Шабић 2016. од Владе узалуд 61 пут тражио да обезбеди извршење његових решења

УПОЗОРИО ДА СТВАРИ НАЈГОРЕ СТОЈЕ ПОВОДОМ НЕКИХ КРУПНИХ ЕКОНОМСКИХ ПОТЕЗА ДРЖАВЕ

Родољуб Шабић

• Током 2016, друге годину узастопце, Скупштина Србије, супротно закону и свом пословнику о раду, није разматрала годишње извештаје Повереника, и штавише - први пут за 12 година постојања и деловања институције Повереника, чак ни „матични“ скупштински Одбор за културу и информисање није разматрао повереников извештај

        ПОВЕРЕНИК за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оценио је као незадовољавајуће и забрињавајуће стање у Србији у спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности.

        Повереник је Скупштини Србије доставио извештај о спровођењу та два закона 2016. године.

        Извештај је достављен и председнику Србије, Заштитнику грађана и Влади Србије и истакнут на веб презентацији Повереника.

        У Извештају је повереник навео да је 2016. године први пут дошло до смањења броја успешних интервенција Повереника, који је раније растао из године у годину, те је проценат успешних са 96 одсто 2015. опао 2016. године на 92 одсто.

        „Иако се још може говорити о релативно високом проценту успешности, пад од четири одсто у току једне године дефинитивно је забрињавајући“, наводи се у саопштењу.

        Оцењено је се да пад ефикасности у заштити права јавности у највећој мери мора објашњавати одсуством подршке коју су поверенику били дужни да пруже други државни органи.

        Ни управна инспекција Министарства за државну управу и локалну самоуправу, надлежна за покретање прекршајних поступака против прекршилаца закона, ни правосудни органи, нису имали ни изблиза адекватан однос према масовном кршењу закона.

        Прекршајни поступци покретани су у броју вишеструко мањем од броја реално почињених прекршаја, ретко и селективно, а окончавани у највећем броју случајева наступањем застарелости, пише у саопштењу.

        Међутим, додаје се да је још важније одсуство нужне и очекиване подршке коју су највиши органи процесу дужни да дају у унапређења права јавности да зна.

        У 2016. години повереник је био принуђен да у много више случајева (укупно 61) него претходних година, захтева од Владе обезбеђење извршења, а Влада то није учинила ни у једном случају.

        Током 2016, друге годину узастопце, Скупштина Србије, супротно закону и свом Пословнику о раду, није разматрала годишње извештаје Повереника, и штавише - први пут за 12 година постојања и деловања институције Повереника, чак ни „матични“ скупштински Одбор за културу и информисање није разматрао повереников извештај.

        Повереник као забрињавајуће наводи одржавање хроничних проблема у вези са остваривањем права јавности да зна, односно поновно појављивање проблема за које је било наде да су решени или превазиђени.

        То посебно важи за проблеме у остваривању права на приступ информацијама у вези са неким крупним, економским потезима државе, односно органа власти, са информацијама о располагању великим финансијским или материјалним ресурсима, пише у саопштењу.

        Ти проблеми, осим што су у више случајева за последицу имали озбиљне повреде права јавности да зна, имали су и друге непожељне последице, пре свега по углед у антикорупцијском контексту, што је и 2016. године потврђено хронично лошом оценом и позицијом Србије на листи по Глобалном индексу перцепције корупције.

        У области заштите података о личности и у 2016. години одржавала се хронично лоша, врло забрињавајућа ситуација, упозорава Повереник у саопштењу.

        Бета