Конгресу САД поднет нацрт закона са санкцијама против свих у свету који подржавају Мадура

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: „ШИРЕЊЕ ПРИСУСТВА РУСИЈЕ У ЗАПАДНОЈ ХЕМИСФЕРИ БРИНЕ И САД И ЊИХОВЕ САВЕЗНИКЕ“

* Нове санкције  ће – ако их подржи већина у Представничком дому и Сенату а Доналд Трамп потпише – значити ново заоштравање са Москвом. У време када се и на Западу већ постављају питања типа: да ли смо добро схватили Путина, није ли све што се последњих година догађа трагична грешка?

* Може ли Вашингтон одустати од конфронтације и поћи на распуштање НАТО и формирање заједничког система безбедности? То је тешко чак и замислити

_______________________________________________________________________

         НА САЈТУ Конгреса САД објављен је нацрт закона којим би - ако буде изгласан -биле уведене санкције против званичника Русије и других држава који подржавају председника Венецуеле Николаса мадура. 

         У пропратном тексту се наглашава: „Ширење присуства Русије у Западној хемисфери изазива забринутост и у САД и међу нашим савезницима у региону“.

         Још се наводи да Москва даје кредите венецуеланској државној нафтној компанији PDVSA и да су руски стратешки ракетоносци Ту-160 учествовали у децембру у вежби армије Венецуеле.

         Формални инцијатор изгласавања нових санкција са снагом закона је конгрсвумен – демократкиња Деби Васерман-Шулц. А на нишан је узела све странце који „раде за руску владу и подржавају снаге безбедности Венецуеле“.

         Ово ће – ако га подржи већина у Представничком дому и Сенату а Доналд Трамп потпише – значити ново заоштравање са Москвом. У време када се и на Западу већ постављају питања типа: да ли смо добро схватили Путина, није ли све што се последњих година догађа трагична грешка?

         Претходних дана је главни спољнополитички саветник Хелмута Кола – Хорст Телчик – подсетио и сународнике и западну елиту у целини да је Путин првих година своје власти био спреман да разговара о зони слободне трговине са ЕУ, чак и о уласку Русије у НАТО.

         Између Москве и водећих западних престоница мање је поверења него било када након 1983-ће.

         Светски поредак се распада брзином која је забринула чак и многе на Западу.

         Заоштравање је постало нарочито видљиво након чувеног Путиновог говора у Минхену 10. фебруара 2007е-ме, а руски лидер је тада рекао „само“ да монополарни свет не само да више није  неприхватљив, него и да је немогућ и позвао да се приступи – да не би наступио хаос – осмишљеним променама у светском поретку.

         Амерички естаблишмент је тај наступ руског лидера прогласио за „повратак хладном рату“ и „изазов слободном свету“.

         Да ли је могло другачије?

         Вероватно није. Западни лидери нису хтели да чују Путина. Тачније: нису себи могли да дозволе да га чују.

         Сједињене Државе су биле отписале Русију после распада СССР и гледале на њу као на државу-бензинску-пумпу.  

         Зато их успеси Путинове Русије – чак и отпорност на западне санкције изводи из такта.

         Може ли Вашингтон зауставити ширење НАТО и лишити га антируских рогова.

         Како ствари стоје, веома тешко.

         Може ли Вашингтон поћи на распуштање НАТО и формирање заједничког система безбедности?

          То је чак и тешко замислити.