Горећи Париз отворио питање: може ли успети обојена револуција коју не подржава естаблишмент ЕУ?

МОГУЋЕ ЈЕ ДА ПОСТОЈИ „ТРАМПОВ ТРАГ“ У ФРАНЦУСКИМ ПРЕВИРАЊИМА И ПОБУНИ ЖУТИХ ПРСЛУКА У ПАРИЗУ

* Можда је то само подударност, али је францускка обојена револуција искочила из табакере након што је непопуларни Макрон изјавио да треба формирати европску армију, да ЕУ треба да се избори за свој пуни суверенитет у односу на САД, да указује на потребу постојања механизма за заоблилажење америчких антииранских санкција и залаже се за смањивање улоге америчког долара у европском и светском финансијском систему...

* Протести жутих прслука већ су виђени и у Белгији и Холандији, па се може закључити да се цела Европа, укључујући и њене најпросперитетније делове, налази у системској и друштвеној кризи. У кризи која ће их чинити рањивим пред таквим социјалним потресима

* Револуције, мајдани и грађански ратови мимоилазили су Европу, али је епоха спокојства завршена, нагомилале су се социјалне противречности, политички системи не могу да одговоре друштвеним изазовима. А то значи да ће многе европске престонице горети као данас Париз

         Пише: Иван ДАНИЛОВ

____________________________________________________________________________

         У ПАРИЗУ је у току апсолутно јединствени социјално-политички експеримент који ће показати: може ли победити обојена револуција која нема подршку европског политичког естаблишмента.

         Засад изгледа да не може, ели се још не смркава. Партија Жутих прслука у Француској још је далека од свог краја.

         Коментаторе и експерте који указују на „Трампов траг“ у француским превирањима и на њихову вероватну геополитичку позадину – још покушавају да исмевају због `конспиролошког размишљања“.

         Наравно, може се искрено поверовати у овај низ подударности: Емануел Макрон изјављује да треба формирати европску армију, да ЕУ треба да се избори за свој пуни суверенитет у односу на САД, да указује не потребу постојања механизма за заоблилажење америчких антииранских санкција и залаже се за смањивање улоге америчког долара у европском и светском финансијском систему. А онда се – буквално ниоткуд – појављује права обојена револуција.

         Са препознатљивом `обојеном` симболиком, децентрализованом координацијом преко социјалних мрежа, са ђацима који скачу, са срцепарајућим кадровима наступа уличних музичара који свирају за учеснике протеста испред којих су `страшни полицајци`. И са снимцима како полиција бије и понижава демонстранте који су `деца`.

         Подударности се још и наставиле: председник САД почиње – и директно и преко Твитера – да председнику Француске поставља услове. У стилу: одреците се Париског споразума о климатским променама, а притом подвлачи – демонстанти у паризу скандирају `хоћемо Трампа`.

         Добро, могуће је да је и то само случајна подударност. Чак и то што је главни Трампов политички технолог из изборне кампање и специјалиста за `партизанске` политичке организације– Стивен Бенон – сада у Европи са циљем стварања протрамповског политичког покрета, па у Бриселу изјављује да су у Француској сада на улицама они који су у САД „изабрали Трампа“.

         Да поновим: можда су ово заиста подударности, али су разлог да се има резерва према тврдњама да Макрон напросто није имао среће и да је добио протесте без икаквог и ичијег мешања извана.

         Дакако, ово не значи да су француски протести потпуно вештачки. Напротив, сви који су писали `уџбенике` о државним превратима – имам у виду и фундаментално дело америчког политиколога Едварда Лутвака „Државни преврат. Практични приручник“ – организаторима препоручују да користе протблеме и противречја који постоје у (некој) земљи.

         Макрона уистину не воле, у француској економији постоје озбиљни проблеми, порези су заиста високи, као и цена бензина, а многе до крајности раздражује високомерни однос шефа државе према обичним Французима. Поготово што је његова политика антисоцијална.

         Сасвим је могуће да наручиоцу обојене револуције у Француској нису потребне никакве реформе, можда им ништа не значе ни очекивања обичних Француза чији се гнев и наде само користе за уништавање сопствене државе. У вези са овим се намеће питање: не подсећа ли вас ово на нешто?

         Протести жутих прслука већ су виђени и у Белгији и Холандији, па се може закључити да се цела Европа, укључујући и њене најпросперитетније делове, налази у системској и друштвеној кризи. У кризи која ће их чинити рањивим пред таквим социјалним потресима.

         Револуције, мајдани и грађански ратови мимоилазили су Европу, али је епоха спокојства завршена, нагомилале су се социјалне противречности, политички системи не могу да одговоре друштвеним изазовима. А то значи да ће многе европске престонице горети као данас Париз.