јужни део Кине и убијају све што је живо, пале кинеске светиње остављајући за собом стравичне трагове злочина. Стижу у Пекинг и читав град је био под окупацијом скоро годину дана.

        Уследило је немилосрдно пљачкање и иживљавање над противником, у коме је сваки народ исказивао неке своје нечовечне особине. У пљачкању су најсистематичнији били Британци. Они су опљачкане ствари редовно, недељом стављали на јавну аукцију, у којој су британска господа будзашто куповала ствари баснословне вредности, без директног белега пљачкаша на себи. Немци су, с друге стране, предњачили у казненим експедицијама на север Kине, где су освете за „злодела Боксера“ бивале јако сурове. Хиљаде кинеских цивила је убијено под оптужбама да су подржавали ову групацију.

        Kапитулација је подразумевала смртне пресуде над десет главних вођа "Боксера", који су окривљени за све злочине над хришћанима. Протокол је подразумевао и исплаћивање ратне одштете, и то у року од 39 година.

        Да не заборавимо да нагласимо да од почетка окупације Kине од стране Британије она плански почиње да узгаја мак у Kини на милионима хектара. А број корисника се повећао на десетине милиона. (Извозили су тада шверцери дроге Британци опијум и у Индокину). То потврђује планске и систематске злочине против човечности Велике Британије.

        А крај власти нарко-мафије у Kини десио се тек 1949. године по доласку комуниста на власт. Они су све нарко-трговце стрељали, а плантаже мака спалили. (5)

        И док се премијер Британије Дејвид Камерон некако признао Индијцима 2011. „одговорност Британије због сукоба насталих у Кашмиру 1947. између Индије и Пакистана“ (6) Британија се ни до данас није извинила Кини за ужасне злочине и милионе мртвих.

        Питамо: када ће стићи прво од самих Британаца, потом и од других народа, време осуде Британске империје због страховитих злодела и злочина против човечности?

        Питање кривице се мора поставити, нема амнестије!

         (Следећи текст: Геноцид и етничка чишћења В. Британије у Африци)

        1. Телеграф | Британија објавила Кини рат да би слободно диловала дрогу
        2. Србија данас | Опијумски рат: Како је Енглеска постала највећи извозник дроге на свету, а због „лека за људску патњу” ова сила стигла на ивицу пропасти
        3. Ивона Живковић | Ко је од Кине направио „суперсилу” (први део)
        4. Дневно | Кад Кина зарати против читавог света: Цео запад ће довека памтити боксерски устанак
        5. Васељенска | Удар Тајфуна Захарове у Британији: Ви сте светски рекордери у геноциду ово су ваши резултати
        6. НСПМ | Дејвид Камерон: Велика Британија је одговорна за многе проблеме у историји
 
        Између сна и јаве
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари