Хоће ли се Меркелова уплашити формирања другог NATO - без Американаца?

ДА ЛИ ЈЕ ЊЕНА ГЕНЕРАЦИЈА ПОЛИТИЧАРА ЕУ У СТАЊУ ДА ПРЕКИНЕ ПУПЧАНУ ВРПЦУ КОЈЕ ИХ ВЕЗУЈЕ СА САД?

• САД од краја 40-их година гарантују безбедност западној Европи. Од момента оснивања NATO. Али, мало ко зна да су земље које чине језгро ЕУ још 1948-ме године донеле одлуку о оснивању Западноевропског савеза (WEU). У њему није било САД, али је деценијама - чисто номинално - постојао паралелно са NATO. У 2011-ој су га у тишини распустили
• Ауторитетни немачки експерт Александар РАР: „Неки лидери ЕУ увелико призивају Меркелову да приступи стварању европске армије, али то још не вреди ни гроша. Унутар ЕУ је више него довољно земаља које не желе лидерство ни Немачке ни Француске, које као лидера виде само САД. То су све три балтичке земље, Пољска, Словачка. Оне неће подржати Меркелову. Немци и Французи могу на то поћи, али велику подршку неће имати. Можда ће их подржати Италија и Холандија“
• За земљу попут Немачке веома је опасно свађати се са САД, али и - настављати непријатељство са Русијом. Свет се мења, а Европа ни на шта не утиче. Меркеловој је зато неопходно да јача позиције, па а почетак сондира терен - колико далеко може и сме ићи у зближавању са Русијом

        ПРВА жртва будућег рата Сједињених Држава са Ираном постала је фамозна „трансатлантска солидарност“.

        Ангела Меркел је већ објавила: „Прошла су времена када су нас штитиле САД“. Одмах потом је позвала Европску унију да своју судбину „узме у своје руке“.

        Истовремено је позвала на пријатељство са Русијом.

        Значи ли њен наступ да ће бити убрзано формирање `европске армије?

        Да ли је генерација политичара, којима припада и Меркелова, уопште у стању да прекине пупчану врпцу која их везује са NATO?

        Немачка канцеларка је минулог петка само наставила серију оштрих испада на рачун САД.

        Наступивши у Минстеру на једној католичкој конференцији, осудила је Трампову одлуку да иступи из споразума са Ираном и оценила:

        „То подрива поверење у међународни поредак. Сматрам да није исправно да се једнострано руше усаглашени споразуми који су још и били једногласно потврђени у Савету безбедности УН“.

        Истина, Меркел је одмах додала да због Трамповог потеза против Ирана треба доводити у питање трансатлантску солидарност и да сарадња ЕУ и Сједињених Држава остаје важна.

        Дан раније је Меркелова дала још смелију изјаву: да се европске земље више не могу ослањати на Вашингтон у питањима одбране. Изговорила је чак да ЕУ мора узети своју судбину у своје руке и да је то њен „задатак за будућност“.

        Ово је утолико значајније што у Француској јачају антиамеричка расположења, па је њен министар финансија, Бруно Ле Мер, већ упозорио да се ЕУ не сме понашати као амерички вазал.

        Сједињене Државе од краја 40-их година гарантују безбедност западној Европи. Од момента оснивања NATO.

        Али, мало ко зна да су земље које чине језгро ЕУ још 1948-ме године донеле одлуку о оснивању Западноевропског савеза (WEU). У њему није било САД, али је деценијама - чисто номинално - постојао паралелно са NATO.

        У 2011-ој су га у тишини распустили.

        Европска унија се сада не осећа безбедном више због САД него због Русије. Експерти се већ озбиљно баве могућношћу да САД нестану са Старог континента као војна сила и опомињу да се ЕУ мора сама бавити својом одбраном.

        Директор Немачко-Руског Форума Александар Рар већ процењује:

        „Меркел превентивно говори да Европејци морају се позабаве својом будућношћу и својој судбини јер Америка више није оно што је била. А све је постало много сложеније. Америка је већ фактички ступила у трговински рат са Европом. Следе санкције против европских фирми ако буду пословно сарађивале са Русијом или Ираном. То ће бити озбиљан конфликт међу трансатлантским савезницима“.

        Ауторитетни немачки политиколог још додаје:

        „Неки лидери ЕУ увелико призивају Меркелову да приступи стварању европске армије, али то још не вреди ни гроша. Унутар ЕУ је више него довољно земаља које не желе лидерство ни Немачке ни Француске, које као лидера виде само САД. То су све три балтичке земље, Пољска, Словачка. Те земље су захваљујући Америци ушле у ЕУ кроз NATO. Оне неће подржати Меркелову. Немци и Французи могу на то поћи, али велику подршку неће имати. Можда ће их подржати Италија и Холандија“.

        Рар посебно наглашава: „Генерација политичара којој припада Меркелова није способна да сама створи такве европске структуре. А други, нови лидери? Можда. У том случају ће преузети судбину ЕУ у своје руске и створити европску армију, а онда им NATO неће ни бити потребан“.

         Меркел је у свој главни наступ, због свега, сама уградила „амортизер“. Нагласила је да ЕУ треба да одржава пријатељске односе не само са САД и Британијом, него и са Русијом јер су јој потребни нова правила игре са Русијом и мир на источним границама

        „Меркел схвата да су свуда око ње пожари. За земљу попут Немачке веома је опасно свађати се са Сједињеним Државама, али и - настављати непријатељство са Русијом. Свет се мења, а Европа ни на шта не утиче. Меркеловој је зато неопходно да јача позиције, па за почетак сондира терен - колико далеко може и сме ићи у зближавању са Русијом“ - закључује Рар.