Немању за Вожда целог српског Отачаства не признају само проусташки скрибомани у Црној Гори

„СЛОВО О НЕМАЊИ” ЕПИСКОПА БУДИМЉАНСКО-НИКШИЋКОГ ЈОАНИКИЈА

  • Бодин је као владар српске Дукље ослободио и ујединио српске земље па нико до дана данашњег то није назвао окупацијом него уједињењем српских земаља. Послије Бодинове смрти дошло је до новог разједињавања српских земаља, а касније и до великог метежа, све док Господ не подиже новог Давида, великог Стефана Немању, који обједини Рашку, Дукљу, Травунију и Захумље
  • Прођоше од тада до данас многи вјекови, па нико осим данашњих проусташких скрибомана у Црној Гори, Немању није назвао окупатором него обновитељем своје дједовине Старе Дукље, а данашње Црне Горе, и објединитељем тадашњих српских земаља, осим, нажалост, Босне
  • Државотворно дјело Стефана Немање и његове династије увијек је високо вредновано у Црној Гори, а нарочито у свијетлој мисли Петровића који су Немањину Црну Гору величали као неугасиву искру славеносербске слободе и једини непоробљени остатак царства Душановог
  • Данас, послије толико протеклих вјекова, можемо видјети колико је било важно и од далекосежног значаја његово опредјељење за Источно Хришћанство, Православље. Он је тим кораком отклонио себе, а тиме и свој народ, и то трајно, од западне инквизиције, крижарских редова и ратова, давних претеча фашизма и наказне идеологије „милосрдног анђела”
  • Велики су сви редом наследници Немањиног престола, али он, нови Јесеј, био је свима коријен. У неким врлинама и достигнућима поједини су га надмашивали, али нико у свим. Његов печат се препознаје у Савином светитељству, у просвећености Првовјенчаног, у Милутиновом ктиторству, у подвижништву и молитвености Дечанског, у непобједивости Душановој, у царској љепоти Хиландара, Пећаршије, Дечана и осталих славних задужбина његовог потомства. Његово опредељење за Православље добило је своју пуноћу у косовском Лазаревом опредјељењу и косовској мисли Његошевој

          ДОШЛИ смо свечано и празнично на Немањин град, на обалу ријеке Рибнице, на мјесто рођења Св. Стафана Немање.

          Кад прослављамо Светог Божјег угодника онда свечано славимо дан његовог спомена, клањамо се његовом облагодаћеном гробу, али истичемо и друге важне моменте из његовог земаљског живота.

          Мјесто његовог рођења знаменује се његовим именом као што је и ово историјско мјесто гдје се родио Св. Стефан Немања давно названо Немањин град, а десна обала Рибнице Немањина обала.

          Нашим прецима није требало посебно објашњавати због чега је ово мјесто посвећено Немањином имену. Не само што је он овдје рођен него због његове изузетне историјске улоге као државотворца, великог ктитора , монаха и светитеља…

          Нарочито је наш народ увијек високо цијенио то што је Немања успио да обједини српске земље Рашку, Дукљу, Травунију и Захумље. Због тог дјела називан је од давнина обновитељем свог расцјепканог и пропалог отачаства, а због ослобођења Дукље од византијске власти величао га као обновитеља своје дједовине.

          Можда ће неко помислити да ова реторика нема много везе са историјском истином па смо дужни да то и поштено провјеримо и да дамо одговор на важно питање о Немањином поријеклу: да ли Немања и Немањићи воде поријекло из средњовјековне Дукље, а данашње Црне Горе.

          Онима којима није довољно убједљив податак о Дукљи као истинској колијевци и дједовини Немање и Немањића препоручујемо да изуче житије великог дукљанског владара Бодина Војислављевића.

          Да одмах напоменемо: Бодин је давно прије Немање објединио српске земље Дукљу, Рашку и Босну мада је послије његове смрти убрзо дошло до њиховог раздвајања и новог расула.

          Споља гледано, у државотворном смислу исто је било Бодиново и Немањино дјело, с тим што је Бодиново обједињавање било привремено, а Немањино је потрајало близу триста година, и имало је епохални, боље рећи трајни значај, од друге половине дванаестог вијека до дана данашњег.

          Као врховни господар обједињене српске државе Бодин је у древни Рас послао своје сроднике са дукљанског двора - Вукана и Марка и дао им управу у Рашкој области.

          Послије Бодинове смрти Дукља губи самосталност и потпада под византијску управу, али се у Расу уздижу Вукан и његов син Завида, отац Немањин.

          Завида убрзо послије Вуканове смрти у унутардинастичком обрачуну губи власт у Расу и испред својих непријатеља склања се у своју дједовину Дукљу, на своје наследне посједе на Рибници гдје му се родио најмлађи син Стефан Немања.

          Овим се изричито потврђује оно што је написано у Немањином житију о Дукљи као његовој старој, истинској дједовини.

          Очигледно је и то да је његова лоза од једне гране старе дукљанске династије, од владарског рода, јер код Срба у то вријеме нико није могао бити потврђен за владара ако из владарског рода не происходи.

