Апелациони суд у Београду ослободио девет „Младићевих јатака“

ЈЕДИНО МАРКА ЛУГОЊУ ОСУДИО УСЛОВНО НА ШЕСТ МЕСЕЦИ

„СА ПРОВЕРОМ ОД ГОДИНУ ДАНА“

• Марко ЛУГОЊА током целог процеса демонстрирао како треба да се држи прави Србин: Признао да је Младића у свој стан примио на наговор генерала Здравка Толимира. Нагласио да је одлука да прими Младића у стан била његов избор, а да му је била позната чињеница да је пред Хашким трибуналом била подигнута оптужница против генерала и за њим расписана потерница. Објаснио је да је Младићу помогао јер је био његов командант

        АПЕЛАЦИОНИ суд у Београду ослободио је групу оптужених за помагање хашком оптуженику Ратку Младићу од 2002. до 2006, док је Марка Лугоњу осудио на условну казну затвора од шест месеци са роком провере од годину дана, објављено је данас на сајту суда.

        Тај суд је на седници у понедељак преиначио првостепену пресуду и Лугоњу огласио кривим због, како се наводи, кривичног дела „помоћ учиниоцу“ и изрекао му условну осуду.

        „Преиначена је првостепена пресуда и од оптужбе су ослобођени Станко Ристић, Љиљана Васковић, Борислав Ивановић, Предраг Ристић, Саша Бадњар, Ратко Вучетић, Татјана Васковић Јањушевић, Бојан Васковић и Благоје Говедарица“, навео је суд.

        Наводи се и да је Лугоња и признао дело, и „да је Младића у свој стан примио на наговор генерала Здравка Толимира, да се Младић у његовом стану задржао пет-шест дана“.

        Суд је образложио и да је Лугоња навео „да је одлука да прими Младића у свој стан била његов избор, а да му је била позната чињеница да је пред МКСЈ била подигнута оптужница за Младићем и расписана потерница и да је Младићу помогао јер је био његов командант“.

        Оптужницом Другог општинског јавног тужиоца у Београду њих деветоро теретили су се да су у различитим временским периодима од 2002. до 2006. године помагали Младићу да не буде откривен.

        Ту су радили, како је наведено у оптужници иако су знали да је Међународни кривични суд за бившу Југославију издао налоге за његово хапшење и изручење због подигнуте оптужнице којом му се ставља на терет извршење кривичних дела против човечности и међународног права.

        „У погледу окривљених који су ослобођени од оптужбе, у односу на које је првостепеном пресудом одбијена оптужба због наступања застарелости кривичног гоњења, Апелациони суд је нашао да у конкретном случају није наступила застарелост кривичног гоњења како је то наведено у првостепеној пресуди.

        Образложио је „да током поступка јавни тужилац није понудио довољно јасне и уверљиве доказе којима би поткрепио своју оптужбу“.

        Бета