Брисел остварује оно што Немачка мисли Србима

П р в и   п о г л е д

КАКО СВЕТ РЕАГУЈЕ НА ПОКУШАЈЕ СРБИЈЕ

ДА РЕШИ КОСМЕТСКУ КРИЗУ И УЂЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ

• Српском противљењу отимачини Космета ближи су лидери Чилеа и латиноаметичких земаља, каспијског Азербејџна, УАЕ, Русије, Кине, Индије, него они који су Србији најближи - Црна Гора, Македонија, Федерација БиХ, а поготово од Хрватске и Албаније
• Бесумње ћемо данас и сутра сазнати оно што се ионако зна - штo Немачка мисли то Брисел остварује. Значи, од Вучића и Дачића - кад се обојица врате - сазнаћемо оно што знамо

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ИЗУЗЕТНА, вишемесечна спољнополитичка активност Србије, мотивисана грозничавим напорима да почне да трајно решава косметску кризу и још грозничавијим покушајима да макар добије датум за преговоре о уласку у Европску унију, бесумње је уочљиво изоштрила жеље и умножила амбиције српског политичког врха, али није, не бар видљиво и реално, променила односе и савладала отпоре најмоћнијих западних држава које одлучују о оба међузависна проблема.

       Збир силних посета Београду из света и бројнијих одлазака српских првака у иностране центре, укључујући данашњу изузетно важну посету Вучића Берлину и нови Дачићев скок у Брисел, на нови и досад најтежи дијалог с Тачијем, нуди један редак парадокс - веће разумевање и подршка стиже од представника географски удаљенијих него од територијално и по много чему ближих земаља.

       Што су даљи, српском виђењу узрока и последица отимачине Космета ближи су лидери Чилеа и латиноаметичких земаља, каспијског Азербејџна, УАЕ, Русије, Кине, Индије, него најближе Црне Горе, Македоније, федералне БиХ, а тек Хрватске и Албаније...

       Наравно да је добро што је Томислав Николић посетио Црну Гору и Македонију и подстакао економску сарадњу и оно што може да се подстакне, а условљено је заједничком историјом и блиском културом, али проблем Космета ови суседи су уврстили у недодирљиве теме. Признали су самопроглашени приштински режим, а удаљени нису, и бројне најновије иницијативе Србије да покрене решавање косметског проблема дочекују ћутањем или селектирањем чињеница - да би се, наравно, сакрили од истине. Непријатне чињенице, које грађани доживљавају као срамоту, ипак је немогуће маскирати.

       У Тирани је, албански председник промовисао пројекат „велике Албаније“, са туђим територијама, не само са Косовом и Метохијом, већ и деловима Југа Србије, али и западних територија Македоније и делова Црне Горе. Нису реаговали ни црногорски, али ни српски непосредни слушаоци тог говора, што још једном показује да нико Србима не може да буде гори противник од самих Срба.

       Кључ антисрпског гурања Црне Горе у срамоту поновио је премијер Ђуканповић и прекјуче честитањем Тачију петогодишњице прглашавања независности, наглашавајући „позитиван пример добросуседске и пријатељске сарадње“ Црне Горте и монструм-државе самопроглашене на територији српске постојбине која је у целој историји инспирисала и братски црногорски народ...

       Ни Македонија такође, да би се, као и црногорски, и њени лидери допали својим неоколонијалним газдама из САД и ЕУ, није себе штедела. Скопље су прекриле срамотне банде албанских антисрпских демонстраната који су протестовали против уклањања споменика шиптарским терористима и убицама Срба на српском Југу.

       Сарајевска оговарања Николићеве посете Турској, којој је тада речено да води происламску кампању у корист признавања приштинске режимске клике, али и хрватски масовни масовни удари на српско ћирилично писмо ретко су где забележени и у најцрњим џунгластим забитима наше планете. Једино ко може да им конкурише, само су Срби, чији се неки екс-парламентарци и, далеко било, универзитетски професори, пре неки дан, готово расплакаше од среће што ће садашња власт постепено признати приштински режим, бар тако су неке од тих персона закључиле...

       А, ето, српски пријатељи у Пољској и Чешкој, истовремено су, док је Мило склапао честитку Тачију, демонструрали подршку Србији и жестоке критичке стреле упућивали отмичарима Космета, наравно западним силницима које су подсетили да крше међународно право...

       Претпоставке о блиским и далеким који бришу територијалне мере, не би биле комплетне, па и компетентне без, макар најкраћег подсећања на Дачићеву склоност молитвеном доручку и другим спец-догађајима на америчкој турнеји.

       Укратко: најважније преокупације и очекивања у политичким разговорима су - прећутане, што не значи да о њима није разговарано. Генсек УН, Бан Ки Мун је, збиља, поновио преданост Резолиуцији 1244, али није ни покушао да јавно објасии - зашто се тај најважнији документ о Косову и Метохији не примењује.

       Нема, у саопштењу о разговорима, ни речи о томе шта Бан мисли о бројним захтевима да се одлучивање о Космету врати из ЕУ у УН, али и истрага и суђење о продаји људских органа српских мученика...

       Ни Дачићеви саговорници из Стејт департмента нису ни реч процедили о најактуелнијој теми - да ли се заложити за укидање српских „паралелних“ институција на Космету.

       Ни симболична дилема, наравно, није ни постојала нити померена - бесумње ће се данас и сутра оно што се зна и показати-  шта Немачка мисли то Брисел остварује. Значи, од Вучића и Дачића - кад се обојица врате - знаћемо оно што ионако знамо!

       Формула о блиским и далеким, бесумње ће још једном положити и овај најтежи тест. 

       Што даље од Србије - то Космету ближе, што ближе - то даље од Космета!