Русија форсирано спрема одговор на амерички Муњевити глобални удар

НУКЛЕАРНА КРСТАРИЦА „ПЕТАР ВЕЛИКИ” БИЋЕ ПРВИ РУСКИ РАТНИ БРОД СА ХИПЕРСОНИЧНИМ РАКЕТАМА

  • Та крстарица ће бити опремљена са десет лансера 3С-14, који могу испаљивати ракете "Оникс", "Калибр" или "Циркон" – објавила је државна агенција ТАСС, што се може сматрати првом званичном најавом да се у Русији ради на стварању нових офанзивних средстава способних да развијају брзине од 5-10 маха, тј. - 6,5 - 12,5 хиљада километара на сат
  • Уследиће модернизација и других руских ратних бродова у оквиру које би се хиперсоничне ракете могле наћи на целом низу руских система наоружања који имају носач ракета "Оникс": као што су обалски ракетни системи "Бастион" и најновије вишенаменске нуклеарне подморнице пројекта 955 „Јасењ“
  • У оквиру модернизације П-800 планирано је да се инсталира на ударним нуклеарним подморницама пројекта 949 "Антеј" и на још три  тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144, као замена ракетама "Гранит". Уместо једног "Гранита" у силос подморнице или крстарице стају 3 "Оникса", а они ће бити хиперсонични

         ТЕШКА руска нуклеарна ракетна крстарица "Петар Велики” - пројекта 1144 типа "Орлан" - биће модернизована 2019-2022. године и притом наоружана хиперсоничним противбродским ракетама "Циркон".

         Ово је, ослањајући се на извор у руској војној бродоградњи, пренела агенција ТАСС. По информацијама ове руске државне агенције, крстарица ће бити опремљена и са десет лансера 3С-14, који могу испаљивати ракете "Оникс", "Калибр" или "Циркон".

         Подаци које је обавио ТАСС могу се сматрати првом званичном најавом да се у Русији ради на стварању нових офанзивних средстава способних да развијају брзину од 5-10 маха, тј. - 6,5 - 12,5 хиљада километара на сат. Појава ове технологије – један је од глобалних изазова модерне авио и ракетне индустрије.

         У САД се овим баве у склопу реализацие програма "Муњевити глобални удар» (Prompt Global Strike (PGS)), који ће омогућити америчкој војсци да нанесе прецизне нападе на било који регион и свету у року од 60 минута од момента доношења одлуке.

         У оквиру PGS различите америчке агенције развијају упоредо неколико обећавајућих пројеката: X-43A (НАСА), X-51A (Ваздушне снаге), AHW (Копнена војска), ArcLight (DARPA, Морнарица), Falcon HTV-2 (DARPA, Ваздушне снаге). Њихова реализација, по мишљењу стручњака, омогућиће стварање хиперсоничне авионске, противбродске и противкопнене ракете до 2018-2020. године, а извиђачки авион - до 2030. године.

         У августу 2014. године, Американци су извели прво лансирање. Ракета Х-43А са плигона Кодјак на Аљасци је требало да погоди циљ на атолу Кваџалејн. Достигавши брзину од око 6,5 хиљада км/сат ракета је после 7 секунди изгорела у атмосфери. Ипак, Вашингтон је овај лет назвао успешним - ракета је доказала способност да достигне потребно убрзање.

         У Русији званичних информација о хиперсоничним истраживањима до скоро практично није ни било. Претпрошле године су корпорација "Тактичко ракетно оружје", Министарство одбране и Министарство индустрије известили да су усагласили програм за развијање хиперсоничне ракетне технологије. За развој напредне технике издвојене су 2 милијарде рубаља. Директор корпорације Борис Обносов је само приметио да се прве хиперсоничне ракете ваздушног базирања у Русији могу очекивати до 2020. године, а масовни прелазак на хиперзвук - 30-40-тих година овог века.

         Заостатак Русије у овој сфери је био прилично велики. Још 1997. године конструктори Дубненске "Радуге" први пут су приказали на авио-салону МАКС систем нове класе - хиперсоничну експерименталну летилицу Х-90.

         Та ракета је имала домет до 3 хиљаде километара. Носила је две бојеве главе са индивидуалним навођењем, које су биле у стању да погоде циљеве на удаљености до 100 км од тачке раздвајања.

         Носач Х-90 је требало да буде продужена верзија стратешког бомбардера Ту-160М. Међутим, рад на ракети је обустављен, а касније и потпуно затворен.

         Ових дана о напретку постигнутом у хиперсоничној области у више наврата су говорили менаџери заједничке руско-индијске компаније BrahMos Aerospace Limited. Узимајући за основу руску хиперсоничну ракету П-800 "Оникс"/"Јахонт", компанија је направила индијску сестру близнакињу ове ракете - "БраМос". Представник компаније Правин Патак је за московски лист "Известија" изјавио да је у Индији направљена и тестирана хиперсонична "БраМос-2". Није тешко претпоставити да ако постоји индијска, онда сигурно постији и руска верзија такве ракете.

         - Ми смо већ у стању да поновимо амерички експеримент, -  овако је на питање "Известија" да ли Русија има одговор на Х-43А одговорио  генерални директор Војно-индустријске корпорације НПО Машиноградње из Реутова– компаније која је развила П-800 - Алекандар Леонов.

         О проблемима рада на хиперсоничној технологији конструктор је одбио да говори, остављајући простор за завереничке спекулације.

         И заиста, има разлога за спекулације. Јер,15. децембра 2015. године НПО Машиноградња, а одмах затим и Министарство одбране су известили о неуспешном тестирању некакве ракете на полигону у близини Архангелска. По саопштењу војске, летелица је скренула са курса и ударила у приватну кућу. Није било жртава. Али журба којом је Министарство одбране одржало конференцију за штампу, а представници индустрије обећали да ће надокнадити причињену материјалну штету, указује на то, да је тестирана нова - тајна ракета, о чијем постојању јавност засад не треба да зна.

         Чини се да је извештај ТАСС о модернизацији "Петра Великог" ставио тачку на i. Хиперсонична ракета "Циркон" постоји, испитује се, наравно - за се и који бродови ће бити њени носачи.

         "Известија" додају да би се хиперсоничне ракете у оквиру "модернизације" могле наћи на целом низу руских система наоружања који имају носач ракета "Оникс": као што су обалски ракетни комплекси "Бастион", најновије вишенаменске нуклеарне подморнице пројекта 955 „Јасењ“.

         У оквиру модернизације П-800 планирано је да се инсталира на ударним нуклеарним подморницама пројекта 949 "Антеј" и на још три  тешке нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144, као замена ракетама "Гранит". Како кажу конструктори, уместо једног "Гранита" у силос подморнице или крстарице стају 3 "Оникса".

         На "Орлану" и "Антеју" постоји укупно по 24 лансера. У њима ће бити распоређене по 72 ракете.

         И на крају. Прва крстарица пројекта 1144 - "Адмирал Нахимов" већ је на доковима Северодвинска где очекује модернизацију свог наоружања. Могуће је да ће ипак она бити први носач хиперсоничних "Циркона".

         Превео: Срђан Ђорђевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари