National Interest: Од руских бацача пламена ТОС-1А разорније је само тактичко атомско оружје

ПОСТОЈИ БАЗНА ВЕРЗИЈА – „БУРАТИНО” – И УСАВРШЕНА „СОЛНЦЕПЕК” СА ДВА ПУТА ВЕЋИМ ДОМЕТОМ

• Амерички војни експерт Себастијан РОБЛЕН: Руски бацачи пламена немају конкуренте на Западу који туку директно по одабраним циљевима јер имају систем управљања ватром, са ласерским даљиномером и балистичким коректором. Осим тога, имају  јаки оклоп тенка Т-72 на бази којег је и урађена њихова шасија
• Амерички лист наводи да такви руски системи „добацују” запаљиву смесу у непосредну близину циља, да потом долази до детонације и настанка аеросолног облака који продире у све зграде и пећине после чега следи моћна експлозија. Њено дејство је такво да смртоносне опекотине могу задобити сви који се нађу у пречнику од 200-300 метара. Међутим, још већу опасност представља ударни талас. Поврх свега, „Солнцепек” (као и „Буратино”) изазивају недостатак кисеоника који такође убија и наноси ужасне повреде. Чак и онима који су у солидним заклонима и са заштитним прслуцима

          АМЕРИЧКИ војни историчар Себастијан Роблен – експерт The National Interest – оценио је да руски тешки бацач пламена системы „Буратино” (ТОС-1) надмашује све западне конкуренте.

          Роблен заправо отворено тврди да „Буратино” и нема конкурента у у рамијама Запада. Он наглашава да западне армије имају много различитих система плотунске паљбе – укључујући амерички високомобилни ракетно-артиљеријски систем HIMARS (који је примењиван у Ираку, а користи се и сада у сиријском рату) – али сви имају лаки оклоп и могу да се безбедно користе само са заштићених ватрених положаја.

          The National Interest подвлачи да ТОС-1, напротив, туче директно по одабраним циљевима јер има систем управљања ватром, са ласерским даљиномером и „балистичким коректором”. Осим тога, „Буратино” има јаки оклоп тенка Т-72 на бази којег је и урађена његова шасија.

          Роблен поводом оклопа указује: „Основни модел ТОС-1 имао је домет од само три километра, па је морао да на себе прима ватру свих могућих непријатељских оруђа. Такви систему у свету користе класичне фугасне и касетне пројектиле, а руски систем запаљиве пројектиле сакетних система „Смерч” и „Ураган”. Америчка армија има преносне системе плотунске ватре са термобаричким пројектилима и бомбама које се бацају на циљ из ваздуха”.

          The National Interest указује да се побољшана верзија „Буратина” – ТОС-1А „Солнцепек” – појавила 2001-ве године и да има домет од шест километара.

          Роблен зато наглашава: „То је довољно велико растојање које руском бацачу пламена омогућава да пуца и кад је суочен са узвратном ватром противтенковских оруђа”.

          National Interest подвлачи: „У најкраћем, „Солнцепек” је једно од најразорнијих ратних средстава после тактичког атомског оружја”.

          Амерички лист наводи да такви руски системи „добацују” запаљиву смесу у непосредну близину циља, да потом долази до детонације и настанка аеросолног облака који продире у све зграде и пећине после чега следи моћна експлозија.

          Њено дејство је такво да смртоносне опекотине могу задобити сви који се нађу у пречнику од 200-300 метара. Међутим, још већу опасност представља ударни талас. Поврх свега, „Солнцепек” (као и „Буратино”) изазивају недостатак кисеоника који такође убија и наноси ужасне повреде. Чак и онима који су у солидним заклонима и са заштитним прслуцима.

          Москва је Ираку 2014-те продала најмање четири система „Буратино” које је ирачка армија употребила да из града Џурф ал-Сахар истера одреде Исламске државе.

          „Буратино” има и сиријска регуларна армија.

          Украјинска армија тврди да су бацачи пламена „Буратино” приморали њене војнике да напусте аеродром Доњецка.

          National Interest наводи да је Москва по неколико „Буратина” продала и Јерменији и Азербејџану.