Американци и ЕУ помажу да Шиптари досад отето овере - Трепчом

СРБИЈА И СВЕТ

ДРАМА - ИНТЕНЗИВНА И ЕКСПЛОЗИВНА - КАО ДА ЈЕ ОД ГРОМОВА САЧИЊЕНА

„Трепча”

• Највећа држава Балкана, Србија, дуго је већ под жестоким притиском, па и управом, САД и земаља ЕУ, а изгледа да управо улази у још једну, нову фазу ограничавања, у понечему и потпуног губљења интегритета и сувренитета
• После територијалне, управљачке, политичке и на друге начине изведене принуде, сада следи - легализација онога што је отето
• Свему што су Албанци отели од староседелачких Срба, отмичари су додали и руднике, међу којима је изузетно вредан и вишеструко значајан српски гигантски комбинат Трепча. Зато, и потврду нове фазе албанске независности српске покрајине, управо хоће да овере Тречом. Симболом српског косметског имања!

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ДОБРО је што су се први политичари Србије - председник Николић и премијер Вучић, министри његовог кабинета, други републички сарадници и бројни истомишљеници - гласно и јасно супротставили приштинским политичким насилницима да нам отму комбинат Трепчу.

        Придружили су им се, заједничким штрајкачким протестом, Трепчини рудари, други радници и српски грађани из четири севернокосметске општине, па је колективни отпор Србије албанским отимачима и њиховим западним заштитницима деловао импресивно, чак је помало подсетио на „оно наше што некад бијаше”.

        Све било је посебно вредно, јер сложни српски отпор није одавно виђен на нашим подређеним просторима

        А, резултати отпора, вероватно неће бити праведни и какве желимо, али већ су бољи од оних претходних година, из предугог времена доминације климоглаваца који су, готово две деценије, умели само да истрајавају у - подаништву западним моћницима.

        Нешто корисно се већ јасно наслућује и види - нешто шира одлучност да се Србија много снажније супротстави ономе што следи. Поуздано се, наиме, препознаје нова фаза остваривања и потврђивања албанске независности Косова и Метохије!

        Ова је фаза, чини се, по много чему, конкретнија и опаснија од претходних - не само по томе што је нова!

        Њена разорност заснива се на опредељењу да се Србији, после политичког управљања, отме и власништво над екононским капацитетима Космета! Одређеније потврде нове фазе албанске независности Косова практично не би било!

        Регион Балкана, посебно његова највећа држава Србија, дуго већ под жестоким притиском, па и управом, САД и земаља ЕУ, изгледа да улази у још једну, нову фазу ограничавања, у понечему и потпуног губљења интегритета и сувренитета - наравно, на Косову и Метохији. После територијалне, управљачке, политичке и на друге начине изведене принуде, сада следи - легализација онога што је отето.

        Шиптарска отмица српске територије, под најдиректнијим покровитељством САД о ЕУ, претходно је прешла у фазу проглашене независности, али суочена са негирањем и непризнавањем, пре свих Србије, али и шест европских у почетку и већине чланица УН и њених институција, као и других најзначајнијих светских фактотра.

        Отмичари, под заштитом отмичара, наставили су отимачину - присвајањем и коришћењем српских, државних, колективних и појединчних економских, природних и људским радом створених и развијених, производних и вишеструко моћних капацитета и ресурса на Космету. Шумама и ливадама, њивама и кућама, свему што се види и постоји, и што су Албанци отели од староседелачких Срба, отмичари су додали и руднике, међу којима је изузетно вредан и вишеструко значајан српски гигантски комбинат Трепча. Зато, и потврду нове фазе албанске независности српске покрајине, управо хоће да овере Тречом. Симболом српског косметског имања!

        Драма Трепче - толико интензивна и експлозивна, као од громова да је сачињена - најмање два дана, крајем прошле и почетком ове недеље, надјачала је све светске, и то крупне догађаје: одјеке прес-убистава у Паризу, припреме обнове светске трагедије Украјине, масовне масакре у Нигерији, амерички осмех Куби после више од пола века, Србију на челу ОЕБС…

        Одмах се видело да политичке теме најдаље допиру кад их покрећу економске и власничке, па се, уз то, баш ту опет жестоко суоче српска и албанска страна, уз провидно и уздржано ћутање приштинских заштитника са америчког и европског Запада.

        Тајно припреману отмицу Трепче, политички приштински киднапери објавили су само један дан пре усвајања припремљеног закона којим би се велики комбинат олова и цинка и других рударских вредности прогласио јавним предузећем, што би значило да је српски гигант пребачен у шиптарско власништво!

        Е, неће моћи док смо живи, рекоше Срби и обновљеног достојанства, па до даске притиснуше гас - запретише свим чиме се прети, осим мецима, изређаше се реторичким ударима Вучић и његови виђени и најгласнији министри терминлогијом која руши, али најубедљивији утисак изрони из масовног радничког штрајкачког протеста Срба, који су одлучно бранили Трепчу и блокирали путеве, и оне према Притиштини… Најефикаснији је - накнадно се сазнало - ипак био један полит-детаљ: сусрет, био је, наравно, тајни, Вучића са амбасадорима „квинте” у Београду, екселенцијама Америке, Британије, Немачке, Француске и Италије.

        Приштинско руководство је, бесумње по извршној сугестији дипломатске Петорке, одложило усвајање закона о Трепчи, сли одустало - није…

        Избио је спор, рекло би се, уљудно-политички. Пребачен је на, истина, међусобно искључиве изјаве.

        Полемичари су у заједнничкој, балканској дипломатској арени, у којој ће о победнику, ако буде као досад, вероватно одлучивати - посматрачи. Зна се који - они са Запада који су и створили сукоб и отворили проблем, кршећи све светске законитости, политичке принципе и стандарде.

        Вучић је, истина, нешто ојачао позицију земље којом неприкосновено влада, види се да се приближава САД и ЕУ, али се још не види промена кључног става Запада према кључном питању Србије - Космету. Остаје да се чека, и то у амбијенту у којем се промене и не наслућују.

        Изјаве се ређају - Тачи, па нови премијер Мустафа, а тек они нижи - сви негирају да ће о Трепчи уопште разговарати са Србима, било где, па њ у Бриселу, где је заказан наставак дијалога Београда и Приштине, 9. фебруара. Углас тврде да је комбинат њихов и само њихов, албански. Срби такође не ћуте, контре ударају Вучич, Дачић и министри, уверљиво се придружио и Љајић (за разлику од србомрзца Угљанина)… Сви српски политичари нуде убедљиве доказе да је Трепча била и сада је само српска и једногласно предлажу да се разговара у Бриселу, не само о Трепчи, већ укупној имовини, без чега није могуће решење о статусу Космета.

        Не помиње се, наравно, експлицтно нова фаза, али је више него јасно да су економске теме, имовина и друго, актуелни приоритет, може се рећи и кључ наставка бриселских разговора и решавања кометског проблема. Очекује се, наравмо, да ће и најављени и с великим интересовањем очекивани предлог коначног решења статуса Космета, који припрема председник Николић, морати да најдиректније обухвати имовинско-власнички, економски аспект.

        Садашњи неспоразуми, и више од тога, управо потврђују и зашто је баш сада избио политичко-вербални спор, али и неминовност да се имовински и економски проблеми и односи Београда и Приштине евентуално могу само - одлагати. Не могу се ни решити - вербалним надметањем. Ћутањем, било кога, још мање.

        Осим оних који хоће да садашње стање Космета, тиме и Балкана, и шире, настави да буде посебно неуралгична криза, али и општа неправда и трајна срамота, Преношење тежишта међународне пажње на друге, старе и нове кризе, украјинску, на пример, само имплицира жељу и јасно настојање да се - ниједна криза не решава. Аутори таквих амбиција су, наравмо, ствараоци криза - а то је тек политички и морални суноврат!