АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Беч имао план за рат 13 месеци пре сарајевског атентата

ПРЕДСТАВЉЕН ПРЕПИС ПИСМА ГУВЕРНЕРА БИХ ОСКАРА ПОЋОРЕКА НАПИСАНО 28. МАЈА 1913. ГОДИНЕ

Мирослав Перишић

• Директор Архива Србије Мирослав ПЕРИШИЋ: „Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је кориштен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу 'Вечерња пошта' у Сарајеву и био чуван у такозваном 'црном кабинету' где се скрива најповерљивија пошта”
• Члан Одбора Андрићевог института за обележавање годишњице Првог светског рата Мирослав ЈОВАНОВИЋ: Аустроугарска је повод за почетак Првог светског рата свалила на Србију и Русију што су касније подржали бројни и познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн
• Емир КУСТУРИЦА: Гаврило Принцип је убио окупатора Франца Фердинанда, расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом летниковцу у Аустроугарској монархији

         У ОДЕЉЕЊУ за историју Андрићевог института у Андрићграду данас је представљен препис писма гувернера БиХ Оскара Поћорека упућеног тадашњем министру Аустроугарске монархије Билинском написано 28. маја 1913. године из кога је видљиво да су у Бечу постојали планови за почетак Првог светског рата 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре Аустроугарске објаве рата Србији.

         Директор Архива Србије Мирослав Перишић истакао је да је ово писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајућих кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.

         „Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента кад се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата”, нагласио је Перишић.

         Он је навео да разлоге за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.

         „Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је кориштен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу 'Вечерња пошта' у Сарајеву и био чуван у такозваном 'црном кабинету' где се скрива најповерљивија пошта”, додао је Перишић.

         Препис овог драгоценог историјског документа за расветљавање повода и узрока почетка Првог светског рата чува се данас у Архиву Србије док се за оригиналом још трага.

         Члан Одбора Андрићевог института за обележавање годишњице Првог светског рата Мирослав Јовановић истакао је да сарајевски атентат није био пресудан, него је био само повод за избијање великог светског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.

         „Аустроугарска је повод за почетак Првог светског рата свалила на Србију и Русију што су касније подржали бројни и познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн”, додао је Јовановић.

         Режисер Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у „Историјским свескама” Андрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.

         „Бројни су антитирански атентати који су обележили историју, а у новије време они се дешавају и пред телевизијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак великог рата”, рекао је Кустурица.

         Он је костатовао да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом летниковцу у Аустроугарској монархији.

         „Када је Гаврило Принцип убио аустријског престоланаследника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао - 'Испуњена је божија правда'. Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнији царстава у историји људског рода.

         Фрањо Јосип је боловао од бронхитиса, а аустроугарска царевина већ увелико од упале плућа. Оно што је компликованије од тог распада била је управо тежња да се велики рат покрене и без атентата на престолонаследника о чему најбоље говори документ којег данас објављујемо”, истакао је Кустурица.

         Он је нагласио да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосека пропаганде, али и организованог заборава у коме данас учествују и они који су славили победу у Првом светском рату.

         „У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Билинском годину дана пре него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свет у пламен у коме је изгорело, према Олегу Ајрапетову, 9,5 милиона војника и пет милиона цивила”, рекао је Кустурица.

         Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.

         (Срна)