Американци фокусирани на „правни статус” СПЦ
ИЗ ГОДИШЊЕГ ИЗВЕШТАЈА СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА
О СТАЊУ ВЕРСКИХ СЛОБОДА У ЦРНОЈ ГОРИ
- Вашингтон се позабавио и „тензијама” између СПЦ и неканонске ЦПЦ, па оценио да су у Црној Гори религијска и национална припадност често нераскидиво повезане и да је зато тешко категоризовати неке инциденте специфично као национално или религијски нетолерантне
ВЛАДА Црне Горе је у току прошле године углавном поштовала религијске слободе, али је ипак наметнула рестрикције које су погодиле чланове верских мањина, пише у годишњем извештају о верским слободама америчког Стејт департмента.
Оцењено је да се владин однос према верским слободама није значајније мењао током године, јер су настављене расправе са Српском православном црквом о њеном правном статусу.
„Било је извештаја о друштвеној дискриминацији базираној на религијској припадности, веровању или пракси. Веза између Српске и Црногорске православне цркве остала је напета јер су се наставила неслагања између њихових следбеника и свештенства због имовине и статуса“, стоји у истом извештају.
Но, пошто су религијска и национална припадност често нераскидиво повезане, Стејт департмент је навео да је тешко категоризовати неке инциденте специфично као национално или религијски нетолерантне.
Американци су израчунали да у Црној Гори око 72 одсто чине православци (СПЦ и ЦПЦ), 19 одсто припадници исламске вероисповести, док 3,4 одсто становништва чине римокатолици. Од осталих верских група, присутни су адвенстисти, будисти, протестанти, Јеховини сведоци и Јевреји.
Проблеми настали око правног статуса и права верских група изазвани су због, како се истиче у Извештају, неусклађености Закона о верским групама из 1977. и Устава из 2007. године. Но, из СД сматрају да није било напретка у повраћају црквене имовине коју је одузела бивша комунистичка влада у Југославији.
„Влада је наставила да спроводи закон на начин којим је ограничила могућност да страно свештенство СПЦ добије стални или дугорочни боравак у земљи, а Министарство унутрашњих послова одбило је дозволе за привремени боравак већини свештенства те цркве са пребивалиштем у Црној Гори”, стоји у извештају. Такав став МУП-а заснован је на чињеници да СПЦ одбија да се региструје, иако из те цркве тврде да су те одлуке политички мотивисане.
Стејт департмент је забележио да су верске групе изразиле незадовољство због количине и врсте помоћи које су добијали од државе, те да су само највеће групе добиле средства док већином нису били информисани о утврђеним критеријумима за потраживање средстава.
Тако је, од јуна прошле године, СПЦ добила 5.000 евра, ЦПЦ 36.000 евра, док је за муслиманску заједницу издвојено 2.000 евра. Јеврејска заједница добила је 5.000 евра, а католичка црква 42.000 евра.
Но, у извештају се појашњава да није било доступних података о износу средстава које су верске групе добиле пре јуна, осим да је Српска православна црква добила додатних 13.779 евра.
Представници СПЦ тврдили су да су пореске олакшице примењиване за веома ограничен број артикала, као што је набавка црквених звона, крстова и православних икона, док влада углавном није опорезивала организована ходочашћа у око 800 хришћанских светиња и 133 џамије.
Осим тога, Српска православна црква је критиковала владу због одбијања да разговара о споразуму о међусобним односима, иако је влада имала сличне споразуме са католичком, исламском и јеврејеском групом.
Како сматрају у америчком министарству иностраних послова, везе између већинских верских група биле су углавном пријатељске.
„Ипак, дуготрајне тензије, често са политичким призвуцима, одржане су између свештенства, заједница и присталица Српске и Црногорске православне цркве. Обе цркве тврдиле су да су „истинске” православне цркве у земљи”, оценили су из Стејт департмента.
