Биће да је Хил рекао Дачићу да ЦИА замрзава односе са БИА док јој је на челу Вулин

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ: МОГЛИ СУ ДА ОДРЕАГУЈУ И ВУЧИЋ, И БРНАБИЋ, И САМ ДАЧИЋ, А – НИСУ...

Кристофер Хил и Ивица Дачић

(фото: Никола Томић)

* То је објавила „наша“штампа блиска страном фактору, а Ивица Дачић као адреса којој је тај амерички став, наводно саопштен, изабрао је да избегне било какву реакцију на ту шкакљиву тему. А то је такође индикација, ближа веродостојности него измишљености дотичне информације

* Ако је тачно то што пишу „њихови“ медији за „наша“ питања, који иначе излазе у Београду и на српском језику (тако је неко назвао ту другосрбијанску штампу), онда је реч о грубом и директном мешању САД у унутрашња питања Србије

* Проблем са односом ЦИА и БИА је у томе што је Србија у овом тренутку пуна шпијуна, како би сликовито рекао Вучић, као Казабланка за време Другог светског рата. Добар део тих шпијуна послала је управо ЦИА, а треба да их контролише и онемогући БИА. Е, сад би ЦИА да одреди шефа БИА, иначе ће да замрзне односе са српском безмедносном агенцијом. Знамо шта нам мислите – јер видимо шта нам чините. Али, како вас није срамота?!

_________________________________________________________

        Пише: Слободан ЈОВАНОВИЋ

        ДЕО штампе карактеристичан по добрим односима са страним фактором, дошао је до информације (или је информација дошла до њих) да је амерички амбасадор Кристофер Хил рекао на састанку са министром спољних послова Ивицом Дачићем да ЦИА замрзава односе са БИА док је, или зато што је, Александар Вулин шеф те агенције.

        Колико год да је та информација интригантна и драстична, остали део штампе није је ни поменуо ни коментарисао, као, уосталом, ни било ко из власти.

        Што се тиче веродостојности, амерички амбасадор је није ни потврдио, али – што је још индикативније – ни демантовао.

        Ивица Дачић као адреса којој је тај амерички став, наводно саопштен, изабрао је да избегне било какву реакцију на ту шкакљиву тему. А то је такође индикација, ближа веродостојности него измишљености дотичне информације. И независно од тога да ли је информација аутентична или не, гледано са стране, делује као могућа и, штавише, као вероватна.

        Вулин припада борбеној и патриотској левици и тако се понаша, док страни (читај: западни) центри моћи не воле ништа од тога – ни левичаре, ни патриоте, ни борбене, а поготову све то заједно у једној личности.

        Такав какав је, он би највероватније већ реаговао и стао у одбрану неког другог српског политичара да се нашао у ситуацији у којој је сада он. Али, кад је о њему реч, ево, бар до сада, сви ћуте и гледају своја посла. При томе се овај прекор не односи понајпре на Вучића, и то зато што је он већ навикао јавност да реагује и на далеко мање поводе и изазове.

        Ових дана, истине ради, он има много теже проблеме, тако да би ова примедба могла и да га мимоиђе. А још је важнија чињеница у том смислу да је он именовао, или предложио, или одобрио именовање Вулина на место шефа БИА, ако је, ван сваке сумње, добро знао шта о томе мисле Американци и други западни центри моћи. А ипак се определио за Вулина, што је и логично с обзиром на његов учинак у сродном ресору, на месту министра унутрашњих послова.

        Неће ваљда да се определи за неку особу профила Зоране Михајловић, или за њу лично, ма колико би она била по вољи Американаца.

Александар Вулин

        Али, да је било логично да неко реагује, осим поменуте Михајловић, наравно, на овакав став амбасадора Хила и његових шефова, то је несумњиво, уз све ограде да информација није јавно верификована. Понајпре, можда Ана Брнабић, која би веродостојност лако могла да утврди уз помоћ присутног Дачића.

        Могао би, можда чак и пре ње, да реагује сам Дачић, или бар да понови оно што је рекао Хилу на лицу места, ако му је било шта рекао и ако се није задовољио улогом поштара – да само пренесе информацију до Вучића.

        Уосталом, и Дачић је левичар, бар декларативно, а и патриота, што се активира нарочито у предизборним кампањама, а такође и борбен у мери која очигледно никоме не смета. Да није тако, Стејт департмент би такође, као ЦИА са БИА, замрзао контакте са српским министарством спољних послова док је Дачић на челу тог мимистарства, а амбасадор Хил не би изабрао да став о Вулину саопшти управо Дачићу.

        И на крају, реч две о ономе што правници означавају као меритум.

        Ако је, дакле, тачно то што пишу „њихови“ медији за „наша“ питања, који иначе излазе у Београду и на српском језику (тако је неко назвао ту другосрбијанску штампу), онда је реч о грубом и директном мешању САД у унутрашња питања Србије. Конкретно, у нашу кадровску политику.

        Штавише, реч је о отвореном притиску који би требало да је непримерен у односима међу државама да није дошло до таквих поремећаја у овом злом времену да је кадровски притисак чак благ облик потчињавања и малтретирања у односу на економске санкције, на проглашење независне државе на територији суверене државе, или злочиначког бомбардовања. А кроз све то смо прошли или пролазимо, да нам се понекад учини да је то без краја и конца, док се свет не врати у какву такву нормалу. А до тада, ко преживи – причаће.

        Проблем са односом ЦИА и БИА је у томе што је Србија у овом тренутку пуна шпијуна, како би сликовито рекао Вучић, као Казабланка за време Другог светског рата. Добар део тих шпијуна послала је управо ЦИА, а треба да их контролише и онемогући БИА. Е, сад би ЦИА да одреди шефа БИА, иначе ће да замрзне односе са српском безмедносном агенцијом.

        Па, побогу људи, знамо шта нам мислите – јер видимо шта нам чините. А исто тако видимо и знамо шта мислите о себи. Али, зар заиста не можете да имате бар мало достојанства? Или, лепше речено – стила и фер плеја?

         А мало грубље и директније: Како вас није срамота?!