„ВИЈЕСТИ“: Потомку сердара Ђурашковића украдена и сабља - поклон од Његоша

ОСТАВШТИНА ПРВОГ ЦРНОГОРСКОГ СЕНАТОРА НА МЕТИ ПЉАЧКАША У ГОРЊЕМ ЦЕКЛИНУ

Место на зиду где је сабља била окачена

• Михаило ЂУРАШКОВИЋ: „Пре пар дана кућа је обијена и из ње однесена сабља стара двеста година, коју је сердар Филип Ђурашковић, чији сам потомак, лично добио од Петра ИИ Петровића Његоша. Између осталог, нестали су и котао за печење ракије, као и три стара џепна сата”

        НЕПОЗНАТЕ особе су пре неколико дана опљачкале су породичну кућу Михаила Ђурашковића (28) у месту Горњи Цеклин, код Цетиња, и поред неколико старих вредних ствари однеле и сабљу - поклон од Петра II Петровића Његоша.

        Сабља је припадала сердару Филипу Ђурашковићу, првом сенатору црногорском, чији је углед у народу одлучио да Раде Томов буде изабран за владику и да се одржи мир у земљи.

        Михаило, потомак ријечког сердара и сенатора Филипа Ђурашковића, казао је „Вијестима” да то није први пут да је на мети пљачкаша.

        „Пре пар дана кућа је обијена и из ње однесена сабља стара двеста година, коју је сердар Филип Ђурашковић, чији сам потомак, лично добио од Петра ИИ Петровића Његоша. Између осталог, нестали су и котао за печење ракије, као и три стара џепна сата”, казао је Ђурашковић, који живи и ради на Цетињу, а стару породичну кућу у Горњем Цеклину посећује само викендом.

        Додао је да је на мети пљачкаша био и у пролеће пре седам година.

        „Пре седам година украден је котао за печење ракије, који је такође имао историјску вредност, јер је први који је стигао у Црну Гору и поклон Његошев својој сестри Цани, која је била удата за сина сердара Филипа. Владика Раде је тај котао донео из Италије”, казао је Ђурашковић.

        Оба случаја је, тврди, пријавио полицији.

        „Пре седам година полиција је направила записник. До данас пљачкаши нису пронађени. И овога пута, након пљачке која се највероватније догодила у петак ујутру 20. септембра, такође је направљен записник. Инспектори су ми казали да ће проверити неке потенцијалне осумњичене. Украдене ствари су брижно чуване и имају историјску вредност не само за породицу Ђурашковић, него и за државу Црну Гору, јер су сведоци њене историје”, рекао је Ђурашковић.

        Сердар Филип Ђурашковић позната је црногорска историјска личност. Помиње се и у историјским списима везаним за Лучиндан, 31. октобра 1830. године, када се упокојио Петар Први Петровић Његош.

        Тог дана, на Цетињу, сазван је Збор главара Црне Горе и Брда, где је владичин секретар Симо Милутиновић-Сарајлија требало да прочита његову последњу вољу, којом се његов синовац Раде Томов поставља за његовог наследника на владичанском трону Митрополије црногорско-приморске и Скендеријске. Стари митрополит захтевао је од свих Црногораца и Брђана да не проливају братску крв до Ђурђева дана идуће године.

        Црногорски главари су се над одром заклели да ће испунити његову вољу...

        После тога се, према историјским наводима, издвојио сердар Филип Ђурашковић и рекао окупљеном народу: „Има ли ког међу вама, Црногорци, који не пристаје на ово, што смо ми данас углавили? Ако има, нек изиде да се са мном обиде“.

        После тога је сердар повикао „огањ“, односно дао знак присутним Црногорцима да опале из пушака, џефердара и на тај начин потврде одлуку народног сабора, којом се Раде Томов Петровић прогласио за духовног и мирског господара Црне Горе и Брда.