          Да је Немања унук старог Вукана, сродника Бодиновог, видимо и по томе што је свом сину првјенцу дао име Вукан као што је остао обичај код многих Срба и до данас, а нарочито у Црној Гори, да се најстаријем унуку даје име по ђеду или прађеду.

          Бодин је дакле као владар српске Дукље ослободио и ујединио српске земље па нико до дана данашњег то није назвао окупацијом него уједињењем српских земаља .Послије Бодинове смрти дошло је до новог разједињавања српских земаља, а касније и до великог метежа, о коме пишу стари хроничари, све докле Господ не подиже новог Давида, великог Стефана Немању, који обједини Рашку, Дукљу, Травунију и Захумље.

          Прођоше од тада до данас многи вјекови, па нико осим данашњих проусташких скрибомана у Црној Гори, Немању није назвао окупатором него обновитељем своје дједовине Старе Дукље, а данашње Црне Горе, и објединитељем тадашњих српских земаља, осим, нажалост, Босне.

          То обједињавање, овјерено Немањиним печатом, дало је снагу српском народу и његовој држави те се за кратко вријеме послије тога подигао до краљевства и царства под светородном династијом Немањића.

          Немања је дакле своју стару дједовину Дукљу, касније названу Зету, данашњу Црну Гору, ослободио од грчке управе и сабрао кључне српске земље осим Босне у једно и у том јединству доживјели смо процват и златни период наше историје.

          У немањићкој држави, Зета је увијек уважавана као завичај славне династије, а краљевска круна Немањића наставила је континуитет и сачувала славу дукљанског краљевства Војислављевића.

          То се потврђује чињеницом што је Вукану, сину Немањином, као владару Зете била додијељена титула краља, а касније је Зета, по правилу, додјељивана на управу младом краљу наследнику са сједиштем у Скадру.

          Зетска властела је енергично заступала право краља наследника (понекад и преурањене претензије) да, приликом наслеђивања престола, заузме краљевски скиптар српских земаља. Племство Зете од почетка до краја било је важан ослонац моћне државе Немањића, али често и узрочник унутардинастичних сукоба, увијек уз младог краља, никада не устајући против своје династије.

          Државотворно дјело Стефана Немање и његове династије увијек је високо вредновано у Црној Гори, а нарочито у свијетлој мисли Петровића који су Немањину Црну Гору величали као неугасиву искру славеносербске слободе и једини непоробљени остатак царства Душановог.

          Ова напаћена Немањина дједовина одужила се њему, свом најславнијем изданку, понајвише његовањем његовог светачког култа, спајајући га са култом Светог Саве, што кроз минуле вјекове можемо лијепо пратити преко богослужбених књига штампарија Ђурђа Црнојевића и Божидара Вуковића, разгледајући фреске и иконе по нашим манастирима нарочито у Морачи, Острогу и Пиви, ништа мање и по сјеверу Црне Горе и њеном приморју.

          Немањићко државотворно, духовно и културно наслеђе је и златна нит историје Црне Горе коју просветни систем ове државе кривотвори, прекида и брише, што само по себи довољно говори о биједи такве просвете и науке.

          Немања је, дакле, историјска личност највећег ранга. Војсковођа који је битке добијао и губио, задобијао ратну славу и падао у ропство, моћног ромејског цара заробљеник коме се задиви престоница и царска свита, противник византијског василевса који је увијек добијао добре услове за мир све док се није ородио са царем и свом сину Стефану, зету ромејског цара, обезбједио узвишено византијско звање севастократора, а својој држави дефинитвну самосталност и слободу.

          Дивећи се Немањиним изузетним способностима великог војсковође и мудрог државника погријешићемо ако не обратимо пажњу на унутрашњу страну његове личности гдје се разгоријевала жива вјера, незасита богочежња која је била покретач за сва његова добра дјела на славу Божију и за добро свога отачаства.

          Данас, послије толико протеклих вјекова, можемо видјети колико је било важно и од далекосежног значаја његово опредјељење за Источно Хришћанство, Православље.

          Он је тим кораком отклонио себе, а тиме и свој народ, и то трајно, од западне инквизиције, крижарских редова и ратова, давних претеча фашизма и наказне идеологије „милосрдног анђела”. То је био отклон од вјере која Духа Светог подређује људској мудрости и од оне правде која се шири огњем и мачем.

          Увијек је, па и данас, друго лице такве правде, нарочито у њеном хашком издању, било обојено лицемјерјем и двојним стандардима.

          Немања је реченим опредјељењем високо уздигао заставу крста Светог Цара Константина Великог и хришћанско начело да је Крст Господњи оружје праве вјере и христољубивог војинства, исто као што је и Немањи по духу сродни Свети Александар Невски клицао у сраженију с крсташима: „Бог је у правди, а не у сили”, или, како је Свети Петар Цетињски ријечју и дјелому свједочио „У имену је Божјем суд и правда”.

          Нарочити значај Немањиног дјела огледа се у томе што је својој држави сачињеној од сједињених српских земаља удахнуо душу, утврђујући свој народ у светој вјери Православној, украшавајући своје отачаство светим храмовима и божанственим љепотама.

