Меркел: Америка је учинила много за нас, одсад ће Немачка бити подршка и нада целом свету

ОБАМА ЈЕ ПРОМОВИШЕ ЗА ЛИДЕРА ЗАПАДА, А ОНА НИЈЕ СИГУРНА НИ ДА ЋЕ ОПЕТ БИТИ КАНЦЕЛАРКА

• Ангела Меркел је најавила четврти јуриш на место канцелара Немачке, али се веће шансе дају лидеру Социјалдемократске партије Зигмару Габриелу
• Суочена са критикама да на нове изборе иде без програма, брже-боље је саопштила да ће високе технологије и дигитализација постати нови национални приоритет
• Током протеклих годину и по дана „газда Баварске“ - Хорст Зехофер - отворено сукобиљавао са Меркеловом око болног миграционог питања, а истовремено ју је критиковао поводом других тема. Причало се да је главни разлог сукоба његов план да постане канцелар а да је критика Меркелове само - део започете кампање. Међутим, последњи конгрес CSU, који је одржан пре две недеље, он је морао да подржи Меркелову. Највероватније га је покорним учинила перспектива пораза целог блока CDU/CSU
• Габриел је - да би себи рашчистио простор - Штајнмајеру обезбедио да постане председник Немачке, а Мартина Шулца вратио из бриселске „почасне пензије“ и предложио му да буде шеф дипломатије. Он се сложио, али под условом да буде кандидат за место канцелара. А то већ руши Габриелову конструкцију

Пише: Наталија ЈАНКОВА, публициста (Немачка)

        ПРОШЛЕ недеље је Ангела Меркел званично објавила да жели да буде канцелар по четврти пут.

        До избора је остало мање од годину дана - време истиче.

        Раније су активно разматране кандидатуре вице-канцелара Зигмара Габриела, министра-председника Баварске Хорста Зехофера и министар спољних послова Франка-Валтера Штајнмајера.

        Али, ниједна од њих није изгледала приоритетна.

        Штајнмајер је већ био противник Меркелове за место канцелара Немачке 2009. године и изгубио је са најнижим резултатом у историји (23%). Тешко је поднео пораз, неке од његових колега су се тада чак и бојале да би могао скочити кроз прозор.

        Председник странке CSU, Зехофер, такође се тешко може надати успеху. И ту није проблем у његовим личним квалитетима као политичара или руководиоца.

        Он има добре односе са Русијом. Са Путином се састајао у Москви заједно са својим претходником Едмундом Штојбером, који је такође покушао да постане канцелар, али није успео због чињенице да је CSU веома мала странка и не игра самосталну улогу у федералној политици.

        Током протеклих годину и по дана Зехофер се отворено сукобио са Меркеловом око болног миграционог питања, а истовремено ју је критиковао поводом других тема. Причало се да је главни разлог сукоба његов план да постане канцелар а да је критика Меркелове само - део започете кампање.

        Међутим, последњи конгрес CSU, који је одржан пре две недеље, показао је да се све вратило у нормалу. CSU, као чисто регионална, баварска странка преслаба је и без CDU је неконкурентна. Она постоји само као додатак CDU, иако је скоро званично зове сестром.

        Зехофер је морао јавно потврдити подршку Меркеловој. О канцеларским амбицијама он и његови партијски другови су престали да говоре.

        Највероватније га је покорним учинила перспектива пораза блока CDU/CSU јер би утицај баварских политичара, ионако ограничен, био сведен на минимум.

        Овде треба обратити пажњу на систем избора канцелара у Немачкој.

        Председник Немачке ставља на гласање пред новоизабрани Бундестаг, кандидата странке за функцију канцелара. Канцелар се бира апсолутном већином гласова (не мање од 316) без расправе.

        Ако кандидат не добије потребну подршку, у року од две недеље расписују се нови избори. Канцелар, одобрен од стране председника, формира владу.

        На федералним изборима 2013. године сигурну победу је остварио блок CDU/CSU на челу са Ангелом Меркел, али добијени мандати ипак нису били довољни за самостални избор канцелара, зато су хришћански демократи морали да формирају „широку коалицију“ са SPD (Социјалдемократска партија Немачке), и дати њиховом лидеру Зигмару Габриелу функцију заменика шефа кабинета.

