Алијин син само што не тврди да су исламски терористи у БиХ - само бивши православци

ЕВО ЗАШТО ИЗЕТБЕГОВИЋ УВЕРАВА ДА ДОДИК РУШИ БИХ, А ДА ЈОЈ ИСЛАМИСТИ ТЕРОРИСТИ НИСУ ПРЕТЊА

• И за већину босанских муслимана - муџахедини су браћа по вјери који су током рата као добровољци дошли из цијелог исламског свијета да бране Босну и Бошњаке од невјерника и агресора. За њих су они данас бошњачки зетови и очеви бошњачке дјеце, добри муслимани, жива веза са исламском умом од Марока до Индонезије
• Колико год се званично згражавали над невиним жртвама, босански муслимани, част бројним изузецима, у дну душе сматрају да је исламски тероризам нека врста посљедњег средства одбране од западног империјализма у Сирији, Ираку, Египту, Либији
• Сарајево се од исламског екстремизма и тероризма дистанцирало таман онолико колико су то захтијевали Џ. Бренан и његови новији претходници. А то значи - готово никако. САД су против исламског тероризма у БиХ енергично реаговале само у два случаја. Једанпут, затварањем терористичког кампа у Погорелици, односно уклањањем Хасана Ченгића и  Бакира Алиспахића са државних функција, јер се радило о политички непожељној „иранској вези“. Други пут, захтјевом за изручење „алжирске групе“ јер је била осумњичена за 11. септембар
• Зато Бакир не само хоће него и може да кокетира са исламским тероризмом упркос повременим протестима терорисаних европских пријестоница. Пасоши, оружје, муниција итд. ухваћених и убијених терориста послије масакра у Паризу, Бриселу итд. указују на логистички центар у Босни, а њемачки медији повремено прецизно обавјештавају о ширењу терористичке хоботнице у бошњачким кантонима ФБиХ. Али, САД су манипулисале исламским терористима и против непријатеља и против савезника, те штитиле њихову „босанску сигурну кућу“ у предсобљу Европске уније

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ, Фонд стратешке културе

        ЧИТАЛАЦ ће вјероватно одмах помислити да се иза цитираних ријечи у наслову крије, а ко би други него - Бакир Изетбеговић. И погријешиће. Није још дошао дотле, али није ни далеко од тога.

        „Председник СДА Бакир Изетбеговић изјавио је 28.12.16 у Сарајеву да су Република Српска, њено руководство и председник Српске Милорад Додик већа претња уставном поретку и територијалном интегритету БиХ него екстремизам и тероризам! Он је на традиционалној новогодишњој конференцији за медије СДА истакао да је екстремизам у БиХ у 2016. години губио енергију и да, према његовом мишљењу, очигледно јењава, јер у 2016. години није забележен ниједан одлазак грађана БиХ на страна ратишта.

        Изетбеговић сматра да су, с друге стране, опструкције власти Републике Српске оличене у наступима и активностима Милорада Додика прешле црвену линију, ушле у зону противуставног и противзаконитог деловања и да прете блокадама система и ударом на уставноправни поредак и територијални интегритет БиХ.“ (Блиц, 28. децембар 2016.)

        Изјава бошњачког лидера, којом релативизује свакодневне масовне жртве исламског тероризма широм свијета, и као цјелина је довољно скандалозна. Зато да се мало ко осврнуо на детаље. Али, прочитајмо пажљиво!

        Изетбеговић не говори о исламском екстремизму и тероризму, него уопштено о екстремизму и тероризму у БиХ.

        По њему се, дакле, тероризам у БиХ јавља подједнако код све три вјере и нације у оба ентитета. Тако испада да у БиХ постоји и православни тероризам у Српској и католички тероризам у „Херцег-Босни“, а не искључиво исламски тероризам међу припадницима бошњачког народа у дијеловима Федерације гдје чине већину. Или Изетбеговић чак сматра да и Срби и Хрвати могу да буду исламски терористи, без обзира на то што су хришћани.

        Изетбеговић, такође, вели да минуле године „није забиљежен ниједан одлазак грађана БиХ на страна ратишта“, и опет изводи исту тенденциозну генерализацију.

        Грађани БиХ су и Срби и Хрвати, а ни једни ни други не одлазе као добровољци на инострана ратишта. Једини који то у великом броју чине јесу муслимански, односно бошњачки добровољци на страни Исламске државе у Сирији и Ираку. Или Изетбеговић, можда, посједује податке да стотине православаца и католика из Српске и западне Херцеговине одлазе у џихад на блискоисточне фронтове.

        Даље, на основу опадања броја добровољаца Исламске државе из Босне, Бакир Изетбеговић домишљато закључује да „тероризам током 2016. губи енергију и јењава“. При томе он свјесно занемарује чињеницу да за БиХ, регион и Европу опасност и не представљају Бошњаци који одлазе да се боре у Сирију и Ирак, него они који се оданде враћају.

        С обзиром да је Исламска држава у Сирији поражена и у повлачењу, логично је закључити да ће бошњачки добровољци листом кренути кући и да ће исламски тероризам у Босни, напротив, добити на енергији и полету.

        Члан Предсједништва БиХ, шеф СДА и бошњачки лидер, такође каже да „власти РС, односно Додик руше уставни поредак, угрожавају територијални интегритет, блокирају систем БиХ“, а ниједном ријечју не објашњава у чему је невоља са исламским тероризмом.

