Комшић: Кад се угасе светла - Шефик иде десно, а ја лево – заставу РС скида онај ко до ње први стигне

НЕХРВАТСКИ ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА БиХ ЈОШ СЕ ЗАДОВОЉНО СМЕЈАО – ВРАТИЋЕ МУ СЕ КАО БУМЕРАНГ

* Не само са намером да буде духовит и да се свиди Алијином сину, „сликовито је дочарао ситуацију у вези са заставом РС испред кабинета председавајућег Председништву БиХ Милорада Додика“. Изговорио је: @Шефик (Џаферовић) иде с лијеве стране кад се угасе свјетла у Предсједништву, а ја идем с десне. Онда ко прије стигне до те заставе, склонимо је“

* Може Комшић да верује да он и Џаферовић ноћним шуњањима и јуришима на симболе Српске уздижу и јачају БиХ, али је, реално, обојица додатно чине немогућом државом. Рачун за ноћне јурише на заставу Српске и за Комшићево смејање стићи ће на наплату

____________________________________________________________________________

         БОСНУ и Херцеговину с разлогом зову и вештачком и наметнутом државом. И немогућом и пропалом којој још преостаје само да до краја пропадне.

         А пропашће. Јер је одозго подупиру Бошњаци и њихов вазал – нехрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић.

         Управо Комшић, који се представља као лево оријентисани глобалиста, након сусрета са лидером СДА, Бакиром Изетбеговићем у чијој режији су га Бошњаци наметнули Хрватима, дозволио је себи бахату политичку доскочицу“ која ће му се – пре или касније – вратити као бумеранг.

         Не само са намером да буде духовит и да се свиди Алијином сину, „сликовито је дочарао ситуацију у вези са заставом РС испред кабинета председавајућег Председништву БиХ Милорада Додика“. Изговорио је:

         "Шефик (Џаферовић) иде с лијеве стране кад се угасе свјетла у Предсједништву, а ја идем с десне. Онда ко прије стигне до те заставе, склонимо је“.

         Није бошњачки кловн, који има и безрезервну подршку америчке амбасадорке у Сарајеву Морин Кормак, могао да одоли да се (само)задовољно не насмеје.

         Могуће је, наравно, да се ова два политичка Бошњака не шуњају ноћу по Председништву БиХ и лично уклањају заставу Српске. Можда то раде други по њиховом налогу или уз њихову сагласност. Али, то није најбитније.

         Остаће упамћено да се управо он похвалио како он и шефик Џаферовић – чланови Председништва БиХ – храбро чекају да се погасе светла па као криминалци јуришају на заставу РС. Па се још надмећу – ко ће први да је се дочепа и да је уклони.

         У уверењу да тиме нешто чине Републици Српској и њеној застави, а и Милораду Додику као српском члану истог Председништва, а да не чине ништа – никакву штету – ни БиХ ни њеном колективном шефу државе.

         Може Комшић да верује да он и Џаферовић ноћним шуњањима и јуришима на симболе Српске уздижу и јачају БиХ, али је, реално, обојица додатно чине немогућом државом.

         Рачун за ноћне јурише на заставу Српске и за Комшићево смејање стићи ће на наплату.

         Коме у Републици Српској досад можда није било јасно да Алијин син и његови вазали Џаферовић и Комшић не желе ни заставу РС у Сарајеву – сада је синуло попут муње.

         Нека сарајевски трио овако Босну јача и даље! Далеко ће стићи.

         А што се Комшића тиче, самораскринкавања су увек најбоља. И најефектнија.

          Увек су ауто-мат у једном потезу.