          Градећи земаљски дом своје државе и видљиве храмове он је себи и свом роду градио и онај вјечни храм саздан од живе вјере, духовности, културе, милосрђа, труда, покајања, поста и молитве, а све то засољено жртвеном љубављу према Богу и роду.

          Тај неразориви храм Немања је саздао и у души својих синова, а он је нарочито заблистао кроз светитељски лик и равноапостолно дјело Св. Саве.

          Непролазне вриједности немањићке државе јављају се и данас у јединству вјере, српског језика и ћириличног писма, недјељивости историјског памћења и културног наслеђа српског народа. Због тога је и наша одговорност да те вриједности чувамо и унапређујемо, и да их такве предамо као духовно благо своме потомству.

          Стефан Немања, у монаштву названи преподобни Симеон, испунио је идеал средњовјековног хришћанског владара коме је од Бога дата власт да градећи и унапређујући своју државу, истовремено свој народ приводи Господу, а земаљску своју отаџбину везује за небеску, за Вишњи Јерусалим, да сузбије и истријеби јереси што је овај свети и учинио без икаквог двоумљења.

          Није нимало случајно што је тек под утицајем ове облагодаћене личности, која је код свих Срба имала ауторитет као Аврам код Јевреја, наш народ заузео правац и смјер на свом историјском путу, са јасном визијом да заузме своје Богом одређено му мјесто под небом, да се духовно обликује, да изгради свој идентитет и свој препознатљиви знак међу осталим просвећеним народима.

          Свом владарском дому, племству и цијелом народу био је и остао незамјенљиви примјер у вјери, праведности, храбрости, љубави, задужбинарству и свакој другој врлини. Он је те врлине пројавио у току своје владавине, а запечатио их добровољним одрицањем од земаљске власти, примањем монашкога чина са именом Симеон, одласком на Свету Гору, гдје је он, некада силни Немања, задивио светогорске монахе примјером крајњег монашког себеодречења Христа ради .

          Није обоготворио власт, него је слиједио свог Спаситеља који је рекао „нијесам дошао да ми служе, него да служим , и да живот свој положим у откуп за многе”. Као монах причасник Господњег смирења, блаженим уснућем причасник живоносне смрти Христове.

          Послије полагања у гроб његово свето тијело убрзо поче изливати свето миро што се прво догоди у Хиландару, а касније се настави, послије преноса његових светих моштију у Студеници. Дејство светости од његових светих моштију измири његове завађене синове Стефана и Вукана, утврди светородну лозу Немањића, а цијелом његовом роду, кроз вријеме и вјекове доноси изобилну благодат до дана дамашњегт.

          У Немањиној личности видимо сјајну синтезу врлина и достигнућа великих владара Дукље и Рашке који су му претходили Часлављеву и Бодинову државотворност , чистоту вјере и задужбинарство св. Јована Владимира, Војислављеву и Вуканову храброст, Михаилову мудрост.

          Он је као звијезда засијао своме потомству које га је вјерно слиједило и трудило се да га достигне. Велики су сви редом наследници Немањиног престола, али он, нови Јесеј, био је свима корјен.

          У неким врлинама и достигнућима поједини су га надмашивали, али нико у свим.

          Ако га у нечем превазиђоше и у томе се опет узвиси слава овог светог родоначалника.

          Његов печат се препознаје у Савином светитељству, у просвећености Првовјенчаног, у Милутиновом ктиторству, у подвижништву и молитвености Дечанског, у непобједивости Душановој, у царској љепоти Хиландара, Пећаршије, Дечана и осталих славних задужбина његовог потомства. Његово опредељење за Православље добило је своју пуноћу у косовском Лазаревом опредјељењу и косовској мисли Његошевој.

          Свети Симеон Немања – увијек савремен и са нама као наставник и родитељ.

          Као Светац Божји увијек испред нас,

          давно назван Вожд Отачаства,

          био и остао,

          јесте и биће.

          Амин!

          http://www.mitropolija.com/episkop-budimljansko-niksicki-joanikije-slovo...

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Dejan's picture
Dejan 01:52 28.02.2017.

  • +12
Voting is closed.

Amfi, uzivaj u penziji, idi na pecanje, ali ne pricaj vise, ziv Ti meni bio. Ako bas moras da nastupas, objasni Nemanjino surovanje sa svabama i Prvovjencanu krunu promeljnu od rimskog Pape, ali ne sa istorijskog, i/ili politickog gledista, vec sa cisto pravoslavnog.

milovan's picture
milovan 17:04 28.02.2017.

  • +13
Voting is closed.

Dejan, Kruna Prvovjencanog nije papska,nego VIZANTIJSKO CARSKA. Bar tako svedoci freska gde se da uociti razlika izmedju carske i papske krune. Skoro sam negde citao naucnu raspravu na tu temu.

SLO's picture
SLO 12:07 28.02.2017.

  • +9
Voting is closed.

