Одбојкашице Визуре изненадиле све у Европи
У КЛУБУ ФОКУСИРАНИ НА ДОВОЂЕЊЕ МЛАДИХ, ПЕРСПЕКТИВНИХ ИГРАЧИЦА
- ОБЈАШЊАВА ТРЕНЕР ТАНАСКОВИЋ
Одбојкашице Визуре
НИКО у Визури не жели да буду „инстант хит“ европске одбојке и да са топ-листа нестану после недељу дана. Младе играчице првака Србије изненадиле су све на Старом континенту победом над Каном (3:0) у првом колу Лиге шампиона, али су свесне да морају још много да раде како би се једног дана умешале и у борбу за европске трофеје.
- Визура има такав систем у којем јуниорска екипа фактички представља први тим. У клубу смо фокусирани на довођење младих, перспективних играчица и трудимо се да што пре изађу на велику сцену - објашњава стратег шампиона Србије легендарни Жељко Танасковић.
Популарни „Џиги“ је на врућу клупу сео у последњем мечу лањског финала плеј-офа, али је одавно упознат са стратегијом Визуре. Шампион Србије је летос плански остао без Тијане Бошковић, Бјанке Буше, Маје Савић и Слађане Мирковић, која чека инострани ангажман. Али, оне које су остале су већ у првом колу Лиге шампиона показале колико су талентоване и да клуб и репрезентација Србије не морају да брину за своју будућност.
- У овом тренутку тим формирамо од играчица из нашег погона. Концепт је да перспективне девојчице добијају шансу, да се искажу и ван наших граница. Зато нам је битно да што брже сазревају у Суперлиги и Лиги шампиона - подвлачи Танасковић.
Клуб има своју инфраструктуру, одличне услове за развој девојчица. Има школицу, препионирску, пионирску, кадетску, јуниорску селекцију. Да су озбиљни, показали су недавно када су промовисали Сару Царић (14 година, 191cm) и Александру Георгијев (13, 192).
- Циљ нам је био да свим талентованим играчицама пошаљемо поруку да је Визура права средина за њихов развој, да са њима раде врхунски тренери, да имају сјајне услове за развој.
Танасковић наглашава да девојке, од којих су само четири закорачиле у двадесете, немају императив:
- Од њих се само тражи да увек пружају максимум. Младе су, потребне су им јаке утакмице, а њихове границе нису мале и не знамо које су. Оне мало старије већ имају тешке мечеве из себе, њихово искуство је значајно, што доводи до хармоније, мирноће, што су показале против Кана, вребајући своју шансу из прикрајка.
Да је милина преводити „ајкулице“, потврђује капитен Љиљана Ранковић, која је са 22 године најстарија у екипи:
- Убеђена сам да ниједна српска екипа не може овако да игра Лигу шампиона као ми. Девојке су сјајне, веома су радне, фино васпитане, атмосфера је добра, комуникација између тренера и играчица феноменална.
ТЕШКО СА ЛАКИМА
Љиљана Ранковић се увек радује тежим него лакшим утакмицама:
- Већи је мотив, жеља за доказивањем против великих тимова, као што је некадашњи првак Европе Кан. Када смо прошле године играле против Францускиња, биле смо пресрећне што су са друге стране мреже биле наши идоли Рава и Логан. Нико нам у клубу не прави притисак, али смо страшно желеле да победимо Кан.
