Бошњаци у миру ратују за Алијине циљеве

У препуној великој дворани београдског Дома омладине представљена нова књига Добрице Ћосића "Босански рат"

* Рат у Босни није календарски догађај. Последњи рат у Босни, који је трајао од 1992. до 1995. године, наставља се у миру бошњачком ратном пропагандом за ратне циљеве покретача - стварање прве исламске државе у Европи и уништење Републике Српске

* Књига о Босанском рату је моја одбрана слободе и истине, људских и националних права која се садрже у Републици Српској, тој прескупој, али јединој политичкој и ратној победи српског народа у другој половини двадесетог века

* За бошњачке фундаменталисте и њихове стране заштитнике, у Босни данас постоје само жртве и убице. Жртве су, наравно, муслимани, а убице су, разуме се, Срби. У том фундаменталистичком манихејству помирења нема, јер се улога жртве награђује и уважава у америчком и европским парламентима и обожује у исламским џамијама

         ПРЕД читаоцима је нова књига Добрице Ћосића: „Босански рат“.

         Промовисана је у препуној Великој сали Дома омладине у Београду. О значају и о дометима овог дела говорили су проф. др Дарко Танасковић, Владимир Кецмановић, Марко Крстић, Драгослав Бокан и аутор.

         Историја је тако исфабулирала мој живот да је и босански рат учинила значајним поглављем моје судбине – указао је Ћосић који је за књигу "Босански рат" рекао да су је он и кћерка Ана `сачинили од фрагмената текстова из разних књига, бележака и докумената из (пишчеве) архиве`.

         Ћосић је рат у Босни назвао `најсвирепијим међунационалним, верским и грађанским рату на нашим просторима`. При том је за Србе рекао да су били народ ухваћен зупчаницима Великог механизма историје, а себе је назвао човеком коме је народ у таквој историјској стисци и муци њему као писцу доделио и улогу политичара и државника. Додао је да то уопште није била његова амбиција, али је сопствени ангажман назвао патриотском дужношћу коју је историчар и државник Стојан Новаковић сажео у начело: "Отаџбини се служи безусловно".

         Тако сам и ја, наставио је Ћосић, поступио у пролеће 1992. године прихватајући дужност председника Савезне Републике Југославије. "Велики механизам историје" има свој смер којим управљају велике силе, често ирационално, али увек себично, па политичари малих народа чине оно што морају, а ако су мудри и храбри - и оно што је њиховом народу најкорисније.

         Књига "Босански рат" садржи значајне документе о циљевима зараћених страна; улози међународних чинилаца; јуначкој борби Срба за стварање и одржање Републике Српске; храбрости и способности политичког и војног вођства да одбрани слободу и национална права Срба, али и о њиховом неостваривом максимализму; материјалној и политичкој подршци Србије Републици Српској; заблудама, грешкама и ратним злочинима све три ратујуће стране.

         Од мог избора за председника Савезне Републике Југославије до пучистичког скеча којим сам смењен са те дужности, трајао је – открива Ћосић - непомирљив сукоб о концепцији националне и државне политике између мене и Слободана Милошевића, савезне владе и републичких влада. У државној политици ја сам се залагао за политику историјског компромиса и еволутивно, мирно решење српског питања; за конфедерацију три националне заједнице у Босни и Херцеговини; за аутономију високог степена за Србе у Хрватској; за демократски компромис власти и опозиције, за стварање концентрационе владе.

         Писац "Босанског рата" посебно подвлачи: Рат у Босни није календарски догађај. То је трајно чвориште неколико националних и верских идеологија. То је историјско и антрополошко стање које је дало повода великим писцима Андрићу и Селимовићу да Босну назову земљом мржње и тескобе. У Босни вековима траје људско крварење, које је, по мом сазнању, најдуже ратовање у новијој историји Европе, започето турским освајањем Босне крајем 16. века. А последњи рат у Босни, који је трајао од 1992. до 1995. године, наставља се у миру бошњачком ратном пропагандом за ратне циљеве покретача - стварање прве исламске државе у Европи и уништење Републике Српске. Пропагандни рат у миру медији разастиру читавом планетом, сатанизујући Србе као агресоре који су извршили тешке ратне злочине и геноцид.

         Тај антисрпски, у суштини антиевропски рат, трајаће док међународни чиниоци не схвате његове праве мотиве и антиевропске циљеве. Рат верских фанатика - светих ратника, против неверника траје док се они не униште, а у бошњачком случају док се не остваре циљеви "Исламске декларације" Алије Изетбеговића: претварање јединствене Босне и Херцеговине у исламску државу. Садашње бошњачко залагање за своје ратне циљеве и ревизију Дејтонског споразума прети догађајима чије последице није тешко предвидети.

         Са партиципацијом Турске у бошњачкој политици и политици муслимана у Србији, имам утисак да ступамо у процес ревизибилног обнављања Источног питања и парадоксалну инверзију историје.

         За бошњачке фундаменталисте и њихове стране заштитнике, у Босни данас постоје само жртве и убице. Жртве су, наравно, муслимани, а убице су, разуме се, Срби. У том фундаменталистичком манихејству помирења нема, јер се улога жртве награђује и уважава у америчком и европским парламентима и обожује у исламским џамијама. За босанске ратне злочине велике силе немају исту вагу, а то овековечује неправде, најтрајнија зла мира.

         Пред својим читаоцима и сабеседницима, ја се питам: шта да чине Срби, како би обезбедили спокојнију будућност? То је епохалан изазов данашњег нараштаја.

         Књига о Босанском рату је моја одбрана слободе и истине, људских и националних права која се садрже у Републици Српској, тој прескупој, али јединој политичкој и ратној победи српског народа у другој половини двадесетог века.