Тео: Навикавање на NBA не би био проблем
„ИПАК, ТРЕНУТНО САМ ИГРАЧ ЦСКА И САМО О ЊЕМУ РАЗМИШЉАМ“,
КАЖЕ У НОВОГОДИШЊЕМ ИНТЕРВЈУУ
Милош Теодосић
Да ли је могло боље? Чини се да није!
Милош Теодосић, најбољи плејмејкер Европе, досањао је већину снова када је кошарка у питању. Наравно, и даље је гладан нових успеха, али на крају 2016. са миром може да каже:
„Била је ово најбоља година моје каријере!“
Тачку на 2016. Тео ће ставити у Београду, у Комбанк арени, где ће у четвртак заиграти против Црвене звезде мтс. Дан после, на коктелу КСС добиће награду за најбољег кошаркаша Србије у феноменалној олимпијској години.
Европски трофеј, сребро у Рију, почетак рада његовог кампа... Милош ће дуго памтити протеклих 12 месеци, а у разговору за ТВ шоу „Вид Сверху“, осврнуо се на комплетну 2016.
„Мислим да је ово била најбоља година у мојој каријери. После освајања Евролиге и освајања сребра на Олимпијским играма, то могу да кажем. Сјајна година и за мене и за мој тим и поносан сам на све што сам урадио са саиграчима и у клубу и у репрезентацији“.
Феноменално лето најавио је подизањем дуго ишчекиваног трофеја Евролиге. Измицао му је и измицао, али се Тео још једном вратио на Фајнал-фор и у спектакуларном финалу против Фенербахчеа постао шампион.
„То је тај неки осећај који сам сањао и нисам могао да верујем у толику количину среће у једном тренутку. Можда је разлог био то да смо све то дуго чекали, били јако близу, а увек нам је измицао. Сада је напокон дошао и сви у клубу били су срећни и задовољни“.
Које му је прво сећање на тај меч?
„Прво чега се сећам је да сам био толико уморан да нисам могао да се радујем ни близу колико сам могао у таквој ситуацији. Толико енергије смо оставили на терену да бисмо победили. Ухватио сам се за колена и није било снаге да се радујем“.
„Кад смо се Итудис и ја укапирали...“
После тог успеха, на ред су дошле Олимпијске игре у Рију и нови успех - још једно финале против САД и освајање сребрног одличја. Упитан за репрезентацију, Тео већ усмерава пажњу ка следећем лету и Еуробаскету.
„Била је сјајна година, а сада желим и да одем корак више са репрезентацијом, да после свих тих сребрних медаља остваримо неостварену жељу и освојимо златну медаљу. Не могу да кажем да се надам злату, али то је циљ“.
На питање о актуелној сезони, сасвим је јасно да је одбрана европске титуле примарни циљ Теа и „армије“. Милош маестрално предводи екипу и када су многи помисле да нема више чиме да изненади, он увек „извуче из рукава“ још неку невероватну асистенцију, изненађујуће додавање, спектакуларан потез...
Тео се добро осећа на терену, а публика још боље док гледа мајстора на делу. У чему је тајна? Да ли је то магија, чаролија?
„Срећа!“, насмејао се Тео.
„У свакој асистенцији сигурно има и помало среће, она је саставни део свих тих асистенција, али ту је негде и велико разумевање саиграча, јер се после шесте године у Москви разумемо на невероватан начин и њима иду велике заслуге за сваку асистенцију. Помажу ми у свему томе“.
Титула Евролиге доказ је да се савршено разуме и са тренером Димитрисом Итудисом.
„Мислим да Димитрис и ја, пре свега, имамо сјајан однос, да је схватио моју личност, карактер и да ми је дао више слободе него што би можда неком играчу и требало да се да. Ја се надам да му ту слободу враћам на терену и да ћу убудуће и то да радим“.
Ту је и много поверења...
„Сигурно је имао поверење и пре него што је дошао у ЦСКА, он је био тај који је тражио да останем у клубу, а кроз рад који смо после уложили - то поверење је отишло на још виши ниво“.
У шали, Милош је знао да каже да би му било најтеже да тренира самог себе, тако да у великој мери и схвата како је Итудису.
„То сам рекао у неким тренуцима више кроз шалу, јер сигурно није баш лако сарађивати са мном (осмех), да то тако кажем, али опет, то што Димитрис ради, што је радио и Ивковић, а донекле и Месина... Требало је времена да се упознамо, да се укапирају карактери. Наравно, била је шала да је са мном претешко, јер и није баш толико тешко, само је важно да будемо на истој 'страници', што би се рекло“.
„Играч сам ЦСКА, а ако дође NBA...“
До кад ће остати заједно на тој, „московској“ страници? Све чешће се чује (и намеће!) питање - када ће Тео однети свој таленат у САД, у најјачу конкуренцију?
„Тренутно сам играч ЦСКА и то је једино што ме занима у овом тренутку. Док је тако, размишљаћу само о ЦСКА. Сигурно бих можда и волео да одем и да се опробам у најјачој лиги на свету. Искрено, не размишљам сада о томе, јер и ако до тога дође, биће времена када да се размишља о томе“.
Исто питање често је постављано Милошу и претходних година, уз различите ставове колико би му било потребно да се навикне, уклопи...
„Велику улогу има и клуб који изабереш и којом брзином ћеш да се адаптираш... Мислим да што се тиче адаптације не бих имао велики проблем“.
До тог тренутка о његовог евентуалног одласка преко океана, европска публика имаће задовољство да изблиза прати партије српског чаробњака.
Многи га проглашавају и за најбољег кошаркаша на Старом континенту, а он на то скромно одговара:
„Не мислим да сам најбољи, јер ево Нандо тренира иза мене и он је један од најбољих, ако не и најбољи играч у Европи. Ту су и Љуљ, Спанулис... Сигурно да, гледајући Нанда и његов рад, игру, из дана у дан проналазим мотив да из утакмице у утакмицу будем што бољи. Мислим да један другом у томе помажемо и да, између осталог, један другог и мотивишемо“, подвукао је Тео, кога ће београдска публика имати прилику да види на терену већ вечерас, у Комбанк арени.
