Балкан на дну Европе

Први поглед

Косовo и Mетохијa

• Ко још не разуме шта значи отимање Косова и Mетохије, нека замисли: Хрвате - ако би им неко отео Загорје или Истру, Словенце - без Крањске Горе или Марибора, Црногорце - без Бара или Бијелог Поља, а Македонце - без Охрида или Куманова. Бошњаке - ако би требало да остану без Сарајева...  

Пише: Раде Брајовић

         ИЗАЗОВ свима и у свим временима, вечни мотив заљубљеника и освајача, сањара и авантуриста, занесењака и отимача, наш Балкан, после готово једновековног живота у заједничкој држави, поново се, ето, враћа својој невеселој изворности - уситнио се и још се уситњава, изделио се и још се дели. Балкан се балканизује.

         Можда у мукама не издишу чљенови, што би реко Његош, али између свих шест, бивших република, сада држава, кипте не мали неспоразуми, а најтежи су у односима највеће, Србије, баш са свим суседима у региону. А, ако је тако, а јесте, спокоја нема на Западном Балкану, како га, не случајно, географски  непрецизно, назваше западњаци, а Балканци послушно прихватише!

         Изворишта тих неспокоја свакако су домаћег порекла, из ближе и даље тешке прошлости религија, али су се, у актуелном критичном тренутку, режираног споља, умешали велесилски западни интереси стратешког одређења…  

         Не зато што је Југа била заокружена европејским државама, већ што управљачи Европе, по диктату Немачке и под управом Америке, „распре сјеме посијше горко”, разбише велику државу и поделише јужнословнске народе, али и изазваше највећи проблем који, ево већ дуже од деценије, не може да се реши.

         Тутнуше албанске терористе на Србе, по њима посејаше уранијумске бомбе, отргоше Косово и Метохију од Србије, завладаше својим  разноликим насиљем, прогласише и заштитише независност  лажне државе и подстакоше суседе, па и Црну Гору и Македонију, да учине исту пошаст.

         Шта да се каже за регион, чије рубне државе, Румунија и Грчка, нису признале лажну шиптарску творевину под америчком заштитом, а то су учиниле све «братске» југо-земље, осим  БиХ? Може само да се види да је Балкан, регион достојанства и напредовања, сада срозан на - дно Европе! Балкан је, ето, опет препознатљив по симболици нетрпељивости и оптужби, оживелих и нових проблема, па и мржњи, чак и тамо где их није било!

         Како, на пример, назвати невероватну нетрпељивост према Србима и СПЦ у делу Црне Горе, или оно јавно залагање оног званичног саветника председника  црногорске Скупштине - да се потамане Срби, окупљени на прослави РС у Бањалуци, а што је прва личност парламента Црне Горе одбила да осуди и свог сарадника смени?!  

         А, надређивање неких званичника Србије према Црној Гори, па и негирање њене државности и националности, како се такво понижавање зове, браћо Срби?! Сличних, мада не овако опаких провала примитивизма има између Муслимана и Срба, у БиХ и у Србији, препознају се понекад и у односима Срба и Македонаца, али од свих су, ипак, болније српско-хрватске подметаљке мржње.Нису њихови врхунци дивљачки обрачуни навијача, тамо и овде, јер намеће се један чудовишан - титловање, у Загребу, српског језика!!!

         У природним неспокојима, које изазивају оваква помрачења памети, посебно место, по масовности последица и дубини неправде, наравно, припада - Космету.

         Они који не мисле тако, нека замисле: Хрвате - ако би им неко отео Загорје или Истру, Словенце - без Крањске Горе или Марибора, Црногорце - без Бара или Бијелог Поља, а Македонце - без Охрида или Куманова. Бошњаке - ако би требало да остану без  Сарајева... Био би то, зар не, апсурд апсурда.

         Добро је, сјајно је, што руководиоци хоће да подигну скромну привредну сарадњу, да укину оне оптужнице у Хагу... Лепо је и што се често састају.

         Да ли је, ипак, то довољно, без поправног из предмета - Космет?

         А, ако би пао на поправном, Балкан би остао на - политичком дну!