Ђоковић: У мени још гори жар за победама

ОДЛУЧИО САМ ДА СМАЊИМ РИТАМ, КАКО БИХ ОЧУВАО ЗДРАВЉЕ

И ПРОДУЖИО КАРИЈЕРУ

Новак и Јелена Ђоковић

        ДА себе гледа очима навијача који је управо угасио телевизор изнервиран његовом лошом партијом, у одразу огледала видео би мршавог, изнуреног тенисера коме је пехар Ролан Гароса постао Пандорина кутија. Из њега су излетела сва „зла“ овога света - „страшни суд“ вегетаријанске исхране, медитације, гуруа, аметиста...

        Као на понуду да проба роштиљ за време Дејвис купа у Нишу, Новак Ђоковић љубазно одбија (сулуде) теорије које су се после девет пораза од комплетирања гренд слема сакупиле у мозаик колективног незадовољства народа жељног одговора. Из оних које је дао „Новостима“ види се да свој стил живота не поистовећује са узроцима пада, већ да од живота жели да узме још нешто осим титула.

        Човек који је доведен због највећих пехара више није у тиму, а то празно место се подудара са празнином у трофејној витрини. Бекер вам је, за време финала Мајамија између Федерера и Надала, поручио да очистите патике и вратите се на посао. Постоји ли шанса да „твитнете“ нешто слично Немцу и вратите га на посао?

        - Неко Борисове изјаве можда тумачи као сигнал, али ја то не доживљавам тако. Ми се чујемо и све што имамо да кажемо један другом, то и учинимо. Наш однос је заиста одличан. Бекер је много учинио за мене, сјајно смо се уклопили, освојили велики број турнира, укључујући неколико гренд слемова. Захвалан сам му на томе. Ипак, сада је моја каријера у нешто другачијем ритму у односу на раније године. О томе сам више пута говорио. Одлучио сам да смањим ритам, како бих очувао здравље и продужио каријеру и да се посветим више породици, по цену да не освајам сваки турнир на ком играм.

        Можда је, ипак, потребно појачање у стручном штабу? Зашто Вајда није присутан на неким турнирима?

        - Задовољан сам како мој тим сада изгледа. Вемић и Вајда се смењују на турнирима. Договор је да Маријан буде са мном на шљаци и на гренд слемовима, а да Душан путује на већину такмичења на тврдој подлози. Наравно, тај план је подложан променама.

        Зашто је у Србији постао „државни проблем“ то што спортски миљеник нације не једе омиљену храну са празничне трпезе? Да ли смо недовољно информисани о вегетаријанцима, да ли Новак у огледалу себи делује мршаво?

        - Мислим да постоји много занимљивијих и важнијих тема него што је то моја исхрана.

        Доктор Четојевић, који вам је кроз безглутенску дијету помогао да се ослободите алергија и здравствених проблема, као и Пепе Имаз, који вас ослобађа стреса, сматрају да су цепање мајице или поломљен рекет негативне емоције. „Полупан“ инвентар тениске опреме на почетку ове сезоне као да је открио већу жељу за победом од оног празног погледа тениског владара који је, не трепнувши, изгубио трон?

        - Својевремено ми је Јелена Генчић говорила да не цепам мајицу, јер ми то одвлачи енергију. Њене савете врло добро памтим и трудим се да их поштујем. Трудим се и да по свему будем узор младима који ме гледају и да моје понашање буде пристојно и одговорно. Са друге стране, некад пожелите да се „издувате“, јер се тако ресетујете и лакше вам је да пређете преко неке грешке или изгубљеног поена. Све је ствар тренутка и импулса, нико не планира да сломи рекет или уради нешто слично. Деси се. Упркос томе да ли више или мање реагујем бурно на терену, у мени и даље гори жеља за победама. Само сам сада другачији човек него пре. Зрелији, рекао бих.

        Загледање испод поцепане мајице у потрази за крстом око врата је завиривање у интиму нечијег духовног стања?

        - Стил живота ми је такав да можда не идем у цркву онолико колико бих то желео, јер стално путујем по свету, али када год сам у прилици то чиним. Славимо Аранђеловдан, посвећен сам цркви и православним обредима, баш као и цела моја породица, али то је нешто што је приватна ствар сваког верника.

