Инвазија библијских размера из Азије и Африке на Европу испланирана пре сто година
РОТШИЛДИ ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА СТАЛИ ИЗА ГРОФА КАЛЕГРИЈА КОЈИ ЈЕ ОСМИСЛИО ПОСЛУШНУ„ЕВРОПУ МЕЛЕЗА“
* У Италији се недавно појавила књига „Истина о плану Калерги – Европа, превара, миграције“ публицисте и историчара Матеа Симонетија која је показала да „егзодус библијских размера“ који траје није ништа друго до завршна фаза реализације добро простудираног плана геноцида европских народа – тзв. „плана Калерги“
* Осмишљен је још 20-их година прошлог века и подржан и финансиран од истог банкарског крема окупљеног око породице Ротшилд, који је пре 90-ак година пригрлио и богато финансирао пројекат „Паневропе“ према замисли грофа Рихарда Калергија, а сада – заједно са владом САД и Џорџом Сорошем, финансира најезду Азијата и Африканаца
* Калерги је 1922. у Бечу основао Паневропски покрет, за који многи теоретичари европских интеграција сматрају да је био претеча данашње Европске уније. Овај дипломата, политичар и писац био је лепши од већине тадашњих холивудских звезда, течно је говорио 16 језика, а у својој породичној палати на венецијанском Каналу Гранде 20-их и 30-их година прошлог века приређивао је гламурозне забаве на које су редовно долазили Грета Гарбо, Марлен Дитрих, Пикасо, Томас Ман, Сигмунд Фројд и Алберт Ајнштајн
* Син аустроугарског амбасадора у Токију и прелепе јапанске принцезе, директни потомак византијског цара Нићифора II Фоке, млетачких дуждева, грофова од Куденхофа и јапанских самураја, Рихард фон Куденхоф Калерги је од самог почетка тврдио да је услов за трајни мир у Европи одустајање од примитивних категорија као што су национални идентитет, суверенитет, валута, култура и језик
* Иако је сер Винстон Черчил 1953. добио Нобелову награду за књижевност, мало је познато да је његове „проевропске говоре“ писао лично гроф Калерги
* Симонети је успео да у једној антикварници у Милану пронађе издање (из 1925.) његове за све европске фанатике врло незгодне компромитујуће књиге. Јер, у њој стоји и ово:Становници будућих „Сједињених Европских Држава“ неће бити оригинални народи Старог континента, већ једна нова раса настала мешањем аутохтоног европског становништва са Азијатима и црнцима, тако да ће се створити једно покорно мултиетничко стадо, нека врста људи без својстава, са којима ће владајућа елита врло лако моћи да манипулише
____________________________________________________________________________________
Зa „Печат“ из Милана: Марина МУШТОВИЋ
ПРЕМА најновијим подацима Фронтекса (Граничне агенција ЕУ) само у јулу 2018. у Европску унију је из Африке и Азије стигло 107.000 нових миграната и ако се настави овим темпом, бројка од 600.000 емиграната које је ЕУ прихватила прошле године ускоро ће превазићи милионску цифру.
Бриселска бирократија не ради ништа како би се зауставила инвазија из Африке и Азије на Европу, а локалне политичке елите само послушно спроводе одлуке Европске комисије: повећавају порезе и бесомучно троше милионе евра за смештај и издржавање миграната, што у ситуацији девастирајуће економске кризе и рапидног сиромашења локалног становништва само представља додатни мотив за уличне протесте, немире и све већи анимозитет према „уљезима“.
Међутим, на друштвеним мрежама све више бесних грађана почиње да се пита: Шта ће нам овакви политичари?! Они су или глупи и неспособни или, што је много вероватније, свесно и плански стварају овај хаос и раде ко зна за чије и какве интересе!
Уље на већ разбукталу ватру народног незадовољства долила је вест коју је на свом врло посећеном блогу 14. августа објавио независни италијански новинар Маурицио Блонде оптуживши директно Џорџа Сороша, породицу Ротшилд и америчку администрацију за новонастали хаос са мигрантима.
По Блондеу, они су и главни финансијери либијских „трговаца људима“, а њихов крајњи циљ је да се створи тотални хаос и Европа баци на колена. А то је и идеална клима за интервенцију милосрдног дежурног САД спасиоца, тако да после никоме више у Европи не падне на памет да покуша да се извуче испод америчке чизме.
