Амерички трговински рат против Кине и Русије - почетак неконтролисаног хаоса

САД ДЕЦЕНИЈАМА ОДРЖАВАЈУ СВОЈУ ДОМИНАЦИЈУ ПОМОЋУ КОНТРОЛИСАНОГ ХАОСА, АЛИ ЈЕ САДА...

• Против овог рата је и ММФ, на којем је у доброј мери почивао свет који су САД градиле после Другог светског рата. Његова извршна директорка, Кристин Лагард, упозорила је да се у свету нагомилало приватних и корпоративних дугова у висини 164 трилиона доларе и да ничег сличног досад није било
• Створена је ситуација у којој су сви свима дужни, па први јачи удар може оборити све. А ко ће то урушавање боље поднети - Кина или САД? То је сложено питање. А биће страшно свима
• Рат није само кинеско-руско-амерички, он је већ - светски. Води се против свих који имају бизнис са Кином, Русијом и другим земљама, а ратује се за - прекомпоновање светске економске сцене

Пише: Дмитриј КОСИРЕВ

        ТРГОВИНСКИ ратови, као што се зна, воде се ради заштите свог произвођача од страног конкурента. А у садашњем рату, који је започела Америка против Кине и Русије, све је много сложеније: САД туку и по својим компанијама (и савезницима и њиховим компанија), у најмању руку - жртвују и своје. Зато је тешко разабрати - ко је у тој тучи за кога свој и против кога је све уперено.

        Шта Кина ван својих граница купује за суму која је безмало два пута већа од њеног увоза нафте (230 милијарди долара у 2016-ој)?

        То су чипови, односно микрошеме за целокупну електронику - компјутере и хај-тек. А Американци су увели забрану продаје чипова само једној кинеској компанији - ZTE - коју су оптужили да је кршила неке санкције против Иран а и Северне Кореје. А могли су је оптужити за било шта. За исувише топло време у Европи, рецимо. Уосталом, факти и аргументи данас нису у моди.

        Право питање је: кога ће то болети.

        Пекинг још ћути, али ће одговорити Америци. Вероватно ће урадити нешто са продајом продукције Apple у Кини. Јер, за Apple је Кина петина свих продаја. А ово је само један пример.

        Како је кренуло, веће проблеме тренутно има страна која је започела рат (САД).

        Против овог рата је и ММФ, на којем је у доброј мери почивао свет који су САД градиле после Другог светског рата. Његова извршна директорка, Кристин Лагард, упозорила је да се у свету нагомилало приватних и корпоративних дугова у висини 164 трилиона доларе и да ничег сличног досад није било.

        Створена је ситуација у којој су сви свима дужни, па први јачи удар може оборити све. А ко ће то урушавање боље поднети - Кина или САД? То је сложено питање. А биће страшно свима.

        Ко је против унутар самих САД?

        Ако се и не ради о побуни дела пословних кругова, дошло је до раскола у америчком бизнису. Милијардер Блумберг (демократа) обећао је да ће зауставити Трампову кинеску авантуру.

        Против је и Америчка трговинска комора која окупља три милиона компанија.

        Међутим, за је Лојд Бланкфејн, шеф Goldman Sachs.

        Али, рат није само кинеско-руско-амерички, он је већ - светски. Води се против свих који имају бизнис са Кином, Русијом и другим земљама, а ратује се за - прекомпоновање светске економске сцене.

        Ево и једног карактеристичног догађаја. Појавио се извештај мало познатог америчког истраживачког тима у којем се тврди да кинеска иницијатива „Један појас, један пут“ нема економски смисао јој је сврха - ширење кинеског политичког утицаја и војног присуства по целом свету.

        Ово значи да је идеја коју је подржало 100 земаља и међународних организација (па и ММФ) економски неповољна. А само зато да Кина не би била лидер јединог у савременом свету глобалног економског пројекта који учесницима обећава привлачну будућност.

        Са улагањем десетина милијарди долара у луке, путеве и осталу инфраструктуру - преко целе Евроазије. Чиме такву перспективу може заменити Америка?

        Туча на том правцу изгледа тек почиње. Или се неко у САД а њу увелико спрема...

        Трампова логика је схватљива: по садашњим правилима САД губе, а Кина добија. Зато је и са пацифичким земљама хтео - никаква слободна трговина, само билатерални споразуми...

        Људима који живе у средишњим америчким државама рат са Кином - односно њене узвратне мере - нанеће штету, а долазе избори у Конгрес САД на којима републиканци могу остати без већине у националном парламенту.

        Постоји теорија „контролисаног хаоса“ која подразумева да САД и њихови сателити стално праве хаос у неком делу света (није важно - ни какав ни како) зато што не могу свој утицај наметати у нормалним ситуацијама.

        Хаос помаже да се мобилише публика у сателитским земљама и да јој се не остави шанса да се отрезни и почне да размишља над оним што се догађа и како да се то заустави.

        Међутим, сада се појавила опасност од неконтролисаног хаоса.

        Колико је све лоше у несуђеној суперсили?

        Могућа су два закључка.

        Први: Америка је сишла с ума и жели да се самоуништи.

        Други: ако много људи у САД заиста сматра да су овакве крајње мере допустиве и иду на овакве губитке - онда код њих ствари уистину лоше стоје, па више не могу без радикалне смене правила игре и разбијања чак и дела америчке економије...