„Шаргарепа“ за Србију померена у 2025., а односи са „Косовом“ по вољи Брисела - „хитно“

СТРАТЕГИЈА ЕУ ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН: ИЗОСТАВЉЕНИ РОКОВИ ЗА БИХ, МАКЕДОНИЈУ, АЛБАНИЈУ И „КОСОВО“

  • Уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, Србија и Црна Гора могле би да буду спремне за чланство у ЕУ до 2025. године, а да ли ће та „веома амбициозна перспектива“ бити и остварена у потпуности, зависи од објективних заслуга тих земаља
  • У случају Србије, уместо 2019. године, која је у претходној верзији била наведена као рок за испуњење прелазних мерила у области владавине права и за постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа с Косовом, у новој верзији пише да то треба да се учини „хитно“
  • БиХ би, додаје се, „уз континуирани напор и ангажовање могла да постане кандидат за чланство“ док „Косово има прилику за одрживи напредак кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању и да напредује на европском путу онда када објективне околности то допусте“
  • У Стратегији се наглашава да ће бити направљени „посебни аранжмани“ како земље које уђу прве не би могле да блокирају приступање осталих земаља Западног Балкана

        ЕВРОПСКА комисија усвојила је данас у Стразбуру „Веродостојну перспективу проширења за Западни Балкан и већи ангажман Европске уније (ЕУ) у том региону“.

        „Уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, Србија и Црна Гора могле би да буду спремне за чланство у ЕУ до 2025. године, а да ли ће та „веома амбициозна перспектива“ бити и остварена у потпуности, зависи од објективних заслуга тих земаља, наводи се у Стратегији ЕУ за Западни Балкан која ће бити представљена данас у Стразбуру.

        Како је раније агенцији Бета потврђено у изворима ЕУ у Бриселу, из коначне верзије документа су изостављени рокови везани за Албанију, БиХ, Македонију и Косово.

        У случају Србије, уместо 2019. године, која је у претходној верзији била наведена као рок за испуњење прелазних мерила у области владавине права и за постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа с Косовом, у новој верзији пише да то треба да се учини „хитно“.

        У претходној верзији текста стајало је да би Албанија и Македонија могле почети приступне преговоре до краја 2019, док би БиХ требало да почне преговоре до 2023.

        У коначној верзији се наводи да је „Комисија спремна да припреми препоруке за отпочињање преговора о приступању са Албанијом и БЈР Македонијом на бази испуњених услова“.

        БиХ би, додаје се, „уз континуирани напор и ангажовање могла да постане кандидат за чланство“ док „Косово има прилику за одрживи напредак кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању и да напредује на европском путу онда када објективне околности то допусте“.

        У документу се такође наводи да ЕУ неће прихватити да увози регионалне спорове и нестабилност које они носе и да „морају бити пронађена и примењена коначна и обавезујућа решења пре приступања“.

        Код лидера Западног Балкана „не може бити двоумљења око тога где припада Западни Балкан и у ком правцу иде“, наводи се у документу.

        Додаје се да је потребно донети „посебне аранжмане“ како земље које уђу прве не би могле да блокирају приступање осталих земаља Западног Балкана.

        Западни Балкан је део Европе, географски окружен земљама чланицама ЕУ са којима има „заједничко наслеђе и историју али и будућност дефинисану заједничким приликама и изазовима“, наводи Комисија.

        Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер изјавио је да „инвестирање у стабилност и просперитет Западног Балкана значи инвестирање у безбедност и будућност Уније“, саопштила је Комисија.

        „Иако током садашњег мандата неће бити даљег проширења, данас је Европска комисија зацртала европски пут за Западни Балкан. Уз снажну политичку вољу, реалне и непрекидне реформе, као и коначна решења спорова са суседима, Западни Балкан може да крене напред на свом европском путу. А да ли ће то постићи, зависиће од објективних заслуга“, рекао је Јункер.

        Висока представница ЕУ Федерика Могерини изјавила је поводом усвајања стратегије да је „Западни Балкан део Европе“.

        „Ми делимо историју, исту географију, исто културно наслеђе и исте могућности и изазове данас и убудуће. Имамо и заједнички интерес да радимо више у тешњој сарадњи како бисмо гарантовали нашим грађанима економски и социјални развој и безбедност“, навела је Могерини.

        „Ова стратегија показује пут који је пред нама: да свих шест наших партнера превазиђу прошлост једном заувек, и да сви ми заједно учинимо процес Западног Балкана ка ЕУ неповратним и да наставимо поновно уједињење континента“, додала је Могерини.

        Комесар за политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан је рекао да је „данас потврђено да су врата Уније отворена за Западни Балкан који већ представља енклаву окружену ЕУ“.

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари