Ђукановић Мојковачку битку прогласио за историјски ослонац свог режима на путу у НАТО

ГОВОРИО НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ ПОВОДОМ 100-ГОДИШЊИЦЕ СЛАВНЕ БИТКЕ

* Главни монтенегрин-дукљанин изговорио је у Мојковцу: Славном Мојковачком победом окончана је знаменита епоха Црне Горе под владавином великих Петровића-Његоша. Услиједиле су три године окупације и државно поништавање Црне Горе на нелегитимној Подгоричкој скупштини. У новоствореној држави, у коју је утопљена Црна Гора, њене историјске заслуге, посебно часна и јуначка улога у Првом свјетском рату, умјесто да буду признате и вредноване, постале су предметом оспоравања и ниподаштавања

* Па кликнуо: „На срећу, Црна Гора је опет слободна и своја. На мјесту које јој припада, које смо демократском вољом, мудрошћу и самопријегорним радом сами изборили. У њој је стасала генерација која се не устручава да покаже да зна свој пут. Која нема осјећај инфериорности нити кривице због тога што поштује и чува оно што јој припада. Која зна да чува постојеће и да гради ново“

         ОБЕЛЕЖАВАЊЕМ јубилеја Мојковачке битке, маркантног дела историјске вертикале државног и националног утемељења, савремена Црна Гора показује да не заборавља и да поштује своју славну прошлост, саопштио је премијер Мило Ђукановић.

          Ђукановић је нагласио да је и она у календару славних сећања.

          „Са осјећањем изузетног поштовања, клањамо се сјенима њених жртава и јунака, и потврђујемо вјерност слободарској и моралној традицији Црне Горе. Као што су црногорски јунаци на Мојковцу остали вјерни Црној Гори и њеној слободи“, рекао је Ђукановић у Мојковцу на свечаној академији поводом стогодишњице Мојковачке битке.

          Он је казао да је Мојковачка битка, један од највећих и најсјајнијих примера из сопствене историје, највећа победа црногорског оружја у Првом светском рату.

          „По величини и части, она стоји у истом реду са Крусима, Граховцем, Вучјим долом. Њоме су људи црногорског Потарја добили свој Граховац и у велики ток црногорске историје уписали и своје име златним словима“, додао је Ђукановић.

          Мојковачка битка, вођена 6. и 7. јануара 1916. године, била је, како је подсетио Ђукановић, завршница велике аустроугарске офанзиве, која је на црногорском фронту започета новембра 1915. године заузимањем Пљеваља и снажним продором долином Таре према Мојковцу.

„Циљ аустроугарске војске био је освајање овог простора, а затим напредовање према Подгорици, Матешеву и Андријевици. Крајем те 1915. године, организована је преко Црне Горе и операција повлачења главнине српске војске из окупиране Србије, која је бројала 90 хиљада војника“, рекао је Ђукановић.

          Како је саопштио, српска војска се повлачила од Пећи према Андријевици, Подгорици и Скадру. Ратни план аустроугарске војске био је да заузме Мојковац, и да продором према Подгорици онемогући повлачење српских трупа.

          „Међутим, јуначким отпором у долини Таре црногорске јединице су током децембра 1915. године онемогућиле реализацију овог плана. Коначно, одлучујућом побједом у Мојковачкој бици, 6. и 7. јануара 1916, црногорска војска је зауставила аустроугарски поход према Подгорици и Скадру“, навео је Ђукановић.

          Тиме је, како је оценио, омогућена несметана евакуација српске војске са простора Црне Горе и Албаније.

          Ђукановић је саопштио да је са војничког становишта, Мојковачка битка редак примјер храбрости и фанатичне упорности малобројније и слабије наоружане војске, која је, ипак, успела да однесе победу у неравноправном борбеном судару против одважног и моћног непријатеља, који је дејствовао поштујући законе рата и војнички кодекс тога времена.

          „Побједа на Мојковцу донијела је црногорској војсци нову ратну славу. Јунаштво и витештво црногорског војника признали су и његови непријатељи. Ова битка се издваја и по мудром и храбром командовању њених официра, по улози сердара Јанка Вукотића, али и јунаштву и војничкој вјештини бригадира Милоша Меденице, команданта Колашинске бригаде“, рекао је Ђукановић.

          Он сматра да је победа на Мојковцу још већа ако се имају у виду околности у којима је извојевана.

          „И посљедњи црногорски војник на Мојковцу знао је да се приближава крај независности Црне Горе и да је само питање дана када ће пасти Цетиње и црногорска војска бити приморана да положи оружје. Знало се да ће и Црна Гора неминовно доживјети ту судбину која је већ снашла вишеструко већу Србију. Ипак, црногорски браниоци ни у таквим околностима нијесу клонули духом“, казао је Ђукановић.

          Он је подсјетио да је, управо док је трајала Мојковачка битка, у Медовском заливу 6. јануара 1916. године потопљен пароброд „Бриндизи“, који је превозио око 500 исељеника добровољаца који су кренули из Америке и Канаде да бране Црну Гору.

          „Медовски добровољци и мојковачки хероји су светионици патриотизма и оданости својој домовини, којима се диве покољења“, поручио је Ђукановић.

          Он је рекао да је историјска судбина хтела и да се славном Мојковачком победом оконча знаменита епоха Црне Горе под владавином великих Петровића-Његоша.

          „Услиједиле су три године окупације и државно поништавање Црне Горе на нелегитимној Подгоричкој скупштини. У новоствореној држави, у коју је утопљена Црна Гора, њене историјске заслуге, посебно часна и јуначка улога у Првом свјетском рату, умјесто да буду признате и вредноване, постале су предметом оспоравања и ниподаштавања“, саопштио је Ђукановић.

          Он је казао да су у јавном животу пласиране неистине које су служиле дискредитовању улоге црногорског владара, његове владе и црногорске војске у Првом светском рату.

          „Умјесто признања услиједиле су оптужбе, а умјесто захвалности Црногорцима за жртве у Мојковачкој бици, дошло је до њиховог минимизирања и прећуткивања, завршно са званичним историографским кривотворењем. У ових безмало сто година доживјели смо готово библијска искушења, свакојаке расколе и политичке притиске, потирање црногорског идентитета. Али смо опстали. Црногорска идеја, идеја самосвојне и слободне Црне Горе, наџивјела је њене непријатеље“, казао је Ђукановић.

          Он је поручио да је Црна Гора жива, никад европскија, никад образованија, никад стабилнија и просперитетнија, уважена од суседа и целог демократског света.

          „На срећу, Црна Гора је опет слободна и своја. На мјесту које јој припада, које смо демократском вољом, мудрошћу и самопријегорним радом сами изборили. У њој је стасала генерација која се не устручава да покаже да зна свој пут. Која нема осјећај инфериорности нити кривице због тога што поштује и чува оно што јој припада. Која зна да чува постојеће и да гради ново“, саопштио је Ђукановић.

          Он је поручио да Црна Гора не жели да понавља историјске грешке.

          „Не пристајемо на затирање најбољих вриједности историјског и савременог трајања Црне Горе. Не дозвољавамо рушење наше државе, са пуном свијешћу да много тога у њој треба мијењати набоље. Наша сопствена историја нас је научила да се на несрећи, мржњи и подјелама ништа добро не може створити“, саопштио је Ђукановић.

          Он је рекао да је данас Црна Гора фактор стабилности на Балкану, земља којој је упућен позив за чланство у НАТО, и која успешно води преговоре за чланство у ЕУ.
„Прије непуних десет година смо одлучношћу и политичком умјешношћу обновили државу и обезбиједили право да сами одлучујемо о својој судбини“, поручио је Ђукановић.

          Савремена и независна Црна Гора је, како је саопштио, одлучна да гради модерно европско друштво на црногорском тлу, и да сачува оно што је највредније.
„Један од чврстих историјских ослонаца на којима данас почива је несумњиво и Мојковачка битка“, закључио је Ђукановић.

(Мина)