Отац митрополита Амфилохија у белој кошуљи долазио у Колашин да пита хоће ли икад сванути?

ДОБРОТВОРНО ВЕЧЕ У ПОДГОРИЧКОМ ХРАМУ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА КОСТРИКОВАЧА

  • Скупу се обратио и почасни гост вечери – академик Матија Бећковић. Уследили су запажени наступи: АНИП-а “Ђурђевданско Коло” и певачке групе “Пече”, да би у наставку уследила обраћања уважених гостију Николе Минића и Момира Булатовића, као и доктора Радомира Прелевића. Наступ изузетног вишенаграђиваног и талентованог гуслара Матије Шћекића није никога оставио равнодушним, а потом је своје стихове казивао песник господин Перивоје Поповић
  • Предање каже да је сестрић краља Стефана Немањића, ктитор манастира Мораче – Никша, син Илионов и Ефросинин - поставио темеље манастиру, па је вероватно тада саградио и манастир Костриковача у Ровцима

          У КРИПТИ Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици  одржано је добротворно вече у организацији Парохије кучко-братоножићке и љеворечке.

          Имало је за циљ прикупљање добротворних прилога намењених обнављању Манастира Костриковача који се налази у Мртвом Дубоком (Ровца код Колашина) а датира још из 13. века, иначе манастирски храм је посвећен Успењу Пресвете Богородице.

          Уводно слово изговорио је медијатор ове добротворне свечане вечери, млади песник и студент Правног факултета у Подгорици – Миљан Живковић.

          Он је овом приликом пожелео добродошлицу свима на челу са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом г. Амфилохијем, те уваженим гостима: академиком Матијом Бећковићем и бившим председником Републике Црне Горе господином Момиром Булатовићем, великим добротвором и успешним предузетником Павлом Милићем, као и осталим уваженим гостима.    

          Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је између осталог прочитао и важан део сакупљених информација и детаља о овој Светињи Божијој – Манастиру Костриковачи.

          Наиме, специјално поводом овог догађаја Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је добио за ову прилику један одељак из докторске дисертације монаха-историчара др Павла Кондића, сабрата Цетињског манастира, а исцрпни наводи из дисертације се тичу управо овог манастира.

          Уследио је наступ гуслара Максима Војводића, да би се затим бројном аудиторијуму обратио проф. др Ново Вујошевић, а у наставку реч је узео и уважени гост вечери – академик Матија Бећковић.

          Он је заблагодарио свима на указаној части и на позиву, указујући притом и на симболичан назив ове Светиње Божије – Манастира Костриковаче :

          “Поштовани Митрополите, уважени свештеници Црногорско-приморске Епархије, монаси и монахиње, браћо Кучи и Ровчани, драги пријатељи – високо сте ме уважили дајући ми реч и част да подигнем чашу у Саборном храму у Подгорици уочи Лучиндана на братском окупу Куча и Ровчана и њихових званица посвећеном обнови храмовне цркве у Мртвом Дубоком – некадашњем метоху Манастира Мораче.

          Чини се да се храмови чешће зову по месту где су подигнути него по свецу коме су посвећени, па се тако Морача и Костриковача зову по једној реци и једној липици а не по Пресветој Богородици у чију су славу подигнуте.

          Ето је манастир добио име по кострики, а кострика је у мојој свести биљка зимзелена која обраста стабла, јаких и дубоких жила за које се у невољи можеш ухватити, ослонити, а да се не прекине и не ишчупа.
Није чудо ни да се и ми данас за ту кострику хватамо.” – закључио је он.

          Такође, ово покретање обнове манастира у братској слози и заједништву племена Куча и Роваца он је окарактерисао као нови пример чојства и јунаштва у Црној Гори, указујући на традицију тих и таквих односа кроз историју између ова два црногорска племена.
Изнео је и занимљив детаљ из живота његове мајке, а тиче се управо обнове овог манастира, говорио је о догађајима који су били актуелни у периоду шездесетих година прошлога века :

          “Време је ову светињу обурдало, па су ево Ровчани и Кучи са дружином у славу свог вишевековног пријатељства и братске љубави каква није запамћена у Црној Гори, тако додали још један пример чојства и јунаштва у наше нечојство и нејунаштво.”

          “Да се овде вечерас нађем имао сам један само мени знан разлог.

          Наиме, у живој ми је успомени да је моја мати пре педесет година готово кришом скупљала прилоге за обнову овога храма у морачкој пустињи и писала писма поверљивим људима да јој помогну ако и колико могу.
У том послу била је главни јатак Ћира Радовића који је о овом Храму највише знао и као да се заветовао да га обнови.

          Увек у белој кошуљи долазио је у Колашин да пита хоће ли икад сванути?