Један од високих функционера бечке полиције, који је из разумљивих разлога желео да остане анониман, недавно је одлучио да проговори за аустријски недељник „Инфодирект“: Медији упорно понављају да сваки мигрант плаћа 3.000 евра неким мистериозним либијским мафијашима да га превезу до Европе! То је чиста лаж! Цена је много већа и креће се од 7.000 до 14.000 евра, али сиротиња која пристиже у Европу нема ни пребијене паре у џепу. Ко онда финансира овај егзодус библијских размера? Све европске полиције врло добро знају ко стварно стоји иза бизниса транспорта и збрињавања миграната. По ко зна који пут, као у неком петпарачком позоришту, ради се о истом отрцаном сценарију: прво наступају медији са срцепарајућим причама, затим се појављују разноразне НВО за људска права и хуманитарне интервенције, док „главни играчи“: Џорџ Сорош, америчка влада и светска банкарска елита на челу са Ротшилдима иза сцене мирно обављају посао.
Из поменутог текста сазнајемо и за занимљив детаљ: за решавање захтева за добијање политичког азила у Европи ангажована је извесна ORS Service AG, НВО регистрована у Швајцарској, иза које стоји British Equistone Partner Europe директно повезан са банком Barclays, односно са инвестиционом банком Lazard Brothers, а оне су у већинском власништву моћне банкарске породице Ротшилд. Осим тога, Маркус Ротшилд налази се на челу Би-Би-Сија, члан је Дирекционог комитета фамозне групе Билдерберг и у браку је са кћерком Едмонда де Ротшилда.
Из ове перспективе цела прича око наводних спонтаних миграција становништва, а преко медија се упорно пласира као неки природни феномен – као да се овде не ради о људима већ о птицама које зими мигрирају у топлије крајеве – поприма неке сасвим друге размере. Поготово ако се има у виду податак да је „бриселским декретом“ само мала Аустрија у фонд поменутог НВО-а морала да уплати 21 милион евра од новца пореских обвезника. Али, податак да се у овај нови хуманитарни бизнис укључила породица Ротшилд, која сигурно и из прве руке зна да поменута „привредна грана транспорта и збрињавања миграната“ задуго неће бити у кризи и да ће бити извор добре и сигурне зараде, довољна је да и највећу наивчину увери да се овде не ради о неким срцепарајућим причама већ о великом бизнису иза којег стоји и конкретан политички план дестабилизације Европе.
Да се у Италији недавно није појавила књига „Истина о плану Калерги – Европа, превара, миграције“ (La Verita‘ sul Piano Kalergi – Europa, inganno, immigrazione; ed. RadioSpada, Milano, 2015.) публицисте и историчара Матеа Симонетија, ниједном озбиљном човеку не би пало на памет да помисли да тренутни „егзодус библијских размера“ из Африке и Азије према Европи није ништа друго до завршна фаза реализације једног добро простудираног плана геноцида европских народа – тзв. „плана Калерги“ – осмишљеног још 20-их година прошлог века и подржаног и финансираног од предака исте оне господе коју Маурицио Блонде и магазин „Инфодирект“ оптужују да су организатори данашњег „спонтаног егзодуса библијских размера“. Наиме, ради се о истом банкарском крему, окупљеном око породице Ротшилд, који је пре 90-ак година пригрлио и богато финансирао пројекат „Паневропе“ према замисли грофа Рихарда Калергија.
Поменута књига је прилично узнемирила и господу из Брисела, с обзиром да је разоткрила једну брижљиво чувану тајну о Европској унији јер у „Манифесту Паневропе“ из 1925. јасно стоји: Неће бити мира у Европи све док се државе не одрекну националног суверенитета. Све европске државе морају се конституисати у федерацију по принципу: једна влада, један народ, један језик и једна култура.
Наравно, супервизор будућих „Сједињених Европских Држава“ биће „Велики амерички брат“ који ће будно надзирати ситуацију како опет не би дошло до неке нове европске ујдурме.
Идејни творац данашње Европе и њеног мултикултурног и мултиетничког друштва, политичке коректности и општих слобода, промотор одбацивања окова предрасуда као што су нација, традиција, породица и религија јесте гроф Рихард Николаус фон Куденхоф Калерги (Токио 1894 – Шрунс 1972). Иако се сматра месијом данашње Европске уније, за њега нико доскора није чуо. Ништа чудно, с обзиром да је гроф у елитној бечкој школи Терезијум научен да је modus vivendi свакога ко има амбиција да на светској сцени заигра као „озбиљан играч“ пре свега максимална дискреција и живот и рад у потпуној анонимности.
Од када је 1922. у Бечу основао Паневропски покрет, за који многи теоретичари европских интеграција сматрају да је био претеча данашње Европске уније, гроф је успевао да за своје идеје придобије свакога за кога му се учинило да може да му буде од користи. Овај дипломата, политичар и писац био је лепши од већине тадашњих холивудских звезда, течно је говорио 16 језика, а у својој породичној палати на венецијанском Каналу Гранде 20-их и 30-их година прошлог века приређивао је гламурозне забаве на које су редовно долазили Грета Гарбо, Марлен Дитрих, Пикасо, Томас Ман, Сигмунд Фројд и Алберт Ајнштајн. Стога за грофа није био никакав проблем да сву ову европску елиту опчини и 1925. окупи на Првом оснивачком конгресу Паневропског покрета у Бечу.
Син аустроугарског амбасадора у Токију и прелепе јапанске принцезе, директни потомак византијског цара Нићифора II Фоке, млетачких дуждева, грофова од Куденхофа и јапанских самураја, Рихард фон Куденхоф Калерги је од самог почетка тврдио да је услов за трајни мир у Европи одустајање од примитивних категорија као што су национални идентитет, суверенитет, валута, култура и језик.
Већ следеће године успева да уз помоћ супруге, бечке Јеврејке Иде Клаузнер Роланд, ступи у контакт са моћном јеврејском масонском ложом B‘ nai B‘rith (Деца Савеза) која од свог оснивања 1847. године у срцу њујоршког Вол Стрита око себе окупља цвет светског банкарског и бизнис крема. Луј де Ротшилд и Макс и Пол Варбург одмах уплаћују 60.000 тадашњих марака у злату у корист Фонда за настанак Уједињене Европе.
Гроф је сигуран да је уједињење европских држава само питање дана, али ситуација почиње да се компликује са доласком Хитлера на власт, који га ставља на „црну листу“ и проглашава за „бескрупулозног бастарда и плаћеника америчко-јеврејског лобија“. У марту 1938. нацисти упадају у просторије Паневропског покрета, хапсе неколицину загрижених Европејаца који своју каријеру завршавају у гасним коморама Аушвица, а само гроф зна како је успео да побегне из Беча, да у Паризу одмах добије француско држављанство и да пре уласка нациста у Париз већ буде на сигурном – у Казабланки. Док у Европи бесни рат, он ужива у друштву лепих жена и са богатим Јеврејима испија виски по елегантним џез клубовима. Изненада сазнаје да је Петенов режим за њим расписао потерницу и у рекордном року малим спортским авионом бежи у Америку. Ова епизода из грофовог живота послужила је браћи Епштајн, сценаристима филма „Казабланка“, за лик романтичног револуционара и антифашисте Виктора Ласла.
По доласку у Њујорк гроф одмах ступа у контакт са својим некадашњим финансијерима – породицом Ротшилд и Полом Варбургом, који је после бега из Немачке одмах постао један од оснивача америчког ФЕД-а.
Захваљујући утицајним пријатељима из јеврејске масонске ложе са Вол Стрита успева да допре до америчког Сената и да за своју „европску ствар“ придобије готово све америчке сенаторе. Наравно, ту је и ЦИА која у овој романтичној причи о „Сједињеним Европским Државама види“ конкретан интерес – американизацију Европе и коначну доминацију САД над европским континентом. Почињу да пљуште државне и приватне донације и само се чека крај рата како би се кренуло са реализацијом грофовог пројекта.
По завршетку Другог светског рата гроф у Европи отпочиње проевропску кампању и за своју идеју одмах успева да придобије све европске лидере: Конрада Аденауера, Шарла де Гола, Де Гасперија и сер Винстона Черчила који на Циришком универзитету 19. септембра 1946. држи свој чувени говор за који многи сматрају да је био камен темељац данашње Европске уније:
Огромна маса измучених, гладних, забринутих и збуњених људских бића, која дрхте престрављено гледајући у руине својих градова и домова, и напрегнуто прате тамне хоризонте и очекују неку нову опасност, тиранију и терор… И само једва чекају да по ко зна који пут опет крену да „изравнају рачуне“ са комшијама, односно да поново шире пустош на све стране. Ипак, и за овај проблем постоји решење… Треба створити сложну европску породицу и структуру у којој ће она моћи да живи у миру, сигурности и слободи. Морамо да изградимо одређени вид „Уједињених Држава Европе“.