Tragicno stanje u srpskom drustvu odrazava se i na stanje u SPC.
Oni zele da nametnu srpskom narodu za heroja i osnivaca nacije jednog masovnog ubicu.
Treba reci da je greh bogumila bio taj sto su odbijali da placaju porez, jer su novac smatrali djavoljom tvorevinom.
Odbijali su da prihvate i postojuanje socjalnih staleza, jer su propovedali jednakost, i tako su i ziveli.
I odbijali su da ratuju sa Nemanjice.

To je situacija koja u danasnjem svetu odgovara jakoj unutrasnjoj opoziciji.
Da Srbi nisu poznavali hriscanstvo, resenje silom moglo bi i da se razume. Ali u trenutku kada je Nemanja odlucio da u krvi ugusi unutrasnju opoziciju, Srbi su ziveli kao hriscani vec nekoliko stoleca.

Prema tome, nema nikakve sumnje da je CAK I PREMA ONDASNJIM KRITERIJUMIMA, Stevan Nemanja bio zlocinac, covek odgovoran za desetine hiljada ubijenih i proteranih sa svojih ognjista.

Slobodanka's picture
Slobodanka 11:23 01.03.2017.

  • +19
Voting is closed.

Država u kojoj njeni podanici ne plaćaju porez na putu je da nestane. Država u kojoj njeni gradjani neće da ratuju isto je na putu da nestane, s tim da u feudalno vreme ratovalo se po pozivu feudalnog gospodara. Sem poreza tada su postojale i radne obaveze. Sasvim sigurno u feudalno doba država bez vojske i bez poreza bila bi brzo osvojena od drugih. Možemo da poredimo te naše prilike iz XII i XIII veka sa drugim feudalnim državama i da konstatujemo kakve razlike postoje, ali je nenormalno to porediti sa dogadjajima koji nastaju čitavih 7 vekova kasnije u drugačijem sistemu i imaju daleko veći broj ljudskih žrtava. Upotreba novca kao prometnog sredstva nije osporena ni od Boga, ali je bitno da novac ne postane ni idol ni gospodar čovekov.
Progon bogumila izgleda najpre kao sektaški obračun ali je više bio značajan za funkcionisanje i za sam opstanak države i on nema karakteristike rasne mržnje, počeo je krajem XII veka i ne može se ni slučajno ni po motivima, ni po broju žrtava porediti sa stradanjima Srba i drugih naroda u NDH.

Ante Pavelić se oslanjao na ideologiju ustaštva koja je počela u XIX veku. Njegov prethodnik je Ante Starčević koji je definisao ustaštvo i osnovao Stranku prava. Starčević je bosanske muslimane i Srbe smatrao Hrvatima, a Slovence je smatrao alpskim Hrvatima. Dok je Starčević ipak bio protiv Habzburga i protivio se i crkvi, njegov naslednik Josip Frank je zastupao otvorenu srbomržnju i radio je za austrugarske interese. Pavelićeva država je podržana i od strane Hrvatske katoličke crkve. Ustaštvo podrazumeva i tešku rasnu mržnju, što se za puno ranije nastao progon bogumila sigurno ne može reći.
Preskočiti ove i druge bitne autore ustaškom pokreta iz XIX i XX i otići nazad u XII i XIII vek da bi se pravilo poredjenje sa feudalnim društvom veoma je dvolično i zlonamerno.

Dok je Pavelić uništavao Srbe fizički tako kako je uništavao, naslednici gledaju bar da unište srpsko nacionalno biće napadajući sve iz njihove ranije prošlosti. Izgleda jednom ustaša Pavelićev ili Brozov svejedno je, ustaše ostadoše ustaše. Njihov dežurni posao je da nas poražavaju i u ratu i u miru, a za poražavanje u miru potrebna im je poveća gomila laži i istorijskih falsifikata.

Slobodanka's picture
Slobodanka 16:40 28.02.2017.

  • +10
Voting is closed.

Zašto se tema o bogumilima toliko eksploatiše i preuveličava danas? Najviše zbog BIH i njene dalje sudbine. Onima koji su u BIH sprovodili politiku "Zavadi pa vladaj" sada je neophodno da ni slučajno se ljudi u BIH ne sete svog starog srpskog porekla i da ostanu ovako loši odnosi u BIH. Nikako im ne odgovara da dodje vreme pomirenja i pravog mira. Da bi u tu sadašnju neslogu ostali sigurni neophodno je sve srpsko prikazati u što gorem i nakaradnijem svetlu.

Ako nakon i ljudskih i materijalnih stradanja i svih patnji dodje do promišljanja pa se domaći Muslimani i Hrvati u Bosni ipak sete svog starog porekla onda je moguće da se u budućnosti ne bi ovoliko medjusobno sukobljavali sa Srbima. One koji su vodili inžinjering preumljenja nacionalnog identiteta u BIH mora da takvo budjenje brine jer izgubiće budale za ratovanje. Zato je neophodno pisati razne nove istorijske falsifikate, pa i o bogumilima.

