Подгорица добила саборни храм СПЦ за братско помирење у Црној Гори

НА ОСВЕШТЕЊЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА ИЗ НИША СТИГЛО ДЕВЕТ ПРВОЈЕРАРАХА И ЕПИСКОПА ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА

СПЕЦИЈАЛНИМ авионом из Ниша у Подгорицу је – на прославу освештања саборног храма Христовог васкрсења - допутовало девет првојерараха и епископа из свих помесних православних цркава.

Православни првојерарси на челу са Патријархом васељенским Вартоломејем, Московским Кирилом и Српским Иринејом стигли су пред Саборни храм у 20 часова где им је приређен свечани дочек.

На платоу испред храма потом је одржана свечана духовна академија на којој су говорили архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Вујановић.

Митрополит Амфилохије је поздравио руског и српског патријарха, Кирила и Иринеја, као и архијереје Грчке, Кипра и других земаља.
Узевши реч, оценио је да је новосаграђени Саборни храм у Подгорици „симбол много чега„, да обједињује хришћанство истока и запада и да је позив народу у Црној Гори на узајамно помирење и праштање.

„Саборни храм Христовог васкресења буди наду у непобедивост добра, победе љубави над мржњом, светлости над тамом”, казао је Амфилохије.

Нека Саборни храм буде место помирења и братског праштања, а то је посебно важно – нагласио је Амфилохије - за Црну Гору која је оптерећена бројним деобама.

Он је казао да храм, чија је изградња почела пре две деценије, представља позив на праштање и помирење у Црној Гори и упозорио да само праштање и помирење могу гарантовати сигурну будућност.

„Саборни храм Христовог васкресења буди наду у непобедивост добра, победе љубави над мржњом, светлости над тамом”, казао је Амфилохије и додао да Саборни храм позива на слободу вере, коју је цар Константин уредио Миланским едиктом.

Председник Црне Горе Филип Вујановић рекао је да је Милански едикт велика и вечна порука коју заувек треба следити.

„Суштина Миланског едикта је да је вера велика само ако је заједничка, ако коегзистира и ако гарантује мир”, рекао је Вујановић.

Он је оценио да Саборни храм у Подгорици показује приврженост вери.

„У овај свети храм ће улазити сви они који желе да промовишу мир, слогу и који сматрају да су сви људи једнаки без обзира како се зову, којој вери и нацији припадају”, казао је Вујановић.

Вујановић је указао и да је сваки човек слободан да бира своју веру.

„Овај храм је аутентично и препознатљиво добро Црне Горе”, рекао је Вујановић.

Митрополит је уочи почетка духовне академије изјавио:

„Овај саборни храм је позив, на првом месту нама који овде живимо у садашњој Црној Гори, на узајамно помирење и узајамно праштање. А имамо ради чега да се миримо и имамо шта да праштамо једни другима.

Владика је подсетио да је у Црној Гори од времена Светога Петра Цетињскога па до наших времена, премного сукоба, распри, крвних освета, деоба, рана које су остале у душама братстава, племена и покољења.

„Кад то говоримо, треба да се сетимо и похаре Куча, и сукоба између Петровића и Радоњића и онда редом до зеленаша и бјелаша, до сукоба и несрећа братоубилачких, до четника и партизана. Дубоке су то ране на народној души које још нису зацељене из којих се рађају и нове деобе, и то деобе у наше време које су можда још дубље и трагичније од свих досадашњих деоба и подела”, поручио је митрополит Амфилохије.

Питајући се има ли лека нашим деобама и нашим поделама несрећним, он је казао да „управо Христово Васкрсење, управо храм Христовог Васкрсења, који заједнички градимо, који је дело свих без разлике, даје могућност и позива нас да се помиримо, загрлимо братски, да зацелимо све те ране, да превазиђемо у себи све оно што нас дели, што нас међусобно одваја да бисмо онда могли да једним срцем и једном душом градимо заједничку будућност”.

„Ништа не може тако дубоко помирити људе и очистити их од мржње, зависти и злобе, ништа не може тако здраво зацелити те ране колико сабирање око овога Светога храма и мирење братско Христовим Васкрсењем и храмом подигнутим у част Христовог Васкрсења“, закључио је митрополит Амфилохије.

„Овим храмом, Подгорица у правом смислу постаје престоница, попут других престоница”, закључио је Амфилохије.

У уметничком делу академије наступили су црквени хор „Свети апостол и јеванђелист Марко”, Тигрис Псарандонис, Јелена Иванишевић, Дарко Томовић, Никодимос Каварнос, Бошко Вујачић, Слободан Тркуља и „Балканополис”, Ивана Жигон и „Косовски божури”, КУД „Мијат Машковић”, Жана Бичевска, Петар Божовић и Српски византијски хор „Мојсије Петровић”.

По завршетку академије приређен је ватромет.

У подгорички Саборни храм, где се сутра одржава централна прослава 17 векова Миланског едикта у Митрополији црногорско-приморској, стићи ће и рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста Господњег које се чувају у Цетињском манастиру, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске.