Црногорско војно ваздухопловство ће у 2013. ући без иједног борбеног авиона

ВЛАДА У ПОДГОРИЦИ ДО КРАЈА ГОДИНЕ

ПРОДАЈЕ ПОСЛЕДЊА ЧЕТИРИ ВОЈНА АВИОНА

  • Након 2006. године, у војној бази у Голубовцима остало  17 авиона типа Г4, четири „утве”, шест хеликоптера Ми-8 и исто толико хеликоптера типа „газела”
  • Министарство одбране ЦГ продало пет авиона супергалеб за нешто више од 250.000 долара. Свих пет - државној компанији МДИ на поверљивом тендеру, за 50.000 долара по комаду. Те авионе је МДИ после неколико месеци продала Хрватској
  • И БиХ и Македонија су у сличној ситуацији као и Црна Гора, јер од када су независне државе немају решено питање заштите ваздушног простора. БиХ уопште не поседује борбене авионе, а Македонија је своја преостала четири „сухоја”, која су привремено чувала небо, приземљила средином ове године
  • Све три државе су део иницијативе НАТО за стварање заједничког система „паметне одбране”, у којој ће заједничким капацитетима решавати проблем заштите ваздушног простора. Од НАТО ће добити бесплатну студију

        ЦРНА Гора одлучила је да прода и последња четири борбена авиона која је наследила од југословенске војске, чиме се и формално одриче сваке могућности да самостално штити свој ваздушни простор.

       До краја године очекује се и званична одлука Владе којом ће четири преостала авиона супергалеб (Г4) бити проглашена војним вишком. Након тога авиони ће бити продати на поверљивом тендеру који ће расписати Министарство одбране. Осим тога, на продају ће и три авиона типа „утва”, након чега црногорско војно ваздухопловство неће имати у својој флоти ниједан авион.

       Након 2006. године, у војној бази у Голубовцима остало је 17 авиона типа Г4, четири „утве”, шест хеликоптера Ми-8 и исто толико хеликоптера типа „газела”.

       Шест авиона Г4 је враћено Србији на основу међудржавног споразума, док су остали продати у деловима. Влада је одлучила да то питање решава кроз интеграцију у НАТО, односно да препусти да се у Бриселу одлучи о моделу чувања неба изнад Црне Горе

       Од хеликоптера црногорска војска је задржала и ремонтовала само пет газела, а остали су последњих пет година продати у деловима за симболичне износе.

       Иако је Министарство одбране још 2006. године саопштило да неће развијати авијацију, већ искључиво улагати у хеликоптерску јединицу, четири супергалеба су одолевала продаји јер Црна Гора од стицања независности нема решено питање заштите ваздушног простора.

Дотрајала и непотпуна опрема

       За време СЦГ, то је обављала војска заједничке државе, а након тога Црна Гора на располагању је имала дотрајалу и непотпуну опрему и радаре, али је имала авионе од којих су четири преостала Г4 била у најбољем стању. Према проценама стручњака, супергалебови су могли задовољити потребе самосталне контроле и заштите неба за државу величине Црне Горе.

       Влада у Подгорици је ипак решила да заштиту неба решава регионално под покровитељством НАТО, односно да препусти  Бриселу – да одлучи о моделу на који ће се чувати небо изнад Црне Горе, иако је то једно од суштинских питања суверенитета сваке државе.

       „Изналажење оптималног модела интегрисаног система надзора и контроле ваздушног простора“ је флоскула која се провлачи кроз све стратешке одбрамбене документе које је Црна Гора донела од 2006. године, али се тек недавно кренуло у конкретне активности.

       Формирана је интерресорна радна група коју чине представници министарстава одбране и саобраћаја, Агенције за цивилно ваздухопловство, Терминалне контроле летења и Генералног секретаријата Владе.

       Влада је прошле године одобрила учешће Црне Горе у изради студије за набавку радара за надзор ваздушног простора у којој учествују БиХ и Македонија.

       И БиХ и Македонија су у сличној ситуацији као и Црна Гора, јер од када су независне државе немају решено питање заштите ваздушног простора. БиХ уопште не поседује борбене авионе, а Македонија је своја преостала четири „сухоја”, која су привремено чувала небо, приземљила средином ове године.

       Зато су све три државе део иницијативе НАТО за стварање заједничког система „паметне одбране”, у којој ће државе заједничким капацитетима решавати проблем заштите ваздушног простора. Од НАТО ће добити бесплатну студију.

       До тада, јавност ће и даље бити ускраћена за одговор на питање ко ће реаговати у случају да страни авиони повреде ваздушни простор Црне Горе и на који начин ће Војска, али и цивилне власти, то спречити.

       Иако већ шест година војни званичници понављају да Црној Гори нису потребни борбени авиони, јер ће питање чувања неба бити решено кад Црна Гора постане чланица НАТО, никада званично нису саопштили колико ће то коштати државу.

       У Североатлантском савезу важи принцип да државе које немају своју авијацију, по повлашћеним финансијским условима ту услугу може да им пружи друга држава чланица. И то само за заштиту ваздушног простора изнад 3.000 метара, јер је остало држава дужна сама да обезбеди.

       Пример за то је и недавни споразум који су потписале балтичке земље којима ће Чешка авијација, за пет милиона евра годишње, штитити ваздушни простор. Сличан пример је и Словеније, која Италији од 2000. године плаћа милионе евра за заштиту ваздушног простора.

       Министарство одбране ЦГ пре скоро две године већ је продало пет авиона супергалеб за нешто више од 250.000 долара. Свих пет авиона продато је државној компанији МДИ на поверљивом тендеру за 50.000 долара по комаду.

       Реч је о расходованим авионима којима су већ годинама били истекли ресурси, али је Војска задржала моторе, који су највреднији део.

       Авионе је неколико месеци компанија МДИ извезла из Црне Горе, и сви су продати Хрватској.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари