Никола Грбић у „Кући славних“ у Масачусетсу
1997. ПРОГЛАШЕН ЗА НАЈБОЉЕГ ИГРАЧА ЕВРОПЕ, А 2013. ПРИМЉЕН У „ОДБОЈКАШКУ АЛЕЈУ СЛАВНИХ“
Никола Грбић
Прослављени одбојкашки репрезентативац и актуелни селектор Србије Никола Грбић, номинован је за члана одбојкашке „Куће славних“ у Холиоуку, Масачусетс.
У саопштењу се наводи да су номиновани чланови 31. класе одбојкашке „Куће славних“, у коју ће на свечаности 21. октобра бити уврштени, поред Николе Грбића, одбојкашица Данијела Скот-Аруда (САД), Мисти Меј Тренор (САД) и Емануел Режо (Бразил), играчи одбојке на песку и тренер Ман Бок Парк из Јужне Кореје.
Владимир Грбић, први потпредседник ОСС, члан је одбојкашке „Куће славних“ од 2011. године. Никола Грбић је 1997. проглашен за најбољег играча Европе, а 2013. је примљен у „Одбојкашку алеју славних“ у Милицу, у Пољској.
Каријеру је почео у ГИК Банату из Зрењанина, а затим је играо у Војводини из Новог Сада. Интернационалну каријеру почео је 1994. одласком у Габеку из Монтикјарија, а затим је играо за Трако из Катаније, па поново за Габеку, Алпитур Кунео, Сисли Тревизо, Асистел Милано, Копру из Пјаћенце, Итас Дијатек Трентино, Бре банку Ланути Кунео и Зенит из Казања.
Освојио је две титуле првака Италије (2008. Трентино, 2010. Кунео), титулу првака Русије (2014. Зенит), три Купа Италије (1999. Кунео, 2000. Сисли, 2011. Кунео), две титуле победника Лиге шампиона (2000. Сисли, 2009. Трентино), два Супер Купа Европе (1997. Габека, 1999. Кунео), титулу победника Купа Купова (1998. Кунео), победника Топ Тимс Купа (2006. Пјаценца) и победника Купа ЦЕВ (Кунео).
Са репрезентацијом је освојио 19 медаља од 1995. до 2010. На Олимпијским играма је освојио злато (2000. Сиднеј) и бронзу (1996. Атланта), на Светским првенствима сребро (1998. Токио) и бронзу (2010. Рим), на Европским првенствима злато (2001. Острава), сребро (1997. Ајндховен) и четири бронзе (1995. Атина, 1999. Беч, 2005. Рим, 2007. Москва), у Светској лиги четири сребра (2003. Мадрид, 2005. Београд, 2008. Рио де Жанеиро, 2009. Београд) и две бронзе (2002. Бело Хорзонте, 2004. Рим), као и три бронзане медаље у Светском Купу изазивача (1996), Светском Купу шампиона (2001) и Светском Купу (2003).
