ИРИНЕЈ: Партијарх Вартоломеј је пренео папи да се СПЦ противи проглашењу Степинца за свеца

НАГЛАСИО ДА ЈЕ ГАВРИЛО ПРИНЦИП БИО БОРАЦ ЗА СЛОБОДУ И ДА БИ ВЕЛИКИ РАТ ИЗБИО И ДА НИЈЕ БИЛО АТЕНТАТА У САРАЈЕВУ

• „Наша историја постаје и стално правдање и доказивање сопствене невиности. Историја која нам се понавља овог Видовдана, када доказујемо очигледно - да нисмо терористи и крвници Великог рата”, рекао је патријарх Иринеј у интервјуу за „Политику”

         ЊЕГОВА светост патријарх српски Иринеј оценио је да су Гаврило Принцип и његови саборци били младићи одушевљени слободом и да историчари треба да имају смелости и храбрости да кажу оно што је чињеница - да Србија није желела, нити изазвала рат, чији се почетак везује за Сарајевски атентат.

         Патријарх Иринеј је додао да они који пишу ”нову историју” чине то с намером да скину одговорност са правих узрочника Великог рата и да је пребаце на оне који су силом прилика постали учесници тог сукоба.

         „Наша историја нису само славне битке и свети ратници. Наша историја постаје и стално правдање и доказивање сопствене невиности.

         Историја која нам се понавља овог Видовдана, када доказујемо очигледно - да нисмо терористи и крвници Великог рата”, рекао је патријарх Иринеј у интервјуу за ”Политику”.

         Он је поновио да је позната чињеница да Србија није тај рат желела, нити била спремна за њега, и у прилог томе навео да постоји документ којим тадашњи предсједник српске Владе Никола Пашић тајним путем обавештава Беч да има информацију да постоји нека тајна група која се спрема за оно што се десило Сарајеву.

         „И Немачка и Аустроугарска су планирале тај рат. Вероватно, и да није било атентата, дошло би до рата, јер је он њима био оправдан, а Босна и Србија су биле само разлог”, сматра српски патријарх, који је јуче, уместо у Грачаници и на Газиместану, где традиционално служи видовданску литургију, служио литургију у Андрићграду, где су Србија и Република Српска званично обележиле 100 година од почетка Великог рата.

         Говорећи о самом Видовдану, на који се десио Сарајевски атентат, али и један од најзначајнијих догађаја у српској историји - бој на Косову, патријарх Иринеј је подсетио да су Срби кроз историју имали великих победа и пораза, а чињеница да је један од тих пораза ушао у календар Цркве - говори о његовом значењу.

         „Оно што уђе у календар Цркве то има печат вечности и непролазности и као такав Видовдан остаје наш велики национални празник. И оно што се разликује у односу на остале битке јесте то што су сви били, бар онако како наш еп о Косову говори, спремни да се жртвују за своју отаџбину, за своје светиње, за вредности једног народа”, рекао је патријарх Иринеј.

         Говорећи о положају СПЦ на Косову и Метохији, патријарх српски је нагласио да је тај положај истоветан животу српског народа, који је лишен оног најосновнијег - слободе.

         „Немају могућност слободног кретања, слободног рада, лишени су могућности да имају своју школу, лишени слободе рада на својим имањима, што су многи платили животима. Стање је веома тешко, ма колико данас давали изјаве да се живот нормализовао. То је далеко од нормалног живота”, истакао је патријарх Иринеј.

         У кратком осврту на недавни сусрет папе Франциска и патријарха Вартоломеја, српски патријарх је рекао да СПЦ тај сусрет поздравља уколико он представља начин да се превазиђу историјске поделе које постоје између две цркве.

         Он је додао да има информацију да је патријарх Вартоломеј папи Франциску пренео став СПЦ о намери Ватикана да канонизује хрватског надбискупа Алојзија Степинца.

         „Имамо информацију да му је васељенски патријарх Вартоломеј скренуо пажњу на наш став и да се о томе размишља и у Ватикану. Били смо не мало изненађени када је Степинац проглашен блаженим, а за ово смо посебно изненађени, јер да неко буде светитељ то мора бити заиста светла и света личност. Њега треба као таквог да прихвати не само народ и црква којој припада него и други хришћани”, закључио је патријарх Иринеј.