Несрпски део Црне Горе тражи формирање владе народног јединства и прве слободне и фер изборе

У ЦРНОЈ ГОРИ СЕ УОЧИ „ПРЕСУДНЕ СУБОТЕ” ПОЈАВИО „ПРОТЕСТНИ МЕМОРАНДУМ” ГРАЂАНКИ И ГРАЂАНА

• Потписници Меморандума устали и против „свих крвомутника који су протеклих дана, оптужујући грађане Црне Горе да својим протестом враћају Црну Гору у вријеме предреферендумских националних подјела, сами својом националистичком и културфашистичком реториком ширили лажи, мржњу, смутњу и немир међу грађане Црне Горе”

          ГРУПА од 125 грађана, међу којима су истакнути књижевници, новинари и политичари, апелује на мирне, нестраначке и грађанске протесте у циљу промене политичке ситуације и демократизације црногорског друштва.

          Они позивају све грађане Црне Горе да потпишу Протестни меморандум који упућују државном врху Црне Горе и свим носиоцима јавних служби Црне Горе, свим партијским вођама, синдикатима, невладиним организацијама, удружењима грађана, медијима; страној и домаћој јавности, и на тај начин стану ”скупа у одбрану Црне Горе, њеног мира, државности и републиканског уређења, као и људских и грађанских права свих нас невезано за политичке, идеолошке, идентитетске и друге разлике”.

          Неки од потписника овог меморандума су књижевник и добитник Тринаестојулске награде Љубомир Ђурковић, новинари Милка Тадић-Мијовић, Душко Вуковић и Есад Кочан, независни посланик у Скупштини Црне Горе и потпредседник Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић, докторанд социологије на Универзитету Јорк и гостујући истраживач на Универзитету Гетеборг Бојан Баћа, писац Ђуро Радосавовић, директор Еколошког покрета “Озон” Александар Перовић, извршни директор ЛГБТ Форума Прогрес Стеван Миливојевић...

          Ево текста Протестног меморандума:

          „Ми, грађанке и грађани Црне Горе, одлучно протестујемо:

          Против насилног растурања мирних грађанских протеста у суботу, 17. октобра 2015. године и полицијског насртаја на грађане и њихове посланике, чиме је на најгрубљи начин ударено на Устав и републикански поредак Црне Горе;

          Против порицања и злоупотребе грађанског, нестраначког, карактера протеста који су затим услиједили у недјељу, 18. октобра, од ма које политичке партије, ма ког медија и ма које интересне скупине, у ма које сврхе осим одбране Црне Горе и права њених грађана;

          Против неодговорног поступања свих политичких актера и власти и опозиције који су протеклих дана грађански, нестраначки карактер протеста злоупотријебили за уске партијске или друге партикуларне интересе или у сврху дестабилизације Црне Горе и стварања грађанских немира;

          Против позивања на нереде, сукобе, насиље и грађански рат; долазили такви позиви од власти, опозиције, партијских вођа, медија, интересних скупина или појединачних грађана;

          Против свих крвомутника који су протеклих дана, оптужујући грађане Црне Горе да својим протестом враћају Црну Гору у вријеме предреферендумских националних подјела, сами својом националистичком и културфашистичком реториком ширили лажи, мржњу, смутњу и немир међу грађане Црне Горе”.
Додаје се да протести морају бити “грађански, мирни и ненасилни, да морају бити у одбрану Устава и републиканског уређења Црне Горе, те демократски и у одбрану људских права и грађанских слобода”.

