У Русији у току тестирања „паметног метка“ и човеколиког борбеног робота

„ПАМЕТНИ“ ЋЕ БИТИ ДИРИГОВАНИ И НАВОДНО ЋЕ МОЋИ ДА ПОГАЂА И НА УДАЉЕНОСТИМА ДО 10 KM

  • Антропоморфни борбени робот добио је име „Аватар“. И, он већ управља воланом, помера ручицу мењача. У аутоматском режиму распознаје пут, ивице, ознаке на путу, заобилази препреке
  • Заменик генералног директора Фонда за напредна истраживања Виталиј ДАВИДОВ: Још није сигурно да ће бити могуће управљати њиме помоћу интерфејса „мозак-компјутер“. Искрено говорећи, на почетку рада у овом правцу смо имали више оптимизма, него сада. Нада да ће људи моћи ментално да контролишу околна техничка средства и да ће њима управљати мислима - није се у потпуности оправдала
  • Гусенична платформа „Нерехта“ имаће обавештајне задатке, а контролисаће и управљање ватром. Сада се на полигонима одрађује примену стрељачког оружја. „Нерехта“ је изрешетала на мети натпис: „ВПК РФ“ (Војно-индустријски комплекс Руске Федерације). То говори о високој прецизности како софтверског производа, тако и свих елемената система управљања
  • Руски стручњаци већ раде на могућности пуњења човекових плућа специјалном течношћу што би му омогућавало да дише дубоко под водом, али то подразумева неку врсту добровољног гушења

        РУСКИ Фонд за напредна истраживања (ФПИ) почео је са тестирањем „паметног метка“ у режиму контролисаног лета, изјавио је у интервјуу државној агенцији ТАСС његов заменик генералног директора Виталиј Давидов.

        „Рад у том правцу се наставља. Завршене су фазе пројектовања и експерименталног испитивања производа у недиригованом режиму, а сада је започело тестирање у режиму контролисаног лета“, - рекао је он.

        Фонд је планирао да још прошле године заврши тестирања „паметног метка“, који би требало да погађа циљеве на удаљеностима до десет километара.

        Фонд за напредна истраживања (ФПИ) доприноси развоју технологије, посебно у интересу Министарства одбране РФ. Тренутно реализује 52 пројеката.

        • Најпознатији пројекат Фонда је - антропоморфни робот „Аватар“. Робот је требало да пређе полигон препрека и обави вожњу за воланом аутомобила - прво крајем прошле године, затим на пролеће ове године. Да ли сте успели да спроведете планирано?

        - Рад на овом пројекту још није завршен. Предвиђене препреке робот још увек није савладао.

        Током реализације пројекта појавило се неколико проблема који су нас приморали да завршне тестове одложимо за каснији период. Ово је повезано и са чињеницом да смо сами одлучили да искомпликујемо полигон за „Аватара“. Према новим роковима, тестирање ће се обавити у трећем кварталу ове године.

        Способност управљања аутомобилом- један је од главних захтева предвиђен за ову роботско-техничку платформу. Ову процедуру радници лабораторије Фонда су већ одрадили. „Аватар“ је управљао воланом, померао ручицу мењача. При чему је у аутоматском режиму распознавао пут, ивице, ознаке на путу, заобилазио препреке.

        • Једна од функција „Аватара“ је - прецизно понављање покрета оператора који се налази на одређеној удаљености. Да ли је могуће управљати њиме помоћу интерфејса „мозак-компјутер“, што је још један ваш пројекат? У ком стадијуму се налазе радови на управљању објектима уз помоћ мисли?

        - Искрено говорећи, на почетку рада у овом правцу смо имали више оптимизма, него сада. Нада да ће људи моћи ментално да контролишу околна техничка средства и да ће њима управљати мислима - није се у потпуности оправдала.

        Сада се налазимо у фази анализирања података добијених током реализације пројекта. Рад у овом правцу ће се наставити, али прво морамо прецизно дефинисати, какве практичне примене можемо коначно очекивати.

        Пред нама стоји изазов не само да креирамо интерфејс за управљање војном техником, већ и за помоћ особама са инвалидитетом да користе уређаје у домаћинству, на пример да укључе светло, куцају на рачунару, управљају механичким екстремитетима. За решавање ових проблема вероватно ће бити потребно интегрисати у дати интерфејс и друге методе управљања који су, на пример, засновани на праћењу покрета ока.

Виталиј Давидов

        • Како иде рад на другој роботској платформи - „Нерехта“? Које задатке ће она решавати и када ће ући у наоружање?

        - Гусеничкој платформи „Нерехта“ могу бити додељени обавештајни задаци, контролисање или управљање ватром, као и транспортни задаци.

        Сада на полигонима одрађујемо примену стрељачког оружја. Између осталог, када смо демонстрирали њен рад на полигону ЦНИИТОЧМАШ, „Нерехта“ је у оквиру датог програма изрешетала на мети натпис: „ВПК РФ“ (Војно-индустријски комплекс Руске Федерације). То говори о високој прецизности како софтверског производа, тако и свих елемената система управљања, креираних од стране програмера „Нерехте“.

        Начини интеракције оператера са „Нерехтом“ могу бити разни, али сви они ће бити реализовани преко бежичног заштићеног комуникацијског канала. Оператер ће притом моћи да издваја циљеве на монитору или да користи посебан уређај прикачен на кацигу ради допунске реалности, преносећи поглед на потребан циљ ради његовог уништења.

        Пред нама стоји задатак креирања не само копненог ударног робота, већ извиђачко-ударног система који укључује ваздушно извиђање и процену циљева специјалним беспилотним апаратима, контролу циљева уз помоћ обавештајне верзије „Нерехте“ и уништавање циљева борбеним роботом.

        Говорити о роковима предаје роботско-техничког система Министарству одбране је још увек рано, тестирање још увек није завршено.

        • Како стоје ствари са ваздушним и поморским беспилотним платформама?

        - Планирали смо занимљив рад на ваздушним дроновима, повезан са развојем програма који ће им обезбедити различиту намену. Ту се планира формирање радних група, од којих ће свака разрађивати свој „софтвер“ специјално дизајниран за летелице. Завршава се пројекат координације дронова.

        Што се тиче заједничке платформе за беспилотне летелице, њена појава је практично немогућа. Немогуће је наметати таквим уређајима задатке који се значајно разликују у брзини, домету и висини лета, у тежини терета.

        У поморском одсеку се реализује рад на стварању беспилотног апарата, предвиђеног за рад у дубоким водама који би имао могућност дуготрајне аутономне навигације. Овим питањем се баве лабораторије ФПИ на Далеком Истоку и у Санкт-Петербургу. Такође намеравамо да укључимо у овај рад и Руску академију наука, између осталог и ради спровођења научих истраживања на екстра-великим дубинама.

        • Да ли ће поморски апарат предвиђен за дуготрајну аутономну пловидбу користити нуклеарни извор енергије?

        - Не обавезно. Много је вероватније коришћење ваздушно независног енергетског система.

        • Ако се појављују специјализовани дубоководни роботи, за шта је онда предвиђен пројекат течног подводног дисања човека?

        - Све светске морнарице се суочавају са проблемом спасавања подморничких посада из великих дубина. При чему је кључни проблем повезан са болешћу декомпресије, која може довести до смрти чланова посаде у случају брзог аутоматског успона на површину.

        Ако се за дисање користе гасне смеше, онда, да би се избегла болест декомпресије, морате испливавати веома полако, сатима. А човек може бити рањен и да му буде потребна хитна стручна медицинска помоћ јер постоји опасност од замрзавања у дубини. Дакле, потребно је пронаћи други начин напајања организма кисеоником. Излаз из ове ситуације је - пуњење плућа течношћу. Још пре неколико деценија је постало јасно да је такво решење могуће, али још увек нема практичне примене.

„Нерехта“

        Сада се бавимо праксом, иако ни са теоријом још увек није све сасвим јасно. Суочени смо са многим питањима: потребо је пронаћи рецептуру течности, обезбедити излаз угљен-диоксидног гаса, идентификовати технологију увођења течности у плућа, медицинску помоћ пре, за време и после течног дисања. Потребно је решити и психолошки проблем - да би човек почео да дише плућима испуњеним течношћу, он мора, у ствари, добровољно да се удави.

        Надамо се да ће резултат нашег рада бити специјални скафандер, који ће користити не само рониоцима, већ и астронаутима и пилотима.

        • Да ли већ постоје експериментални подаци?

        - Ми већ спроводимо тестове на живим организмима. Почели смо са мишевима и другим малим животињама. Сада спроводимо експериментална испитивања на великим животињама. Посебна пажња је посвећена процени могућих последица на организам приликом преласка на течно дисање, као и утврђивање трајања безбедне употребе овог типа дисања.

        Тренутно, велике животиње више од пола сата без здравствених последица могу „течно дисати“ на дубини од 500 метара.

        • Које су то „велике животиње“ и како сте утврдили да могу да дишу на дубини од 500 метара?

        - У својству испитаника користимо псе. За њих је креирана специјална потопљена капсула. Тестови су обављени у хидрокамери. Одмах желим да напоменем да су сви пси-испитаници преживели и да се добро осећају после „потапања“ и дуготрајног течног дисања. По правилу, након тестова лабораторијско особље узима псе код себе или их даје пријатељима.

        • Недавно је ФПИ дозволио јавно бета-тестирање платформе, предвиђене за развој инжењерског софтвера „Хербаријум“. У коју сврху се развија домаћи „софтвер“?

        - Очекујемо да ће „Хербаријум“ елиминисати националну зависност од иностраног софтвера.

        Предузећа војно-индустријског комплекса су већ осетила последице такве зависности, када им је ограничен приступ ажурирању раније купљених софтвера. Без обзира како се ситуација буде развијала, ми се морамо обезбедити и креирати свој производ. Домаћи софтвер спречава зависност и омогућује благовремену софтверску симулацију реалних физичких процеса.

        За овај пројекат су интересовање показали практично сви потенцијални купци: федерални органи извршне власти, државна предузећа, предузећа војно-индустријског комплекса. Отворено бета-тестирање омогућиће да се прикупе коментари и сугестије корисника, тако да ће након њиховог узимања у обзир изаћи ажурирана верзија софтвера.

        • Да ли ће „Хербаријум“ бити доступан руским савезницима у ОДКБ, ШОС, БРИКС?

        - Чини ми се да ту неће бити никаквих проблема. Ми смо заинтересовани да наш софтвер има што је могуће већи број корисника.

        • Колико пројеката Фонда се налази у фази реализације? Имате ли довољно новца?

        - Тренутно се у различитим фазама реализације налазе 52 пројекта.

        У оквиру њих се разматрају проблеми развоја високопрецизног оружја, роботских система, средстава за супротстављање подводним објектима, ради се на опреми нове генерације, као и на стварању иновативних технологија.

        • Који пројекти су завршени?

        - Завршено је осам радова. Резултат су одлуке о оснивању демонстратора контролисаног ракетног наоружања, мултипозиционог радарског система, лаког стрељачког система нове генерације. Поред тога, у складу са резултатима добијеним у оквиру финализованих пројеката, почео је рад на стварању низа технологија: мулти-зрачне литографије, управљања различитим уређајима путем интерфејса „мозак-компјутер“, побољшање просторне резолуције сателитских снимака...

        Превео: Срђан Ђорђевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари