Америчка физичарка му рекла: Ако си само 20 одсто у праву - ти си за Нобела!
ТЕОРИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ ФИЗИЧАРА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ ДРАГАНА ХАЈДУКОВИЋА
КОНАЧНО ПРИВУКЛА ПАЖЊУ КОЛЕГА ИЗ СВЕТА
Драган Хајдуковић
- Хајдуковићева теорија о биполарности гравитације постаје све занимљивија након што су недавни експерименти у CERN-у практично срушили суперсиметричне теорије
- Његова теорија, у којој је централна тачка доказани квантни вакуум, боље објашњава и убрзано ширење космоса упркос деловању гравитационог поља, што се досад објашњавало тамном материјом и тамном енергијом
ПОПУЛАРНИ Discovery Channel је у синоћ, на свом Science каналу приказао емисију посвећену црногорском физичару Драгану Хајдуковићу.
У оквиру емисије „Through the Wormhole“ и серијала који се бави темом гравитације, представљена је Хајдуковићева теорија о биполарности гравитације која научној јавности у свету постаје све занимљивија након што су недавни експерименти у CERN-у практично срушили суперсиметричне теорије.
Уочи емитовања емисије чији је наратор популарни глумац Морган Фримен и која није значајна само за популаризацију Хајдуковићеве теорије већ и за промоцију Црне Горе, CDM је разговарао са аутором чија сазнања могу донети револуцију у свету физике.
Но, о Хајдуковићевом раду се ових дана доста може прочитати и у стручним научним часописима, какви су Physics World и Nature Physics.
Сам Хајдуковић наглашава да је теоријска физика тренутно у највећој кризи од свог постанка и издваја четири кључна питања на која стандардни модел физике честица и поља и Ајнштајнова теорија нису дали одговор.
Као први феномен издваја убрзано ширење космоса упркос деловању гравитационог поља, што наука за сада објашњава тамном материјом и тамном енергијом. Исти тај апстрактни појам научници користе и када покушавају да објасне зашто је гравитационо поље у галаксијама и кластерима галаксија вишеструко јаче од тога што се предвиђа на основу теорије гравитације.
Трећи велики проблем, у свим познатим физичким процесима при претварању енергије у материју, каже Хајдуковић, јесте то што је космос потпуно асиметричан где доминира материја над антиматеријом, па се поставља проблем како је та симетрија нарушена. Четврта дилема, наводи он, јесте питање космичке инфлације која подразумијева брзо ширење-милијарду пута брже од ширења светлости и питање шта би могло да изазове убрзано ширење космоса.
„Наше постојеће физичко знање, стандардни модел и Теорија релативности не дају одговор ни на једно од ових питања. Да зло буде веће такозване суперсиметричне теорије које су задњих 30 година доминирале до те мере да су угушиле свако алтернативно размишљање, експерименти у CERN-у прошле године, су показали да те суперсиметричне теорије нису тачне, да су предвиђања суперсиметричних теорија погрешна и то је највеће и најскупље лутање у историји физике, где је читава армија од 3.000 људи 30 година била на погрешном путу. Донекле је то срећа за моју теорију јер ми је 2006. - када сам се вратио теоријској физици - интуиција говорила да су суперсиметричнетеорије погрешне“, наводи Хајдуковић.
Он је тако у својој теорији покушао да избегне појмове какви су тамна материја и тамна енергија и ослонио се на појам квантног вакума који представља реално стање материје подједнако као и течно, чврсто и гасовито. У своју теорију увео је и појам виртуелног гравитационог дипола.
„Као што се магнетни диполи оријентишу у магнетном пољу тако се виртуелни гравитациони диполи квантног вакума оријентишу у гравитационом пољу које производе звезде, планете и видљива позната материја. Занимљиво је да оријентација огромног броја мини виртуелних дипола успева да произведе исте ефекте које производи хипотетичка тамна материја, односно енергија. Огромна предност је што за разлику од тамне материје и енергије квантни вакум реално постоји, што је потврђено у свим експериментима“, објашњава Хајдуковић.
Хајдуковићева теорија привукла је италијанске астрономе Алберта Векјата и Марија Гаија који су решили да теорију црногорског физичара и тестирају.
Иделано место за провјеру теорије јесте систем у ком су Њутнови и Ајнштајнови гравитациони елементи мали, а ефекат који производи квантни вакум доста велики, а таква је мини планета UX25 каже Хајдуковић.
„Пронашао сам систем UX25, то је мини планета која има 10.000 пута мању масу од Земље и око које кружи мали сателит који има само 190 километара у дијаметру. У том систему гравитациони ефекти квантног вакума доминирају класичне ефекте квантног вакума. Моја срећа је да су астрономи после шест месеци анализа, утврдили да тај ефекат уколико постоји могу да измере у периоду од три до четири године. То значи да бисмо већ 2018. године могли знати да ли је ова теорија тачна или не“, најављује Хајдуковић који наглашава да ти експерименти могу да доведу и до велике научне револуције.
„Америчка астрономка Линда Морабито, рекла ми је: господине Хајдуковићу, ако је ваша теорија 50 посто тачна, онда је у питању научна револуција, ако је 20 само посто тачна то је Нобелова награда, ако је само 10 посто тачна покренули сте нов начин размишљања у физици! Ја сам тада додао, ако је нула посто тачна, наћи ћу се у друштву суперсиметричара који 30 година физику гурају у погрешном правцу“, казао је шаљиво Хајдуковић.
Ако астрономи виде да се сателити крећу сходно Хајдуковићевој теорији, онда би то био доказ да квантни вакум производи и макроскопске гравитационе ефекте и то би било први пут у историји да се виде гравитациони ефекти квантног вакума.