          “Због свега тога, а ради Црне Горе и свих нас, ми, грађанке и грађани Црне Горе, чисти од сваке корупције, заступања себичних интереса и било каквог националистичког програма, а цијенећи да су политичка неодговорност и незрелост политичких руководстава, те мрзитељска и националистичка реторика појединих медија и јавних посленика, затровали јавни простор Црне Горе и замаглили наше мјесто у њему, на дан кад је прије осам година донијет Устав Црне Горе дижемо свој глас и захтијевамо сљедеће:

          Стога, апелујемо на грађанке и грађане Црне Горе да у суботу, 24. октобра (на седамдесетогодишњицу ступања на снагу Повеље УН, која је тежила истим овим елементарним условима опстајања и ширења грађанске слободе и достојанства) не дозволе рушење уставног поретка и да захтијевају формирање Владе народног јединства и организовање првих слободних и фер избора”.

          Списак потписника:

          Љубомир Ђурковић, књижевник;

          Љиљана Раичевић, предсједница Сигурне женске куће;

          Душко Вуковић, слободни новинар;

          Дритан Абазовић, грађанин и независни посланик у Скупштини Црне Горе;

          Проф. др Маја Костић-Мандић;

          Ибрахим Чикић, пензионер и политички затвореник, члан Међународног експертског тима за истраживање геноцида Института Канаде (ИРГЦ);

          Маја Раичевић, извршна директорка Центра за женска права;

          Есад Кочан, новинар;

          Ђуро Радосавовић, писац;

          Милка Тадић Мијовић, новинарка;

          Александар Перовић, директор Еколошког покрета “Озон”;

          Марина Вујачић, дипл. социолошкиња, активисткиња за људска права;

          Филип Аџић, туризмолог;

          Небојша Бабовић, државни службеник;

          Бојан Баћа, докторанд социологије на Универзитету Јорк и гостујући истраживач на Универзитету у Гетеборгу;

          Снежана Бајчета, докторанткиња комуникологије;

          Стефан Бечановић, студент;

          Гојко Беркуљан, редитељ;

          Балша Црвеница, грађанин;

          Блажо Црвеница, инжењер и грађанин;

          Драгана Црвеница, грађанин;

          Катарина Цвијовић, грађанка;

          Драгана Чомагић, студенткиња;

          Горан Ћаћић, архитекта;

          Владислав Дајковић, дипл. економиста Универзитета у Мексику и магистар политичких наука;

          Соња Драговић, магистар урбанизма;

          Ивана Дракић, политиколог;

          Бранко Дујовић, софтвер инжењер;

          Стефан Ђукић, филозоф;

          Проф. др Татјана Ђуришић Бечановић;

          Јована Ђурковић, проф. црногорског језика и јужнословенских књижевности;

          Душан Ђуровић, главни и одговорни уредник “Полуције”;

          Маша Елезовић, студенткиња истраживачица на Кyото Универзитету;

          Филип Фердинанди, мистик и умјетник живота;

          Илија Гајевић, музичар;

          Јасна Гајевић, грађанка;

          Рајка Глушица, редовни професор Универзитета Црне Горе;

          Роберто Головић, морнарички официр и историчар;

          Светлана Головић, грађанка;

          Ајша Хаџибеговић, грађанка;

          Демир Хоџић, дипломирани политиколог и магистар медија и комуникација;

          Др Филип Ивановић, доктор философских наука и научни сарадник Ван Лир Института у Јерусалиму;

          Тина Ивановић, Спец. сци електронике;

          Владан Јекнић, публициста;

          Бојан Јеврић, проф. црногорског - српског, босанског и хрватског језика и књижевности;

          Бојана Јокић, ЛГБТ активисткиња;

          Владимир В Јокић, дипломирани правник;

          Плана Јовановић, правник;

          Огњен Јововић, НВО активиста и проф. филозофије;

          Милан Кекер, правник, магистрант на Универзитету у Соутхамптону;

          Оља Кнежевић, књижевница;

          Бранко Коћало, филмски режисер

          Никола Коћало, предузетник;

          Небојша Комненић, дипломирани менаџер у спорту;

          Милош Конатар, грађанин и економиста;

          Гордана Ковачина, архитекта и слободни грађанин;

          Мирсад Кургаш, предузетник;

          Бојан Лаловић, правник;

          Ибис Љаић, психолог

          Јован Лончар, Беранселац и амерички плаћеник;

          Драган Лучић, историчар умјетности;

          Семра Махмутовић, грађанка;

          Небојша Мандић, новинар;

          Антон Маркоч, докторанд филозофије на Централноевропском универзитету;

          Нина Марковић, дипломирани проф. црногорског језика и јужнословенских књижевности;

          Петар Марковић, политиколог и докторант Слободног универзитета у Бриселу и ЛУИСС Слободног универзитета у Риму;

          Владо Марковић, грађанин;

          Хања Маровић, новинарка;

          Ксенија Мартиновић, политиколог;

          Мирјана Медојевић, позоришна редитељка;

          Зоран Микић, историчар;

          Стеван Миливојевић, ЛГБТ активиста;

          Боро Миловић, магистар европских интеграција и консултант у Бриселу;

          Бојана Мишковић, новинарка;

          Саша Мишковић, магистар архитектуре;

          Олга Митровић, политиколог;

          Ксенија Мрђеновић, новинарка;

          Данило Мрваљевић, правник;

          Милица Ненезић, студент;

          Предраг Николић, грађевински инжињер;

          Максим Ојданић, грађанин;

          Дејан Пејовић, инжењер информатике;

          Јелена Пејовић, преводилац

          Зоран Пејовић, дипломирани економиста и предузетник;

          Милош Перишић, студент;

          Небојша Перковић, тв продуцент.

          Немања Перковић, правник;

          Аида Перовић Ивановић, психолошкиња, извршна директорица НВО Прима;

          Xемал Перовиq, грађански активиста;

          Радош Перуничић, грађевински инжињер;

          Стефан Пижурица, студент;

          Милош Поповић, студент;

          Софија Поповић, wеб десигнер;

          Љиљана Премовић, економиста и предузетница;

         Марија Пророчић, магистар архитектуре;

         Филип Раденовић, уредник програма Студентског радија Крш;

         Мирко Радоњић, позоришни редитељ;

         Петар Радосавовић, професор историје;

         Александар Радовић, студент;

         Лука Радуновић, маркетинг менаџер;

         Рајка Раичевић, уредник политичке редакције у дневним новинама „Дан”;

         Ивона Раичковић, политиколог;

         Милица Рајковић, софтверска инжењерка;

         Лука Ракчевић, грађанин и независни одборник у Скупштини Главног града Подгорице;

         Ксенија Ракочевић, магистрант науке о књижевности;

         Миодраг Рашовић, магистар економских наука;

         Игор Сеферовић, грађанин, члан Главног одбора Синдиката медија Црне Горе;

         Ђорђе Стојановић, извршни директор Студентског Радија Крш;

         Омер Шаркић, самостални референт;

         Александар Шћекић, економиста;

         Ана Шћепановић, политиколог;

         Вера Шћепановић, политиколог, пост-докторант на Европском универзитетском институту у Фиренци;

         Андреј Шепељ, политиколог;

         Драган Шепељ, предузетник;

         Марија Тодоровић, новинар;

         Дејан Тофчевић, грађанин;

         Јелена Требјешанин, професорица Црногорског језика и јужнословенских књижевности;

         Маријана Требјешанин, студент;

         Вук Ускоковић, политиколог;

         Лука Влаисављевић, новинар;

         Оливера Вуковић, првакиња Црногорског народног позоришта;

         Далибор Вуксановић, правник и слободни грађанин;

         Ђорђе Зеновић, дипломирани правник, магистрант на Правног факултета у Подгорици;

         Предраг Зеновић, политиколог и докторант на ЛУИСС Слободном универзитету у Риму и Универзитету у Женеви;

         Фикрет Зороњић, дипломирани економиста

          http://www.vijesti.me/vijesti/dizemo-glas-gradanski-i-nenasilno-u-odbran...