        Ваше шампионске недеље су црвено слово у нашем календару, а колико се Новак радује оним правим празницима? Шта за вас значи Ваксрс?

        - Васкрс је, баш као и Божић, празник када славимо породицу и радујемо се. Памтим да сам као мали славио Васкрс са баком и дедом, сви смо били на окупу. Зато се трудимо да барем кад су ови датуми будемо заједно. Сада смо у Монте Карлу, али мање је важно где смо, све док смо заједно.

        Ко је био шампион у куцању јајима у породици Ђоковић?

        - Наравно, Ђорђе је побеђивао јер је био најмлађи, па су му увек некако „намештали“ најтврђе јаје. Додуше, некад смо се Марко и ја пробијали, али била је то велика борба.

        Хоће ли и Стефан имати толико „ривала“ у куцању јајима, друго дете је на путу?

        - Свако дете је благослов.

        Син је на Дејвис куп дошао у Београд са уредно спакованим малим рекетом у ранцу. Хоће ли му репрезентација постати друга породица, као Типсаревићевој ћеркици Емили или Зимоњићевим близанцима Луни и Леону?

        - Ако је судити по томе што не испушта дечји рекет и лоптицу из руке, врло је могуће да хоће!

        Разуме ли Стефан тениске термине, да ли прича по кући „волеј, ас, форхенд“? Како изгледа кад прати татин меч на телевизији?

        - Заиста се трудимо да га не оптерећујемо тиме што сам ја професионални тенисер, нити га усмеравамо ка тенису. Тренутно је у фази кад испробава све што му се допадне, почев од вожње тротинетом, свирања неких инструмената, игре са коцкицама... Воли и да му читамо бајке. Дакле, све је кроз игру, а шта ће од свега тога да заволи више, нека покаже време.

        Мали Ноле је некад каснио на тренинге због фудбала у школском дворишту. Због ког дербија би сад било вредно пропустити неколико форхенд удараца?

        - Сви знате да волим фудбал и да уживам да гледам мечеве, а понекад и да одиграм мало, када могу. Дуели Звезде и Партизана су јединствени, имају посебан набој и емоцију. Само бих волео да више буде позитивне енергије и да се више прича о потезима на терену, шансама, головима, а мање о неким негативним стварима. Надам се да ће то време врло брзо да дође.

        Да ли човек на прагу 30. рођендана размишља о рецепту дуговечности Роџера Федерера? Који је еликсир младости потребан за још један напад на олимпијско злато?

        - Није немогуће да ме видите у Токију. Здравље ми је на првом месту, желим да очувам тело и снагу што дуже и продужим каријеру, па самим тим и да играм 2020. Управо је у томе и рецепт, у равнотежи. Морате да слушате своје тело, пронађете праву меру између тренинга, мечева и оног што у том тренутку можете.

        Осим породице, фамилије, победа, тог „фамозног“ Синсинатија и злата на Олимпијади, шта још може да усрећи Новака? Нека ситница, многима неважна?

        - Да одем на пијацу и купујем воће и поврће. Да радим ствари које су другима нормалне, можда и досадне. Мени то некад недостаје.

        Шта сурови тениски професионалац ради кад више од месец дана нема мечеве, као што је био случај у последње време?

        - Одлично ми је било! Проводио сам време најквалитетније могуће, и то тако што сам више био са својим сином и супругом. Уживао сам, заиста. Мало ми јесте било необично, али лако се навикнете на добре ствари.

НЕМАМ ШАНСЕ ПРОТИВ ТЕА

        ДА ли би најбољи дефанзивац међу тенисерима успео да сачува „краља асистенција“ Теодосића на баскету у крају?

        - Нема шансе. Па, видите и сами шта ради човек на терену. Прави мајстор кошарке, уметник. Човек треба да се роди са таквим инстинктом за игру. Тео је сјајан момак и привилегија је познавати га.

        Коме би други тенисер света волео да изађе на црту од осталих српских спортиста, на њиховом терену?

        - Волео бих са фудбалерима да се опробам. Знам да су бољи, али барем бих пробао.

        Вечерње новости
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари