Без свемира нема – ни Европе!
Професор Машинског факултета у Београду др Ђорђе Благојевић објашњава - зашто је Србији потребна сопствена СВЕМИРСКА АГЕНЦИЈА
* Колико год тренутно све изгледало као Дон Кихотовска борба неколико научних радника, Србија би - улагањем “ситног новца” за државу могла да постане космичка држава.
* Док је један београдски мост Србију коштао пола милијарде долара, за оснивање `српске НАСА` потребно је само око 10 милиона евра
* Директан интерес за Србију био би у коришћењу европских фондова намењених овим истраживањима, али не мања корист била би остварена у координирању развоја мањих сателитских система и ракета-носача, ниске цене, за потребе неких трећих земаља, као и беспилотних летилица за војну и цивилну примену
* Рад на оваквим технологијама и пројектима знатно би унапредио технолошку базу у Србији, а побољшао би и систем образовања нових инжењера и истраживача у области нових технологија, као и размену кадрова са европском агенцијом. На тај начин би војна индустрија у Србији, која је и поред свих недаћа, остала једна од најважнијих грана, коначно оживела
* Кадрови за оснивање Српске свемирске агенције, дакле, постоје – тврди проф. Благојевић. – Војно-технички институт у Београдуе био је у претходној, а и у садашњој држави је највећи научни и развојни центар
ЈЕДАН од начина да се Србија постане Европа – а и да се приближи ЕУ, ка којој срља и бауља последњих година - могло би да буде и оснивање Српске свемирске агенције!
Колико год ова реченица звучала научно-фантастично то је, према мишљењу угледног професора београдског Машинског факултета др Ђорђа Благојевића, не само остварљиво, него би нашу земљу укључило у међународну сарадњу на овом пољу, која ни у ком случају није за потцењивање. Идеја је да се укључимо у област у којој су многе земље, које су по кадровским и технолошким могућностима, далеко иза нас, што би био одличан бизнис на државном нивоу, али и могућност упошљавања великог броја људи.
У разговору за Факте, др Благојевић, који је један од иницијатора хитног формираања Српске свемирске агенције, открива да држава, односно политичари који су тренутно на власти, немају слуха за овакве пројекте. Као доказ, наш саговорник наводи чињеницу да је Министарство за науку и технологију - пре неколико година, погрешним сабирањем бодова - одбацило овај пројекат професора београдског “Машинца” чиме су они испали из трке иако је по квалитету њихов рад “Космички транспортни системи – ниске цене” био међу првих 10!
- Без икаквог разлога, из нашег тима су искључена два истраживача, који су носили највећи број бодова – каже професор Благојевић. – Тек на интервенцију тадашњег државног секретара у Министарству за технологију, иначе нашег колеге са факултета проф. Милоша Недељковића, враћени смо у игру. То је само доказ колико држава није заинтересована за научна и технолошка достигнућа. Међутим, и поред незаинтересованости и непостојања политичке воље, сматрам да је сада прави тренутак за формирање непрофитабилне владине агенције за аерокосмичка истраживања.
Као најважнији разлог за овај подухват проф. Благојевић наводи да приближавање Србије Европи ствара потребу за укључивањем у све токове европске науке, а не само европских интеграција. Једно од тих поља је и сарадња на пољу коришћења резултата космичких истраживања и укључивање у развојне пројекте које Европа остварује преко своје агенције за космичка истраживања (ЕСА), као и сарадња са произвођачем авиона Ербас. ЕСА је већ показала интересовање за сарадњу јш 2007. године, али се због непостојања одговарајућег органа све завршило на неформалним личним контактима. Поред тога у нашој досадашњој пракси постоји сарадња са руским аерокосмичким фирмама, као што су НПО Енергомаш, НПО Енергија, ПРК Раменско..., као и са европским Ербасом, што пружа могућност улоге моста између ових активности у Европи и Русији.
Оснивање Српске свемирске агенције значило би много за нашу земљу. Тренутно у овој области, указује наш саговорник, монопол држе две-три државе у свету. Стварањем конкуретности на тржишту, што се може десити прикључивањем мањих земаља, цене би пале и до десет пута!
