Борина велика лична заслуга је и споразум о слободној трговини са Русијом

ПОВОДОМ СМРТИ ВЕЛИКОГ ДИПЛОМАТЕ БОРЕ МИЛОШЕВИЋА

- Живадин Јовановић

Борислав Борa Милошевић

  • Амбасадор у Москви био је у најтежем периоду историје своје земље. У то време је припремана и извршена агресија НАТО. Знао је за велика очекивања од Русије, као истинског, вековног савезника и пријатеља. Ипак, никада није у Београду подгрејавао нереална очекивања
  • Извештавао је објективно, а радио неуморно и даноноћно на добијању политичке, моралне, хуманитарне и сваке друге помоћи. И било је резултата какви су у датим условима у Русији и на међународном плану били могући.
  • Борина је велика лична заслуга - постизање историјски значајног споразума о бесцаринској трговини између СР Југославије и Русије. Јединог таквог споразума који Русија има са било којом земљом изван ЗНД. Тај споразум, потписан пре 13 година и данас омогућава неограничен бесцарински извоз Србије на огромно руско тржиште
  • Бора је савршено говорио руски, француски и енглески језик. Много пута је био преводилац и сведок у разговорима „у четири ока“ председника Тита и Брежњева, а касније и  других високих југословенских у руских државника.
  • Умног резона и бритког духа, непрекидно је иступао у програмима најутицајнијих телевизија, давао интервјуе свим утицајнијим медијима на свету од CNN у Атланти, преко ТF-1 у Паризу, до BBC у Лондону
  • Разуме се, трагична смрт Бориног брата, бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића у Хашком затвору, оставила је неизлечиву рану у његовој души. Писаном и усменом речју, књигама и трибинама, неуморно се борио за правду, за частан однос и поступање према Слободану Милошевићу

        ИАКО је дуже време боловао, вест о смрти Борислава Боре Милошевића све нас је затекла и потресла наносећи бол у дубини душе. Отишао је врхунски југословенски дипломата, интелектуалац, патриота и друг.

       Бору  познајем из студентских дана 50-их година прошлог века, из времена када је био један од истакнутих активиста Савеза студената Југославије. Касније, почетком 60-тих година, случај је хтео да будемо у истој класи питомаца школе резервних официра  ЈНА, у Билећи, а 70-тих година нашли смо се у истој служби, у југословенској дипломатији.

       Не рачунајући његов дугогодишњи рад на праћењу међународних односа у земљи, Бора је у југословенској дипломатији у иностранству провео деценију и по. Најпре је био на дужности министра-саветника Амбасаде СФРЈ у Москви, затим амбасадора СФРЈ у Алжиру и коначно, крајем 90-тих и почетком 2000-тих, био је амбасадор СРЈ у Москви.

       Као човек одликовао се марљивошћу, ширином погледа и високим моралним назорима. Био је гостољубив домаћин. Много је читао и радио на проширивању свог знања. У животу и професији пажљиво је слушао саговорнике и често изненађивао новим, свежим  погледима на феномене у друштву, култури, међународним односима. Био је ненаметљиво духовит.

       Био је веома одговоран у извршавању својих дужности. Сматрао је да човек вреди онолико колико ствара, колико доприноси друштву. Није себи, а ни сарадницима, допуштао импровизације.

       За сваки посао или задатак стрпљиво се припремао, било тако што је читао, или што је тражио мишљења људи компетентних за опдређена питања. Радио је на свом усавршавању, али се никада није устручавао да другога пита за мишљење.

       Са таквим квалитетима, природно је пленио околину и имао много пријатеља, познаника и поштовалаца, што је велика предност у животу, у сваком послу, а поготово у дипломатији. 

       Бору је одликовала способност  да стечена пријатљства одржава и негује, да стицањем нових никада не запоставља старе пријатеље. Зато, свуда тамо где је дуже, или краће време радио - од Београда до Москве и од Алжира до Париза, има пријатеља са којима је, такорећи до јуче, одржавао редовне контакте.

