Британски министар одбране: Наше вечно војно савезништво са САД више није у свему сигурно

БЕН ВОЛЕС: МОГУЋЕ ЈЕ ДА НЕКАДА НЕЋЕМО МОЋИ ДА РАЧУНАМО НА ВОЈНУ ПОДРШКУ САД

* Нагласио да Британци морају бити спремни да се „опиру само на своје снаге“  и објаснио: „Мене брине могућност да САД напусте своје лидерске позиције у свету. То би било лоше и за нас и за свет. Ми се спремамо за горе, а надамо се бољем“

_________________________________________________________________________

        МИНИСТАР одбране Велике Британије Бен Волес признао је да његова земља не искључује да у будућности неће моћи да рачуна на војну подршку Сједињених Држава.

        Оваквих признања из Лондона није било деценијама, а ако је и било сличних страховања – о њима се `мудро ћутало`. Сада више није тако.

        Волес је у интервјуу The Sunday Times нагласио да Британци зато морају бити спремни да се „опиру само на своје снаге.

        Питање од којег је све кренуло, гласило: страхујете ли од јачања изолационизма САД  под председником Доналдом Трампом?

        Подразумевало је да ће он у новембру освојити и други председнички мандат и остати у Белој кући, а Волес је узвратио:

        „Мене брине могућност да САД напусте своје лидерске позиције у свету. То би било лоше и за нас и за свет. Ми се спремамо за горе, а надамо се бољем“.

        Волес је у наставку указао: „Током претходне године, САД су повукле војску из Сирије, Трамп је већ изјавио да снаге САД на Блиском истоку треба да замене снаге НАТО. Претпоставке из 2010-те – да ћемо ми увек бити у коалицији са САД – напросто више не одражавају место које ћемо ми заузимати“.

        Британски министар одбране је још додао:

        „Ми веома азвисимо од ваздушне подршке САД и од америчког система за извиђање и праћење (војних циљева). Ми морамо диверсификовати своје снаге и средства“.

        Трамп је претходно изјавио – говорећи да НАТО  треба да има активну улогггу и на Блиском истоку – да је америчка економија под његовом влашћу доживела бум, да су САД  постале фактички независне од туђих енергената и да су се зато променили и „стратешки приоритети“ Вашингтона  на Блиском Истоку.