- Примера ради, килограм космичке ракете, односно једноставним речником речено, онога што покреће сателит, кошта више него килограм злата. То је прескупо ако се има у виду да 95 одсто тог производа чини гвожђе! Наши су прорачуни да то може да буде много јефтиније, а да и поред знатно нижих цена буде одличан бизнис за државу – наглашава Благојевић. – Директан интерес за Србију био би у коришћењу европских фондова намењених овим истраживањима, али не мања корист била би остварена у координирању развоја мањих сателитских система и ракета-носача, ниске цене, за потребе неких трећих земаља, као и беспилотних летилица за војну и цивилну примену.
Рад на оваквим технологијама и пројектима знатно би унапредио технолошку базу у Србији, а побољшао би и систем образовања нових инжењера и истраживача у области нових технологија, као и размену кадрова са европском агенцијом. На тај начин би војна индустрија у Србији, која је и поред свих недаћа, остала једна од најважнијих грана, коначно оживела.
Продаја производа војне индустрије, каже наш саговорник, отварала је некада врата и многим цивилним производима. Тако је у своје време наш бруто-приход за десет година, остварен само сарадњом са Ираком премашио вредност тадашњег државног дуга! За ондашњи висок стандард у бившој СФРЈ заслуге треба приписати само високоразвијеном војно-индустријском комплексу.
- Наш повратак у ове светске токове могућ је и данас оснивањем Српске свемирске агенције – тврди проф. Благојевић. – Иако тренутно све изгледа као Дон Кихотовска борба нас неколико научних радника, улагањем “ситног новца” за државу, Србија би могла да постане космичка сила! Примера ради, изградња једног београдског моста коштала је око пола милијарде евра, а за наш пројекат потребно је око 10 милиона евра, што би се врло брзо многоструко вратило.
др Ђорђе Благојевић
Пошто такве финансијске инјекције тренутно нема, наши професори покушавају да се наметну међународним институцијама. Међутим, и за тако нешто важно је да иза пројекта стане држава. Колико тренутна власт брине о нашем научном потенцијалу, довољно говори податак да Војно-технички институт, са огромном експерименталном базом, какву нема ниједна земља у свету сличне величине, данас пропада. Он је сада далеко од оног назива који му се приписивао у време бивше СФРЈ – ЈУГОСЛОВЕНСКА НАСА.
- Кадрови за оснивање Српске свемирске агенције, дакле, постоје – тврди проф. Благојевић. – ВТИ је био у претходној и садашњој држави највећи научни и развојни центар. Држава је много уложила у школовање научника, а они сада седе беспослени, не зато што не желе да раде, већ зато што им се не даје посао. Пре 20 година ту је било запослено 2.500 људи, а сада их је једва 250. А, и они чекају пензију . Ако се то догоди и они оду, неповратно ћемо изгубити огроман научни потенцијал. Много је новца уложено да би их садашња власт тако олако одбацила. Захваљујући њима, пре свега, наша земља је пре само две деценије била једна од највећих извозница војне опреме, односно производа војне индустрије. То је утицало и на висок развој наменске индустрије. Нажалост, данас све стоји.
`Свемирце` послали на Пољопривредни факултет
ПРЕ неколико година у тадашње Министарство за науку и технологију дошла је међународна делегација која се бави свемирским истраживањима и тражила да им препоруче институцију са којом би могли да сарађују. Ондашња власт их је упутила на Пољопривредни факултет у Новом Саду! Они су, каже проф. Благојевић, “заборавили” све релевантне институције које се баве научно технолошким достигнућима, а међу којима предњачи Машински факултет у Београду и послали их “ да гледају род пшенице из свемира”.
Поучно искрцавање на Месец
АМЕРИЧКИ пројекат искрцавања човека на Месец коштао је у оно време 20 милијарди долара! Сада би тај износ био око 200 милијарди. Иако пројекат није ни био завршен, он је ангажовањем највећег интелектуалног потенцијала и кроз нус-производе већ на почетку вратио дупло више! Ово је само један од примера, које проф. Благојевић наводи у прилог исплативости пројекта Српске свемирске агенције.
