Гендер није синоним појма пол – њиме се ратује против мушкараца и жена

ТО ЈЕ МЕШАЊЕ У ПОСАО ТВОРЦА И УКЛАЊАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ СА ПУТА ЛИБЕРАЛИЗМА

* Покушаји да се у први план истури идеја гендера као социјалног конструкта има у виду уздизање човека до нивоа Бога, човека тобоже способног да по свом ћефу и властитом вољом са ногу отресе прах своје биолошке природе. А то је пут који води веома далеко, поготово што европски умови (прекаљени у решавању гендерних проблема) одавно оперишу десетинама видова гендерног идентитета

* Јединствени списак не постоји. Али, у Њујорку се, на пример, грађанима оставља слобода да бирају између 31-ог маркера за одређивање унутрашњег самоопредељења човека која не морају да се подударају са полом. Међу њима су: бигендерност, андрогиност, интерсексуалност, трансгендерност, трећи пол, шимејл, гендерквир и тако даље

* Одустајање од пола у корист гендера значило би признати коначну победу нижег, телесног над вишим, духовним...

___________________________________________________________________________________

         Пише: Андреј БАБИЦКИЈ

         ТЕРМИН «гендер» није синоним појма «пол». Напротив, уведен је у употребу да би људи били одвојени од традиционалне полне припадности коју присталице феминистичке теорије не сматрају обавезујућом природном детерминантом.

          Тај табор сматра да традиционалне представе о «мушком» и «женском» морају бити одбачене као застарели биолошки маркери.

         Физиологија и застарели културни клишеи не смеју – уверен је тај табор – човеку наметати социјална својства и начин понашања јер свако мора имати право да то самостално изабере.

         Сам покушај да се «гендер» уведе у општу употребу у његовом феминистичком тумачењу – у суштини је покушај да се пробије гигантска бреша у брани коју су људи који себе сматрају заштитницима традиције поставили на путу либералних вредности.

         Нема никакве сумње да радна права жена морају бити боље заштићена... Али, и у Русији је био покушај да се „заштита материнства“ у закону замени „заштитом родитељства“...

         То је удар на стандарде традиционалне, заправо – хришћанске културе у чијим оквирима мајка и отац нису само родитељи који се разликују по билоошким одликама него и носитељи различитих духовних пракси и пример су у том погледу за своју децу.

         Уопштено, мушко начело је идеалистично, склоно деловању на свој страх и ризик... Оноје одговорно за способност људског духа да савладава препреке. да твори и оно чега није било и да се не повија под ударима судбине.

         Женско начело је земаљскије и делује полазећи од љубави и способности мирења са тешкоћама. Оно је трпељиво милосрдно, пре прима него што даје и фундамент је на којем почивају дугорочне форме људског постојања –породица и сељачка заједница.

Апарат који наводно омогућава да се осети "уживање супротног пола"

         Покушаји да се у први план истури идеја гендера као социјалног конструкта има у виду уздизање човека до нивоа Бога, човека тобоже способног да по свом ћефу и властитом вољом са ногу отресе прах своје биолошке природе. А то је пут који води веома далеко, поготово што европски умови (прекаљени у решавању гендерних проблема) одавно оперишу десетинама видова гендерног идентитета.

         Јединствени списак не постоји. Али, у Њујорку се, на пример, грађанима оставља слобода да бирају између 31-ог маркера за одређивање унутрашњег самоопредељења човека која не морају да се подударају са полом. Међу њима су: бигендерност, андрогиност, интерсексуалност, трансгендерност, трећи пол, шимејл, гендерквир и тако даље.

         Не игноришући постојање озбиљних неподударања између биолошких параметара и осећања полне припадности, уверен сам да су покушаји да се слепо повођење људским ћудима и одступањима од сопствене природе дигне до универзалног етичког принципа – својеврсни атентат на једино могући начин постојања људских бића. Удар на строгост, уздржаност, држање телесног у моралним оквирима провереним институцијом породице и традиционалним социјалним и улогама одређеним полом. У оквирима које су формирале вера и култура.

         Гледано из угла традиције, мушко удварање жени је нормално и нешто што је својствено мушкој природи.

         У сваком случају, цватућа сложеност, коју нам је подарио Творац, не може бити сведна на људске прохтеве.

         Појмови „мушкарац“, „жена“, „отац“, „мајка“, „породица“ и „отаџбнина“ – предивни су јер су у половима укорењени трансцендентни план људског постојања.

         Берђајев је, на пример, сматрао да је Русија земља са лако уочљивим женским начелом.

         Одустајање од пола у корист гендера значило би признати коначну победу нижег, телесног над вишим, духовним...