Sami su sebi uskočili u stomak jer je ostao ovakav trag. - O popisu stanovništva iz 1895 godine baš katolička enciklopedija napisala je da 98% njenog stanovništva čine Srbi. Zatim kažu da taj narod čine 3 jasno odvojene verske grupe Muhamedanci oko 35%, grčki šizmatici 43% i katolici oko 21,3%...
http://www.cps.org.rs/popis.pdf

Ovaj sledeći tekst je interesantan jer se odnosi na bogumile u BIH i govori da njih uopšte nije toliko bilo u Bosni koliko se to sad potencira.

Богумили: историја или лажни мит - у Мишљења 4. августа 2013

Постоје митови који су плод народне душе и који настају спонтано као потреба народа, а односе се на преломне догађаје у његовој прошлости. Они су непресушно врело за надахњивање, поготово у тешким временима, премда су неретко искривљена слика прошлости.
Насупрот митском приступу – стоји историја као наука. Она се темељи искључиво на историјским изворима, који се критички испитују и упоређују са сродним или опречним споменицима, на основу чега се снагом имагинације реконструише прошлост.
Међутим, постоји једна појава у историографији, а то је стварање митова од стране самих историчара, односно фабриковање лажне представе прошлости, која треба да послужи одређеним политичким, националистичким и идеолошким циљевима.

Мит о богумилима управо представља производ једне такве историографије, чији је основни циљ оспоравање српског и источно-православног карактера Босне у средњем веку, али и давање историјског легитимитета стварању муслиманске, односно бошњачке нације, што је поједностављено образложио један учесник интернета речима „Ја више волим да потичем од богумила него од православних Срба“. Опортунизам историчара, који су креирали тај мит, најбоље предочава сведо чанство британске историчарке уметности Маријан Вензел, из времена 1960-их, када је боравила у Сарајеву и радила на књизи Украсни мотиви на стећцима. Она наводи занимљив разговор који се водио у атељеу Миле Ћоровић и Младена Колобарића:
„Ту се затекао и Џон Фајн, који је радио на сакупљању података за своје важно дјело ‘Црква босанска, нова интерпретација’ (Њујорк и Лондон, 1975). Обоје смо у то вријеме проучавали богумилску културу, надгробне споменике и Цркву босанску. ‘Реци ми’, питао је Џон Фајн, ‘да ли си нашла било шта богумилско у вези са стећцима?’ ‘He’, рекла сам искрено. ‘Ни трага. А шта је с Црквом босанском? Јеси ли ту нашао икакву везу с богумилима?’ ‘He’, рекао је Џон. ‘Ништа доказиво о Цркви босанској нема заједничко с богумилима. А ја ловим већ дуго времена.’ Тада и ту смо заједно закључили да ништа у босанској култури није везано за богумиле, упркос свему што нам је речено...
http://www.vaseljenska.com/misljenja/bogumili-istorija-ili-lazni-mit/

SLO's picture
SLO 17:01 28.02.2017.

  • +9
Voting is closed.

Мит о богумилима

KAKAV MIT, nacisticka spodobo?
Pa sam Nemanja je opisao svoj zlocin u svom Zitiju.

(Kako vidim, sledeca izdanja Zitija Svetog Simeona mogu da se pojave osakacena i bez delova koja pominju istrebljenje bogumila.).

Koji ste vi idioti: NAPADATE VUCICA ZATO STO JE LOPOV, A PRAVITE SVECA OD NEMANJE ZATO STO JE NE SAMO BIO LOPOV VEC I MASOVNI UBICA.

EJ, KRETENI, OSVESTITE SE.

OD BOGA NISTA NE MOZE DA SE SAKRIJE.

Slobodanka's picture
Slobodanka 17:02 28.02.2017.

  • +13
Voting is closed.

Komentar je izdvojen jer je reč o bogumilima u Bosni, a ne u Srbiji. Drži se pouzdanih istorijskih činjenica, a ne mitomanije.

SLO's picture
SLO 19:27 28.02.2017.

  • +11
Voting is closed.

Ja sam govorio o onima iz Srbije. Ko te bije po usima da spominjes one iz Bosne?

draganz's picture
draganz 19:09 28.02.2017.

  • +11
Voting is closed.

Да се надовежем на ваше: Zašto se tema o bogumilima toliko eksploatiše i preuveličava danas? На које сте лепо одговорили. Додао бих: Удар на Србе је са свих страна, данас шиптари у Македонији (у сарадњи са браћом Хрвтима и Натом) запињу на све начине да Србе прогласе за геноцидан народ. Наравно да су Срби кроз историју чинили злочине, али далеко мање од већине народа у Европи. Топ лист злочиначких народа не постоји нити још дуго неће бити направљена, јер су народи, или њихови миљеници, у којима су западни центри моћи, починили највеће и најмасовније злочине, и не желе да себе виде на водићим местима. Него, ту су Срби, дежурни кривци 20 и 21. века, иако су они највише пострадали у 20 веку, страдају и даље, буквално и данас, и то од пљачкаша и кољача који су поред њих. Треба заиста мрзети Србију, Србе и СПЦ и запети као издајници против њих. Или просто бити будала, која мисли да ако нешто није савшено, то не ваља ништа. А ко их воли он зна да се Бог јавио пророчанством и да ће Немањичка круна бити поново успостављена и да ће тада Србија повратити своју славу.