Иако је сер Винстон Черчил 1953. добио Нобелову награду за књижевност, мало је познато да је његове „проевропске говоре“, укључујући и цитат који преносимо, писао лично гроф Фон Куденхоф Калерги.
Практични идеализам (Praktischer Idealismus) објављен је у Бечу 1925, представља суштину „плана Калерги“ и тренутно не може да се купи ни у једној књижари на свету. Једна немачка издавачка кућа намеравала је да објави ново издање ове књиге, али је изненада мистериозно банкротирала; аустријски публициста Герд Хонсик, који је 2008. први разоткрио америчко-јеврејску позадину настанка данашње Европске уније и изнео главне тезе овог својеврсног „плана Франкенштајн“ у својој књизи „Адио, Европо“, завршио је у затвору због оптужби за „историјски ревизионизам“.
Матео Симонети
Међутим, италијански публициста Матео Симонети успео је својевремено да у једној антикварници у Милану пронађе издање (из 1925.) ове за све европске фанатике врло незгодне компромитујуће књиге. С обзиром на деликатност грофових теза, јасно је и зашто је књига одједном мистериозно нестала:
Становници будућих „Сједињених Европских Држава“ неће бити оригинални народи Старог континента, већ једна нова раса настала мешањем аутохтоног европског становништва са Азијатима и црнцима, тако да ће се створити једно покорно мултиетничко стадо, нека врста људи без својстава, са којима ће владајућа елита врло лако моћи да манипулише и влада.
Наиме, Калерги, да поновимо, сматра да је једини начин да на европском тлу завлада мир управо брисање европских националних идентитета, култура и традиција тако што ће уместо различитих народа, језика, традиција и култура у Европи постојати само један народ, један језик (енглески) једна култура (тачније некултура) и једна религија (потрошачка). Уместо нација постојаће „особе“, и то захваљујући промоцији разних покрета за еманципацију и сексуално ослобођење. Дакле, испада да за процват џендер или родне теорије није искључиво заслужна феминисткиња Џудит Батлер, већ да за широку лепезу од преко 60 „личних афинитета“ треба да захвалимо грофу Калергију.
Нестанак европских народа, према овом концепту, спроводиће се постепено и то кроз укидање демократије, подстицање локалних сепаратистичких покрета, производњу исцрпљујућих економских криза и на крају – кроз планску масовну миграцију из Африке и Азије ка Европи.
Нова раса мелеза биће, како се у овом пакленом „манифесту“ планира, раса без идеала и моралних кочница; непоуздана, непринципијелна, лажљива и окрутна, тако да ће се међусобно непрекидно гложити и сукобљавати. Али, биће покорна и послушна када супериорна елита подвикне, тако да за „владаре“ неће бити никакав проблем да њом манипулише.
Један посетилац Фејсбук групе „Калерги план“ недавно је тим поводом написао и врло провокативан коментар: „Идеални пример тог ‚Новог човека‘ је Барак Обама.“
А да се овде не ради о ко зна којој по реду студији из домена смешних теорија завере, као доказ да можда стварно улазимо у завршну фазу реализације грофовог плана могу да послуже и подаци које у наставку наводимо.
У званичном извештају УН „Population Division“ из јануара 2000. стоји да се проблем ниске стопе европског наталитета може ефикасно решити планским насељавањем миграната па се предвиђа да ће до 2025. у Европи живети 159.000.000 становника афро-азијског порекла.
Како је могуће да су УН експерти дошли до овако прецизних статистичких података ако цела прича није део једног старог и добро простудираног плана?
Било би логично да се побољшање европске демографске слике реши изгласавањем одређених мера за подршку породици, али европске владе кроз политику коју воде дају све од себе да се породица уништи и да се Европљани претворе управо у оно што је давно предвидео гроф Калерги: у скуп изгубљених појединаца без етничке кохезије, традиције и културе. Уједно, подстицање масовних миграција је и директни позив за мешање генетских кодова различитих раса, а свако онај ко се побуни против оваквог „прогреса“ и укаже да је европско генетско наслеђе озбиљно угрожено бива проглашен за опасног расисту и фашисту.
http://www.pecat.co.rs/2015/08/afro-azijska-invazija-zacrtana-pre-jednog...
