Хоће ли се Трамп усудити да кинеске компаније отера са америчких берзи?

НАЈВЕЋИХ 156 КИНЕСКИХ ФИРМИ НА БЕРЗАМА САД ВРЕДИ 1,2 ТРИЛИОНА ДОЛАРА, А ШТЕТА БИ БИЛА 1,6

* РОЈТЕРС: „Трампов администрација разматра могућност делистинга кинеских компанија са америчких берзи акција. Ово тврде три извора упозната са ситуацијом. А то ће довести до радикалне ескалације трговинске напетости између САД и Кине. Према тврдњи два извора, тај корак биће део ширих напора Вашингтона за ограничавање америчких инвестиција у кинеске компаније“

* САД могу покушати да са кинеском економијом ураде оно што су после 2014-те покушале са руском. Без увођења ичега сличног „кримским санкцијама“. Вашингтон ће можда објавити да удара на кинеску економију због „гушења  демократских протеста у Хонгконгу“

* Дође ли до удара, Пекинг ће своје компаније преусмерити на европске берзе и сугерисати им да емитују обвезнице у еврима, швајцарским францима и јуанима, што ће само убрзати процес дедоларизације и стварања финансијске инфрастуктуре независне од САД

________________________________________________________________________

        Аутор: Иван ДАНИЛОВ, РИА Новости

        ТРАМПОВА администрација спрема Пекингу кошмарну финансијску егзекуцију, такву да је и само гласина о њој довела до пада цене акција водећих кинеских компанија и смањењу њихове капитализације за милијарде долара.

        Кад се паника мало стишала, експерти из целог света почели су да се баве питањем: ако се Вашингтон заиста одлучи да отсече кинеске компаније од  америчког тржишта акција – неће ли од те мере више настрадати саме Сједињене Државе?

        Суштину планова Беле куће разоткрила је новинска агенција Ројтерс:

         „Трампов администрација разматра могућност делистинга кинеских компанија са америчких берзи акција. Ово су открила три извора упозната са ситуацијом. А то ће довести до радикалне ескалације трговинске напетости између САД и Кине. Према тврдњи два извора, тај корак биће део ширих напора Вашингтона за ограничавање америчких инвестиција у кинеске компаније“.

        Акције и вредносни папири кинеских компанија одмах су кренули надоле. На пример: акције гиганта електронске трговине – компаније Alibaba – срозале су се за више од пет одсто. А то је у тржишној вредности компаније минус од 20 милијарди долара.

        Сличне губитке имале су и друге велике кинеске компаније (JD, Baidu...). Али, све ће бити много озбиљније  ако САД заиста покушају да са кинеском економијом ураде оно што су после 2014-те покушале са руском. Без увођења ичега сличног „кримским санкцијама“.

        Наравно, за оправдање ће Вашингтон можда објавити да удара на кинеску економију због „гушења  демократских протеста у Хонгконгу“.       

        План који `врте` амерички медији претпоставља двоструки удар по кинеском бизнису и економији у целини.       

        Реч је о намери да се кинеске компаније лише могућности да узимају кредите код америчких инвеститора и да привлаче акционарски капитал (преко IPO или листинга) на америчким берзама акција.

        Ако све крене по том плану, Вашингтон ће спречавати своје инвестиционе и пензијске фондове да улажу у кинеске фирме, а и да изигравају забрану преко берзи Хонгконга и(ли) Франкфурта.

        Капитализација 156 највећих кинеских компанија, чије акције се котирају на америчким берзама, процењује се на 1,2 трилиона долара. А њихов губитак од примене „Трампових ограничења“ био би у наредне четири године 1,6 трилиона долара.

        Може се некоме учинити да је Трамп коначно нашао слабу кинеске економије у коју може ударити без нарочитог ризика по САД. Међутим, није тако.

        Амерички, као и европски инвеститори, не улажу у Кину из љубави.

        У САД  је референтна каматна стопа изузетно ниска, а у ЕУ чак `негативна`, па амерички инвестициони фондови (укључујући и пензијске) свој новац могу профитабилно улагати само у Русију и Кину и још неколико мањих земаља.

        Ово значи да ће Трампов принудни патриотизам код америчких инвеститора тешко наћи на одобравање. И, наћи ће начина да скривено улажу у Кину.

        А Пекинг ће своје компаније преусмерити на европске берзе и сугерисати им да емитују обвезнице у еврима, швајцарским францима и јуанима, што ће само убрзати процес дедоларизације и стварања финансијске инфрастуктуре независне од САД.

        Зато Министарство финансија САД саопштава да тако радикалне мере засад не планира.