        Пошто исламски екстремизам и тероризам заиста не удара на устав, систем и интегритет БиХ, онда је мање опасан или можда уопште није опасан. Важно је да не дира у Босну и Бошњаке, а што сије смрт по Француској, Белгији, Шпанији, Британији, Турској и животно угрожава све остале у БиХ и изван ње - не заслужује да се објашњава.

        За њега, како је рекао поводом напада на полицијску станицу у Бугојну, исламски терористи су само „безазлени хипици“.

        За реиса Хуснију Кавазовића то су „параџематлије“, што ће рећи џематлије изван ИВЗ-а.

        За екс-реиса Мустафу Церића то су „неки нови муслимани“, који више нису нагодни и помирљиви као раније.

        За академика Ибрахима Бушатлију, то су бошњачки савезници у 15-дневном рату против РС под командом генерала Сефера Халиловића. 

        Али, оно што је много важније, и за већину босанских муслимана - муџахедини су браћа по вјери који су током рата као добровољци дошли из цијелог исламског свијета да бране Босну и Бошњаке од невјерника и агресора. За њих су они данас бошњачки зетови и очеви бошњачке дјеце, добри муслимани, жива веза са исламском умом од Марока до Индонезије.

        Колико год се званично згражавали над невиним жртвама, босански муслимани, част бројним изузецима, у дну душе сматрају да је исламски тероризам нека врста посљедњег средства одбране од западног империјализма у Сирији, Ираку, Египту, Либији. И да је исламски тероризам само симболична освета за милионске муслиманске жртве европског колонијализма и америчког неоколонијализма на Блиском истоку.

        „Ви сте стољећима убијали код нас, па сада и ми убијамо код вас!“

        Исламски екстремизам и тероризам су за њих, такође, легитиман одговор на то што Босна у цјелини није само њихова, што постоји Српска, што Хрвати хоће да буду равноправни у Федерацији. Да и не говоримо о томе да су истакнути бошњачки научници утврдили да је геноцид у Сребреници, само посљедњи у низу од шест или седам геноцида које су босански муслимани претрпјели у прошлости, и то наравно искључиво српско-православном кривицом.

        Уосталом, да ли сте икада чули да је СДА, ИВЗ или барем Сенат Универзитета у Сарајеву - који је ономад донио одлуку да се петком у подне за вријеме џума намаза обуставе све научно-наставне активности - јавно, експлиците и искрено осудио исламски екстремизам и тероризам? Нема тога барем из два разлога: један је интимна солидарност са њиховом борбом као изнуђеним изразом муслиманског гњева, а други је страх од казне за издају која погађа све режиме и лидере и остале муслимане који се ефективно придруже антитерористичкој коалицији, као и страх од бојкота средине. Но, није све ни у томе.

        Није бошњачкој елити, па ни политички писменом дијелу народа, непознато да су хиљаде муџахедина током рата преко Техерана и Загреба стизале у БиХ, уз дискретан благослов САД, да их је CIA великим дијелом преусмјерила из Авганистана у БиХ, те да је Ал Каида у ствари дјело америчких служби створено у борби против СССР-а. Практично, Сарајево се од исламског екстремизма и тероризма дистанцирало таман онолико колико су то захтијевали Џ. Бренан и његови новији претходници. А то значи - готово никако.

        САД су против исламског тероризма у БиХ енергично реаговале само у два случаја.

        Једанпут, затварањем терористичког кампа у Погорелици, односно уклањањем Хасана Ченгића и  Бакира Алиспахића са државних функција, али зато што се радило о политички непожељној „иранској вези“.

        Други пут, захтјевом за изручење „алжирске групе“ јер је била осумњичена за 11. септембар.

        Алија Изетбеговић је Ченгића и Алиспахића одмах и трајно пребацио на интерне страначке функције, а Златко Лагумџија експресно испратио „Алжирце“ у Гвантанамо.

        Све остале акте исламског тероризма у БиХ, САД су заташкавале зато што су политички, вјерски и финансијски спонзорисани од потпуно контролисане Саудијске Арабије. Укључив чак и пуцњаву вехабије Нусрета Имамовића по згради америчке амбасаде у Сарајеву.

        Захваљујући томе, Бакиру се не само хоће него и може да кокетира са исламским тероризмом упркос повременим протестима терорисаних европских пријестоница. Пасоши, оружје, муниција итд. ухваћених и убијених терориста послије масакра у Паризу, Бриселу итд. указују на логистички центар у Босни, а њемачки медији повремено прецизно обавјештавају о ширењу терористичке хоботнице у бошњачким кантонима ФБиХ. Али, САД су манипулисале исламским терористима и против непријатеља и против савезника, те штитиле њихову „босанску сигурну кућу“ у предсобљу Европске уније.

        Ако Инцко, који формално представља УН, а стварно САД, може у својим извјештајима Савјету безбједности једнако да третира и Републику Српску и исламски екстремизам и тероризам, зашто Бакир не би могао да оде и корак даље, па предсједника Српске представи и као већу опасност. Пропустио је да смисли нешто још маштовитије, као рецимо да се исламски терористи у БиХ углавном регрутују из православних породица које су у средњем вијеку примиле ислам, док су већина која потиче од богумила - „добри Бошњани“.

        За разлику од Додикове позивнице на Трампову предсједничку инаугурацију, која је за многе спорна, Изетбеговић је неспорно није добио.

        Да ли ће и послије 20. јануара руководство Српске бити опасније од исламског тероризма?