        Габриел ће највероватније бити кандидат и за предстојеће канцеларске изборе. Али, будући искусан и препреден политичар, он засада није говорио о својим амбицијама. Чекао је, очигледно знајући да се Меркелова још увек премишља.

        А у међувремену је распоређивао фигуре на шаховској табли, како би очистио поље за себе.

        Штајнмајера, тренутно министра спољних послова, кандидовао је за председника Немачке са сигурним пролазом. А то је почасна функција која не значи ништа и која ни на шта не обавезује.

        Председник Немачке ништа не одлучује, попут Енглеске краљице. Званично представља Немачку и живи у замку Белви.

        На место министра спољних послова, које је ослободио Штајнмајер фактички поставши председник, Габриел је предложио Мартина Шулца који је већ дуги низ година у „почасној пензији“ у Европском парламенту.

        Он се сложио, али под условом да буде кандидат за место канцелара. А то већ руши конструкцију, коју је креирао Габриел.

        Ако Шулц буде хтео да изађе на изборе, он мора постати председник SPD, односно сменити на тој функцији Зигмара Габриела који и сам жели место канцелара и из тог разлога не може и не жели да напусти функцију шефа странке.

        Како наводи Welt, „Шулц врши притисак на Габриела“.

        Шулц, намерно послат у Европски парламент, где се много година бавио пословима других земаља, а не Немачке - је гротескна фигура са огромним егом, чак и манијом величине.

        Све ове борбе у табору потенцијалних конкурената Меркелове водиле су се тако, као да она сама, као најтежа политичка фигура, уопште не постоји. А онда је она обелоданила своје претензије да четврти пут предводи земљу, покваривши све лукаве шаховске комбинације.

        Њена одлука је изазвала шок и у медијима, и код обичних грађана. Одлука је донета непосредно после састанка са Бараком Обамом.

        Меркелова је изјавила: „Обама одлази, Америка је учинила много за нас, сада ће Немачка бити подршка и нада целог света“.

        Па, заиста, на кога ће сада, после одласка првог црног председника, свет положити своје наде? Очигледно не на Трампа?

        Немачки сатиричари на радију NDR су већ назвали Меркелову „једином, вечном канцеларком Енџи“.

        Новинари су смислили нови појам - weitermerkeln, којег је тешко дословно превести, али приближно значење би било „заувек живети под Меркеловом“.

        Већина коментатора на немачким друштвеним мрежама критикује Меркелову због чињенице да није формулисала програм с којим ће изаћи на изборе.

        Посебно инсистирају на томе да она нема визију дугорочне унутрашње политике.

        „Готово ништа о пензијама, готово ништа о избеглицама и њиховој интеграцији, готово ништа о безбедности“, пише Welt.

Међутим, изненада се испоставља да су њени саветници хитно написали нови унутарполитички план. „Агенду“, како је говорио Шредер.

        На прошлонедљној IT-конференцији, одржаној у граду Сарбрикену, Меркелова је саопштила да ће високе технологије и дигитализација постати нови национални приоритет.

        Дигитална револуција мора да постане основа новог технолошког поретка, који ће, по речима Меркелове, постати нова етапа у развоју цивилизације, као што је то раније била појава штампе или прелазак са аграрне на индустријску производњу.

        Чини се да се Меркелова ухватила за ову идеју са, за њу, карактеристичним ентузијазмом, који може бити и рушилачки, као што је већ показала катастрофа са избеглицама.

        Међутим, остављајући Меркелову као главнокомандујућег у „слободном свету“, Обама је изгубио из вида да за почетак она мора победити на изборима. А ту могу искрснути велики проблеми.

        Јер, као главни кандидати за место канцелара помињу се углавном политичари из SPD. Врло је вероватно да ће након избора 2017. године Немачку очекивати поново „широка коалиција“, у којој ће, међутим, распоред снага тешко остати исти.

        CDU је изгубила изборе у већини регионалних парламената, у неким случајевима је чак завршила на трећем месту, иза SPD и Алтернативе за Немачку. То их тера да се запитају о исходу федералних избора.

        Да ли ће у новоизабраном Бундестагу постојати потребан број гласова за избор неуништиве канцеларке Меркел?

        Превео: Срђан Ђорђевић