       Бора је био професионални дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро познавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље, тако и земље службовања и што је био у стању да реално препозна могућности за сарадњу.

       Био је рационалан  и критичан у посматрању света око себе. Као дипломата, никада није упадао у грешку да извештава  о ономе шта је он саговорнику говорио, већ шта је саговорник њему изложио, дајући на крају свој осврт. Угађао је само чињеницама, а не читаоцима депеша и анализа које је писао.

       Волео је земље у којима је службовао, посебно, Русију, са чијом духовношћу и културом се саживео. Разуме се, увек и највише је волео своју земљу и свој народ које је представљао  одговорно, часно и достојанствено. Али, ако је икада био пристрастан, ако је ичему икада угађао, увек су то биле само чињенице, биле оне пријатне или непријатне.

       Био је поносан на земљу и народ које је представљао. Имао је прилике да прати разговоре великих државника, али никада није био разметљив, нити је сматрао да је изван, или изнад колега.

       Амбасадор у Москви био је у најтежем периоду историје своје земље. У то време је припремана и извршена агресија НАТО. Знао је за велика очекивања од Русије, као истинског, вековног савезника и пријатеља. Ипак, никада није у Београду подгрејавао нереална очекивања. Извештавао је објективно, а радио неуморно и даноноћно на добијању политичке, моралне, хуманитарне и сваке друге помоћи. И било је резултата какви су у датим условима у Русији и на међународном плану били могући.

       Борина је велика лична заслуга -постизање историјски значајног споразума о бесцаринској трговини између СР Југославије и Русије. Јединог таквог споразума који Русија има са било којом земљом изван ЗНД. Тај споразум, потписан пре 13 година и данас омогућава неограничен бесцарински извоз Србије на огромно руско тржиште.

       Није му било свеједно што наша земља није имала толико роба колико да се та јединствена могућност потпуније искористи.

       Бора је савршено говорио руски, француски и енглески језик. Много пута је био преводилац и сведок у разговорима „у четири ока“ председника Тита и Брежњева, а касније и  других високих југословенских у руских државника.

       И када је завршио своју службу  амбасадора Југославије у Русији, Бора је наставио неуморно да ради на очувању узајамних односа, пријатељства и сарадње.

       Није могао мирно да посматра да било ко, због избора нових пријатеља, преко ноћи почне да запоставља или омаловажава вековно пријатељство и савезништво две земље и два братска народа. Бора је имао  високо развијен осећај утицаја медија и народне дипломатије за односе између земаља.

       Настављајући да са својом породицом - супругом Миланком и сином Светозаром - живи у Москви, Бора неуморно олакшава размену посета посланика, странака, пословних људи, новинара, уметника, у оба смера.

       Умног резона и бритког духа, непрекидно је иступао у програмима најутицајнијих телевизија, давао интервјуе свим утицајнијим медијима на свету од CNN у Атланти, преко ТF-1 у Паризу, до BBC у Лондону. Увек бранећи истину и интересе Југославије, Србије и Црне Горе.

       Разуме се, трагична смрт Бориног брата, бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића у Хашком затвору, оставила је неизлечиву рану у Бориној души. Писаном и усменом речју, књигама и трибинама, неуморно се борио за правду, за частан однос и поступање према Слободану Милошевићу, за право на његово лечење, али ни то, ни ангажовање пријатеља из Русије и других земаља, нису дали резултате. Сила је изнад части и морала.

       Прошлог септембра приредили смо промоцију књиге „Агресија НАТО - сумрак Запада“. Бора, један од коаутора тог писаног сведочанства, прихватио је позив Београдског форума, допутовао је из Москве и говорио на промоцији у Руском дому културе. Препуна сала га је више пута прекидала спонатаним дуготрајним аплаузима, какви се давно у Србији не чују.

       Бора је био друг, колега, дипломата врхунског кова и пријатељ. Таквог Бору ћемо увек памтити, са осећањем привилегије што смо га познавали и са њим сарађивали. Нека му је вечна слава и хвала.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари