Саша Озмо: Кључ је у Марјановићу и Кузмићу
КОМПАРАТИВНА ПРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА ИТАЛИЈУ ЈЕ У РЕКЕТУ ПОШТО ИМАЈУ САМО КУЗИНА И БИЛИГУ
Боби Марјановић
Познат је први полуфинални пар Евробаскета, чине га Шпанија и Словенија, а сада су пред нама две врхунске утакмице после којих ћемо сазнати ко ће још бити корак ближе медаљи - прво на терен излазе Грци и Руси (17.45), а затим се састају Србија и Италија (20.30). Ко иде даље и зашто?
Грчка - Русија
На Русе као да су сви заборавили пре почетка Евробаскета, осим оптимистичног председника тамошњега савеза Андреја Кириленка, али они као да напредују сваком утакмицом - јесу тесно изгубили од Летоније (коначни резултат 84:69 није реална слика), али су зато Хрватима убацили 100 поена и лако се пласирали у четвртфинале.
Током целе каријере Алексеј Швед има репутацију „плаћеника“ - момка несумњивог талента којем је новац увек био приоритет у односу на трофеје, а није се много трудио ни да споји и једно и друго. Већ му је 28 година, а све трофеје које има освојио је још као члан ЦСКА и у њима није имао много удела, не рачунајући последњу сезону у којој је и постао играчина каква је данас.
Ситуација у Русији таква је да су Шведу поверени кључеви тима и сва права на терену, лопта у сваком нападу мора да буде код њега, али он то није злоупотребио, напротив - просечно убацује 23,7 поена и истовремено чини саиграче бољима јер има и 6,7 асистенција по мечу. Момак из Белгорода као да игра са неком новом сврхом и у потрази је за великим резултатом са Русијом, а играч способан да тако измисли поене ниоткуда суво је злато, поготово на овако ослабљеном Евробаскету.
Грци немају појединца који може да заустави Шведа, па ће им за то бити потребна изврсна тимска одбрана. Или то или ће се концентрисати на остале и неће дозволити њима да се разиграју - колико год један играч био добар, он не може сâм да победи.
Други стрелац тима је Тимофеј Мозгов, али за разлику од већине претходних ривала, над наредним директним супарницима нема висинску и/или предност у физичкој снази - Бурусис и Папајанис су и снажни и високи, а са стране помоћи вребаће Папаниколау. Русима би зато добро дошао одличан дан до сада врло лошег и нервозног Воронцевића, а допринос Фридзона и Зубкова можда је био и преломан у судару са Хрватском.
Са друге стране, Грци су били на ивици амбиса и после очајне групне фазе успели су да се „скупе“ и да направе мало изненађење тријумфом над Литванијом. То ипак не значи да су сви проблеми унутар екипе решени и пред њима су сада два пута, а оба смо виђали у прошлости са разним екипама - или ће заборавити све што се дешавало и до краја ЕП играти као један или је осмина финала била само један тренутни позитивни шок и поново ћемо гледати Грке некарактеристично раштимоване.
Током Евробаскета за три поена шутирају изврсних 41% (50-122), што ипак јесте у нескладу са потенцијалом који имају и тешко је очекивати да ће и против физички незгодних Руса моћи да понове рафал из судара са Литванијом (11-24). Зато је још значајније да прву од две споменуте верзије Грка видимо у дворани Синан Ердем.
Ако буду прави, ближи су победи, али Руси имају Шведа и делује да им се поклапају коцкице да узму прву медаљу на великим такмичењима од Олимпијских игара 2012. И тада је Швед био одличан.
Даље иде: Русија.
Србија - Италија
„Орлови“ су Евробаскет започели играјући три утакмице у низу, али потом су уследила три слабија противника и не можемо са сигурношћу да тврдимо на којем је тренутно нивоу Ђорђевићева екипа.
Међутим, сада би до изражаја требало да дође искуство које су бројни стручњаци истицали још и пре првенства, као и сада већ континуитет одличних игара на великим такмичењима и играчи који су већином носиоци у својим клубовима.
Основна компаративна предност у односу на Италију јесте у рекету пошто „Азури“ имају само Марка Кузина и Паула Билигу. Висином и квалитетом они не могу да дефанзивно да парирају Кузмићу и поготово не Марјановићу, па Србија мора што више лопти да гура у рекет - наравно, плански јер Месина је далеко од наивног и сигурно је већ спремио удвајања Марјановића, тако да српски центар мора да буде спреман за то, да процени колико брзо треба да се ослобађа лопте, а саиграчи би требало да му помогну ефикасним кретањем без лопте.
Предност Србије у рекету не огледа се једино у томе, већ и у борби за скокове - Србија и до сада има други највећи број офанзивних скокова по мечу на целом ЕП (12,7), а Италијани су укупно тек 18. скакачки тим на шампионату.
Друга страна медаље јесте српска одбрана од пик-ен-рола са Марјановићем, која је знала да буде проблематична и из које су се родиле бројне отворене позиције доле у рекету или на линији за три поена. Италија је међу најбољим шутерским екипама, имају 39,2% за три поена, појединце способне да буду играчи с лоптом у пику (Хакет, Белинели, Филој) и до сада сасвим фини проток лопте, осим у ситуацијама када Белинели не реши да узме ствар у своје руке (до сада има застрашујућих 51% за три на 7,5 покушаја, то мора да се спречи и по цену његових продора).
Србија ће морати да смисли начин да живи са том рањивошћу у пику и да ротацијама и агресивношћу штету сведе на минимум јер не би било мудро жртвовати Бобијеву потенцијалну доминацију у нападу. Кузмић ће можда покушати и искакањем, дуге руке то му омогућују, поготово што Италијани немају неког уметника у тиму, већ само солидне додаваче и импровизаторе. Такође, прва линија одбране генерално Србији мора да буде чвршћа него што је до сада била.
Дефанзивне статистике Италијана на овом ЕП заиста су фантастичне, само су од Литваније примили су више од 70 поена, али статистика некада уме и да завара - нису „Азури” толико дисциплиновани и без рупа колико су њихови ривали били ван ритма у великом делу мечева, нпр. и Финци и Немци промашили су приличан број отворених шутева.
Темпо меча неће бити пресудан и, поново супротно статистици, чак је утисак да би Србији одговарао нешто спорији ритам како Италијани не би ушли у серију тројки којима знају да сломе противника, управо то догодило се Финској још на почетку сусрета.
Осим Белинелија, Мели и посебно Датоме способни су себи да изграде позицију за шут, зато је понеки чврст фаул добро дошао и зато ће Лучићева улога бити додатно значајна у дефанзиви. Најпријатније изненађење код Италијана на ЕП свакако је Аријел Филој, који погађа 41% тројке, углавном из места када се отвори простор, али успевао је и да држи напад у тренуцима када су Белинели и/или Датоме на клупи.
Тимска и мудра игра требало би да буде најјаче оружје Србије, уз добру игру носилаца предвођених Богдановићем, који до сада добро води тим и погађа када треба.
Даље иде: Србија.