SLO's picture
SLO 16:44 28.02.2017.

  • +13
Voting is closed.

Jednom narodu drzava je potrebna samo u meri u kojoj ta drzava zadovoljava neke njegove osnovne potrebe.
Ako drzava narodu ne zadovoljava njegove osnovne potrebe, A UZ TO MU I OTIMA IMOVINU, onda narod od takve drzave treba da se ogradi.
I ako ta drzava bude silom pokusala da porobi deo svog naroda (kao Ukrajina sto zeli da silom nametne svoje nacisticke standarde Donjeckoj i Luganskoj republici) onda narod treba da unisti tu drzavu ukoliko je to moguce; a ako to nije moguce, onda barem treba da pruzi dostojan otpor, ili da se skloni i pobegne.

"Progon bogumila je sektaški obračun koji je bio posebno značajan za funkcionisanje države i on nema karakteristike rasne mržnje (...)"

Nije bitno o kakvom se obracunu radilo ako su posledice iste: 1/3 pobijenog stanovnistva.
Mozes da zoves to kako hoces, da koristis eufemizme po volji, ali osnovnu cinjenicu da je 1/3 stanovnistva (bogumila) bila pobijena ne mozes da promenis.
Nije bitno na koju se ideologiju oslanjao Pavelic a na koju Nemanja ako su posledice iste: 1/3 stanovnista koje je verovalo u drugaciju ideologiju od tvoje bila je ubijena.
Nije bitno o kakvoj se mrznji radi (rasnoj ili nekoj drugoj) ako su podledice iste: 1/3 stanovnista koje je verovalo u drugaciju ideologiju od tvoje bila je ubijena.

Slobodanka's picture
Slobodanka 18:11 28.02.2017.

  • +12
Voting is closed.

Da je Stefan Nemanja dozvolio dalje širenje bogumilstva ubrzo bi sve tri trećine srpskog naroda bile ozbiljno ugrožene! Država bez vojske i bez poreza u feudalno doba sigurno nikako nije mogla da opstane. Dovoljno je da bude u nekoj meri oslabljena vojna sposobnost odbrane i to je već idealan mamac za osvajače.
Šteta je samo što obračun sa bogumilstvom nije pokrenut ranije jer tako bi i sukob i same mere i broj žrtava bio daleko manji.

SLO's picture
SLO 19:37 28.02.2017.

  • +8
Voting is closed.

I taj argument opravdava istrebljenje 1/10 srpskog naroda?
I Hitler je imao lepe ideje o ujedinjenju Evrope i sveta. Amerikanci takodje.
Nemanja i Pavelic su imali svoje ideje o stvaranju nacionalne drzave i o njenom ocuvanje protiv "unutrasnjih neprijatelja", koji nisu napadali drzavu, vec su je ignorisali, kao da ne postoji.

Slobodanka's picture
Slobodanka 19:29 28.02.2017.

  • +12
Voting is closed.

Bogumili jesu imali lepe ideje, ali u praksi je to neodrživo. Treba da je ceo svet u bogumilstvu da bi zaživela takva praksa. Suviše miroljubive ideje u ratobornom okruženju mogu biti opasna utopija i pretvoriti se u opasnu i fatalnu realnost.

Upadljiva je i ova suprotnost. Bošnjaci u Bosni vezuju svoje poreklo za bogumile koji su takodje Srbi i koji su bili po svojim idejama miroljubivi, što se za mnoge od njih gledajući sukobe iz 90-tih ne može reći. Naprotiv pozvali su i/ili prihvatili najekstremnije islamske snage iz sveta da im se pridruže za krvavi pir u Bosni. To tek ne ide da se izjednače najsurovije islamske glavoseče i svirepi mučitelji i eventualni potomci bogumila.
Bogumili su bili i istinoljubivi, a to opet ne ide sa lažnim false flag operacijama i to protiv sopstvenog naroda i još da se setimo kako je napravljen mit o genocidu u Srebrenici.

Zatim retkost je da obični ljudi, svi i ne samo mislimani, znaju svoje pretke unazad 100 i više godina, a Muslimani u BIH sad odjednom kao znaju da su baš samo njihovi preci bogumili koji su se doselili u Bosnu u XII i XIII veku!!!

Možemo mi domaće muslimane da analiziramo i u pozitivnom svetlu. Sigurno je da i medju njima ima primera ljudskosti i čovečnosti. Zatim nisu prešli na turski jezik, i bez obzira kako ga zovu sačuvali su jezik predaka i neke običaje i neka sećanja. Od toga može da se pokuša da se nešto bolje napravi od ovog što imamo danas, ali mislim da ne treba mnogo pritiskati jer to uvek kod većine ljudi izaziva kao prvu reakciju otpor.

SLO's picture
SLO 19:39 28.02.2017.

  • +9
Voting is closed.

Uloge su se potpuno izmenile. Zrtve iz doba Nemanje postali su dzelati devedesetih godina, uz pomoc Zapada i islamskih drzava.

"Bogumili jesu imali lepe ideje, ali u praksi je to neodrživo.".

To je tacno, ali to ne opravdava zlocin nad njima, tim pre sto oni drugima nisu nanosili zlo.

I da ne izgubimo iz vida: SPC i mnogi Srbi smatraju svecem coveka koji je bio inspiracija Pavelicu ne samo da osmisli vec i da izvrsi svoje zlocine, i koji je i sam pocinio gotovo istovetne zlocine nekoliko vekova ranije, u svemu srazmernu zlocinu Pavelica.

Pa koji smo mi to narod?

Slobodanka's picture
Slobodanka 20:26 28.02.2017.

  • +12
Voting is closed.

Inspiracija Paveliću su bili Starčević, Frank, Pilar i nemački nacisti. Podržala ga je i katolička crkva, sigurno ne zbog Nemanjića, nego zbog stalnih ciljeva Vatikana da se prošire na ovim prostorima. Vrhunsko je licemerje i znak podlih namera za zločine ustaša i Vatikana prozivati istorijski drugačijeg i prilično matorog Stefana Nemanju.

Bogumili su i pozivani da se ostave bogumilstva. Nije odmah nad njima izvršen progon. Sa tom suviše miroljubivom idejom u ratobornom okruženju i s obzirom na njihovo značajno širenje oni su nažalost počeli da predstavljaju opasnost. Ne zbog njih samih, nego zbog toga što je i u to vreme bilo dosta osvajačkih ratova. Da je njih bilo manje verovatno nikad ne bi doživeli progon, ali ako većina podanika počne da odbija ratne obaveze, onda i takvo nečinjenje predstavlja opasnost za ceo narod i državu.

Interesantno da nikad ne pokazujete ni malo saosećanja za žrtve Jasenovca što su naše i mnogobrojnije i svežije žrtve. Izgleda da je vama prvi kriterijum samo usko partijski, a sam srpski narod i sve ostalo što je veoma bitno sa stanovišta ljudskosti i čovečnosti ne postoji. Biti Srbin srbomrzac baš nije normalno.

"Zrtve iz doba Nemanje postali su dzelati devedesetih godina," ' ovo je veoma nerealna i nelogična tvrdnja!!!

Slobodanka's picture
Slobodanka 21:40 28.02.2017.

  • +9
Voting is closed.

Evo radi poredjenja sa drugih meridijana kako je potpuno istrebljen miroljubivi narod Moriori i to u XIX i XX veku.
Ma koliko da su bili miroljubivi i protiv rata, gostoljubivi i dobronamerni šta su oni od novopridošlih Maora dočekali! Neko od Maora je od ranije znao da Moriori žive po Nunuku zakonu (krajnje miroljubivo) i odabrali su baš njih i njihovo ostrvo kao najlakše za osvajanje, tumačeći pacifizam Moriora kao strah od ratovanja.

Genocid koga se niko ne seća: NAJMIROLJUBIVIJI NAROD u istoriji doživeo je SUDBINU GORU OD "OBIČNOG" ISTREBLJENJA
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/93140...

"...Neljudskost kojom su tretirali Moriorije bila je zapanjujuća. Apsolutna dehumanizacija protivnika dovela je do toga da su Moriori tretirani kao domaće životinje namenjene ishrani. Isečena su tela, deo po deo, i pravljeni obroci posebno pripremljeni od različitih delova. Demonska gozba trajala je danima...

Stotinak ljudi, žena i dece je pretvoreno u gozbu za pobednike, mada se pravi razmeri masakra samo nagađaju. Britanski diplomata Edgar Tremor, u svojoj knjizi "Rasa Maora“, tvrdi da je lično video, na plaži ostrva Četam, 80 žena "sa drvenim motkama probijenim kroz abdomen, koje su bile pripremljene za pečenje na sledećoj gozbi“. I njemu, koji je bio jedan od najznačajnijih istraživača Polinezije i Novog Zelanda, koji je video mnoge slične običaje tih prostora, mučno je bilo posmatrati surovo i bezdušno orgijanje gospodara ostrva.

Maori su napadom na Četam skoro uništili narod Moriora. Oni koji nisu ubijeni, ili su odvedeni na Novi Zeland gde su živeli drugi Maori, a sudbinu im samo možemo naslutiti, ili su ostali da služe kao robovi u nehumanim uslovima. Bilo im je zabranjeno da se međusobno venčavaju ili imaju decu. Zabranjeno je bilo pričati jezikom Moriora, što ga je danas svrstalo u izumrle jezike..."

SLO's picture
SLO 20:41 28.02.2017.

  • +9
Voting is closed.

LICEMERI.

Larmate protiv komunista, jer je jedna njihova banda ubila carsku porodicu u Rusiji,
a ne smeta vam Stevan Nemanja koji je pobio 10% stanovnistva ondasnje SRbije, sto bi u danasnjim uslovima iznosilo barem 700.000 ljudi, dakle isto onoliko Srba koliko se pretpostavlja da su ustase pobile od 1941-45.

I CAK SMATRATE DA JE SVETAC.

KAKO ONDA DA VAS NE VREDJAM I NE NAZIVAM KRETENIMA?

draganz's picture
draganz 12:33 28.02.2017.

