Грег Попович: Нисам Србин, него - Црногорац
ИГОР КОКОШКОВ ЗА „НЕДЕЉНИК“ О СУСРЕТУ 2001. СА ЛЕГЕНДАРНИМ ТРЕНЕРОМ САН АНТОНИО СПАРСА
Грег Попович
Српски стручњак Игор Кокошков говорио је у великом интервјуу за „Недељник“ о свом животу, саобраћајној несрећи због које је прекинуо играчку каријеру...
Говорио је и о тим првим искуствима у Америци, првом тренингу Чикаго Булса, где је упознао Тонија Кукоча и како се обрео на универзитету Дјук, али и сусрету са легендарним Грегом Поповичем.
„Радио сам за Ларија Брауна, а Поповић је био помоћник Брауну. Квин Снајдер, мој садашњи тренер, радио је у Сан Антонију. Имамо много заједничких пријатеља. Грега сам упознао 2001. године, био сам у Клиперсима и играли смо у Аламо дому, то је импресивна грађевина која служи и за родео. Још је играо Дејвид Робинсон, а Данкан је другу годину доминирао у NBA. После утакмице Поповић је дошао да се јави Алвину Џентрију, тренеру Клиперса. И ја, млад и луд, приђем Грегу, поздравимо се, и ја кажем - Ви сте добар тренер зато што сте Србин. А, он се онако брецне и каже - Нисам ја Србин, ја сам Црногорац. Кажем ја - Па добро, то је исто, а он - И нисам добар тренер, него имам Тима Данкана у тиму“, открио је Кокошков за „Недељник“.
Садашњи члан стручног штаба Јуте Џез предводио је претходног лета селекцију Словеније до злата на Евробаскету у Турској, победивши у великом финалу управо своју Србију.
„Људи се некад шале, али провлаче озбиљност речима како си то могао. Ја кажем: немам никакав проблем. Мени је част да играм у финалу против Србије. Нисам могао да чекам. Не желим да се правдам, али репрезентација Србије има сјајног селектора, сјајне момке и човека за ког је велика срећа што је уопште у српској кошарци. Говорим, наравно, о Саши Ђорђевићу. Велика је ствар што је остао у кошарци уопште, и да даје велики део себе српској кошарци и националном тиму. Ја морам да градим своју каријеру и доносим своје одлуке“, рекао је Игор у даху и одмах наставио:
„Немам привилегију као неки тренери који кажу: Ја бих само водио селекцију своје земље. Ја морам да растем и да се развијам као тренер и професионалац, и из тог аспекта Словенија је за мене била ново искушење; немам никаквих емотивних дилема и не осећам се нимало некомфорно због чињенице да сам их водио, да смо правили добре резултате и да смо играли са Србијом у финалу. Ја сам себи то представио као част и задовољство да могу да одиграм једну утакмицу против Саше и момака“.