  • +14
Voting is closed.

Нажалост и овде на фактима има таквих Кандићка и Бисерака.

SLO's picture
SLO 13:04 28.02.2017.

  • +11
Voting is closed.

Takvim stavom ti zapravo opravdavas istrebljenje Srba u NDH od 1941-45, i proglasavas Antu Pavelica za heroja hrvatske nacije.

Ili zelis da primenis DVOSTRUKE STANDARDE?

Kandic i Biserko su izdajnici zato sto primenjuju dvostruke standarde protiv srpskog naroda.

Ja primenjujem isti standard za sve.

A ti zelis da primenis dvostruke standarde u korist srpskog naroda. Ali time ti radis isto sto i Zapad, pre svega Amerika.
To je taj cetnicko-americki faktor u telu srpskog naroda. On zeli da primenjuje DVOSTRUKE STANDARDE U SVOJU SOPSTVENU KORIST.

draganz's picture
draganz 19:13 28.02.2017.

  • +15
Voting is closed.

Твој одзив на самопрепознавање био је експресан. Да би назвао геноцидним прогон и страдање Богумила, и изједанчио га или назвао врло сличним са геноцидом над Србима од стране Хрвата (као што си ти, доле тачка 1), прво мораш да знаш шта улази под дефиницију геноцида а шта под злочином над сопственим народом.

1. "Zato sto je Stevan Nemanja pocinio genocid nad bogumilima vrlo slican onom koji je NDH pocinila nad Srbima u Hrvatskoj." (http://fakti.rs/orthodox-point/svetosavlje/amfilohije-svetu-lozu-nemanji...)

SLO's picture
SLO 17:00 28.02.2017.

  • +12
Voting is closed.

Zlocin nad sopstvenim narodom je genocid kada je izveden prema Nemanjinoj i Pavelicevoj formuli: 1/3 pobiti.
Pobiti trecinu jednog naroda, bez obzira da li je tvoj narod, ili neki drugi, je genocid.

Pobiti 1/3 bogumila znacilo je pobiti barem 1/10 celokupnog stanovnistva Srbije. U danasnjim proporcijama to bi znacilo pobiti 700.000 Srba. To je minimalna procena zlocina koji je pocinio Stevan Nemanja, svetac SPC.

NATO je pobio samo 2.500 - 3.000.

draganz's picture
draganz 19:23 28.02.2017.

  • +11
Voting is closed.

И даље као противници српског народа тераш исто, геноцид па геноцид. Заправо то те јасно легитимише. Иди у Скопље, помози Заеву.

Богумили су својим деловањем угрозили само функционисање и постојање Српске државе. Добри познаваоци материје би требали да одговоре на питање ко стоји иза да тако кажем, наивне пролетерске, чак револуционарне, идеје богумилства и њеног ширења у Србији. Да није било Немање, могуће је да данашње Србије не би ни било.

Пошто прилично не пазиш шта пишеш, перо брже од мозга, остаћеш упамћен по изјави: NATO je pobio samo 2.500 - 3.000.

SLO's picture
SLO 19:45 28.02.2017.

  • +10
Voting is closed.

U odnosu na Stevana Nemanju, NATO je bio nasa dadilja.
Ako to ne razumes to je zato sto si srpski ustasa, koji opravdava istrebljenje protivnika.
Uporedi 700.000 sa 3000.

Ali posto si maloi priglup, pomoci cu ti. Nemanja nije pobio 700.000. On je pobio znatno manje bogumila. Ali kada bi se broj ubijenih u odnosu na celokupno stanovnistvo preveo na danasnje proporcije taj broj bi iznosio 700.000.

Ako nisi razumeo, pita nekoga da ti objasni.

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 12:16 01.03.2017.

  • +8
Voting is closed.

Okanite se Nemanjica,ako je covek necovek sta
on tu moze da uradi.
Ispirati svoja prljava usta njegovim imenom bez obzira
koliko je on zasluzan ili nije nije nimalo u redu.
Casni o casnima ,necasni u svet sa svojim .
dosao je trenutak opredeljenja ko je Hristov vojnik a ko nije. Matej 10:32
https://www.YouTube.com/watch?v=bAleBarQzAU

SLO's picture
SLO 18:10 01.03.2017.

  • +4
Voting is closed.

OVO PITANJE JE BITNO SAMO U ONOJ MERI DA BISMO ZNALI S KOJIH POZICIJA SE BRANE PRAVA I INTERESI SRPSKOG NARODA.
Naravno da ima mnogo precih problema od ovoga, pre svega u svakodnevnom zivotu.
Ali vazno je znati s kojih pozicija nastupa SPC kada se bori za nase ideje i misljenje.

Po onome sto je Amfilohije rekao, a to je poznato vec niz godina, SPC nastupa s pozicija Starog Zaveta, gde su istrebljenja protivnika bila opravdavana Bozijim odobravanjem.
S takvom ideologijom, SPC se svrstava u cionisticke starozavetne sekte a ne u hriscanstvo obzanjeno u Novozavetnom ucenju Isusa Hrista.

Додај коментар